Građani Rumunije u nedelju, 18. maja, u drugom krugu predsedničkih izbora biraju između krajnje desnog evroskeptika Đorđa Simiona i prozapadnog reformiste Nikušora Dana, čija bi pobeda zadržala zemlju na proevropskom smeru i umirila investitore.
Simion, 38-godišnji lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna, nadmašio je ostalih 10 kandidata u prvom krugu izbora 4. maja, osvojivši 41 odsto glasova na talasu široko rasprostranjenog nezadovoljstva građana mejnstrim strankama.
Dan, 55-godišnji nezavisni centristički gradonačelnik Bukurešta, osvojio je u prvom krugu 21 odsto glasova. Većina istraživanja javnog mnjenja između dva izborna kruga davala je prednost Simionu, dok je najnovije pokazalo da su on i Dan izjednačeni, navodi agencija Rojters.
Simion, čija je pobeda u prvom krugu dovela do pada prozapadne rumunske vlade, protivi se daljoj pomoći Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu Evropske unije i zalaže se za konzervativne politike i blisko povezivanje sa pokretom predsednika SAD Donalda Trampa Učinimo Ameriku ponovo velikom.
Poznat je i po zalaganju za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine, i kao protivnik prava LGBT zajednice.
Simion, koji kampanju vodi pod sloganom „Rumunija na prvom mestu“, rekao je da u slučaju pobede ne može da isključi vanredne parlamentarne izbore kako bi dobio željenu vladajuću većinu u zemlji sa 19 miliona stanovnika.
Izolacija
Pobeda Simiona mogla bi da izoluje Rumuniju, da smanji ulaganja i da učini zemlju manje predvidljivom i manje kooperativnom članicom NATO-a po pitanju vojne pomoći Kijevu, što bi išlo naruku Rusiji, navodi Rojters.
Simion je postao vodeća figura krajnje desnice nakon što je u martu zabranjeno učešće na izborima desničarskom populisti Kalinu Đorđeskuu (Calin Georgescu), koji je na poništenim prošlogodišnjim izborima osvojio najviše glasova. Ustavni sud je poništio te izbore posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu onlajn kampanju u korist Đorđeskua, što je Moskva demantovala.
Izvor: Beta
Vladimir Putin i Donald Tramp sastaće se 15. avgusta na Aljasci. Razgovaraće se, između ostalog, i o mogućoj razmeni teritorija između Rusije i Ukrajine, rekao je Tramp. Ukrajinski predsednik Zelenski, međutim, kaže da Ukrajina „neće dati zemlju okupatorima“
Sjedinjene Američke Države saopštile su da su povećale nagradu za hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koga su američke vlasti optužile za trgovinu drogom. Za informacije koje mogu da dovedu do hapšenja SAD plaćaju 50 miliona dolara
Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije sešće za isti sto. Da li je ovo korak ka okončanju troipogodišnjeg rata u Ukrajini
Naoružani napadač ranio je pet vojnika u vojnoj bazi u Džordžiji
Napad Rusije na luku Ismail u Ukrajini primorao je Rumuniju da zbog blizine sukoba podigne dva borbena aviona F-16 i izda upozorenje za rumunsko stanovništvo
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
