Kao neka Diznijeva bajka, magija venčanja prelepe devojke Ketrin Elizabet Midlton iz časne i radne građanske porodice i njene ljubavi iz studentskih dana princa Vilijama opčinjava čitav svet, i decu i odrasle. Oni su nova lica Engleske za 21. vek, kraljevska robna marka kojoj je teško odoleti. Baš kao što je u prošlom veku maltene bio greh ne voleti lejdi Di, krhku plavušu koja nije mogla da se snađe u četvorouglu kruna–država–muž–svekrva. Čini se da nova generacija britanskih kraljevskih izdanaka, unukâ kraljice Elizabete II, ima više slobode, drskosti i pameti u izboru bračnih partnera, svidelo se to nekome ili ne. U svakom slučaju, Ketrin i Vilijam su svetski hit
Već nedeljama svetski mediji nas obasipaju izveštajima o „venčanju veka“. Vodeće televizije otkupile su prava da ceremoniju prenose uživo. Detaljno se analiziraju svi aspekti kraljevske svadbe princa Vilijama i građanke Ketrin Elizabet Midlton – znalo se da će mlada Kejt nositi verenički prsten lejdi Dajane sa dijamantima i safirima, ali ne i njenu venčanicu, spekuliše se koliko iskreno kraljica Elizabeta podržava buduću izabranicu svoga unuka Vilijama, devojku solidnog građanskog porekla koja nije imala veće ispade tokom zabavljanja sa princom, naširoko se piše o unosnom porodičnom biznisu dostave hrane i organizacije zabava Midltonovih, tabloidi se čak ne ustručavaju da ispredaju teorije zavere o susretu Vilijama i Kejt na fakultetu kao o konspiraciji planskog zavođenja princa, dok mnoge javne ličnosti iz sveta biznisa i estrade podržavaju buduće mladence i posvećuju im pesme, filmove, serije, kolekcije haljina za sezonu 2011/2012… Iako se britanski poreski obveznici otvoreno bune zbog troškova venčanja, a više od 80 odsto Britanki (prema nekim ad hoc internet istraživanjima) izjašnjava se da se navodno nikad ne bi menjalo sa Kejt Midlton, svi su ponosni zbog rastućeg interesovanja za britanski kraljevski par. Jer oni su pravi svetski hit – Vilijam i Kejt – mladi, lepi, zaljubljeni, opušteni, na njihovim licima se ne vide frka i grč, slikaju se kad moraju, ne daju suvišne izjave.
Ako je sve to istina, super za njih. Ako nije, poen za Englesku.
Britanska imperija, kako se to nekad zvala, dobija novu prelepu princezu, jasno izvajanih odlučnih crta lica, iz bogate građanske porodice koja, kada se pažljivo proučava porodično stablo, ima neke daleke veze sa „miropomazanim“ stablom koje čuva monarhiju. Njeni roditelji Majkl i Kerol Midlton više su nego uspešni ljudi koji su od dostave hrane „Party Pieces“ napravili ozbiljan biznis – na fotografijama ih vidimo opuštene, vitke i nasmejane u farmerkama na porodičnom imanju u Baklberiju u Berkširu. Imaju troje dece – Ketrin Elizabet (29) zvanu Kejt, Filipu zvanu Pipa (27) i sina Džejmsa (23). Kejt je pre osam godina postala kandidatkinja za prinčevu „izabranicu“ na Univerzitetu „Sent Endruz“, gde su oboje studirali istoriju umetnosti. Upoznali su se na nekoj humanitarnoj modnoj reviji, na kojoj je Midltonova navodno nosila izazovan veš ispod providne haljine (prema bla-bla novinskim izveštajima), a veza je obelodanjena 2004. godine. Kejt je jednom kasnije fotografisana u pozi nedoličnoj za možda-ću-biti princezu na nekoj humanitarnoj modnoj reviji (stropoštala se na rolerima), ali je to sportski podnela i smejala se zajedno sa ostalima. Mediji su prenosili i da je u nekoj drugoj prilici samouvereno izjavljivala nešto poput „on treba da bude srećan što se ženi mnome“. Aplauz za Kejt, molim!
Najvažnija svetska monarhija, „stara dama“ Velika Britanija, ima velike troškove oko venčanja – najmanje 36 miliona evra, ali računa na još mnogo veću zaradu. Analitičari tržišta predviđaju dobit od oko 700 miliona evra, to jest 620 miliona funti – suveniri 26 miliona funti; turizam 216 miliona funti; hrana 360 miliona funti. U tu računicu nisu uračunati pokloni koje će pretendent na presto i njegova mlada dobiti od prebogatih gostiju – šeika, milijardera, zvezda šou-biznisa… Najveći izdatak je obezbeđenje venčanja (najmanje 20 miliona funti), zbog toga što u London svakodnevno nadiru turisti iz raznih delova sveta (oko milion i po).
Crna ovca porodice Midlton
Ujak buduće princeze Kejt Midlton, Geri Goldsmit, istetovirani IT milioner, živi u Londonu i u nekim medijima je najavljivan kao „osoba do koje biste najviše voleli da sedite na venčanju“. On je mlađi brat majke Kerol, koji je u žiži javnosti bio 2009, kada je, po tvrdnjama tabloida, navodno prodavao kokain i nekom reporteru otkrio svoje veze sa kraljevskom porodicom. Dok su njegova sestra Kerol i zet Majkl gradili imperiju dostave hrane za zabave, da bi omogućili deci školovanje u skupim školama, mlađi brat je živeo u Španiji, na Ibici, u vili „Maison de Bang Bang“. Kada je čuo da će se njegova sestričina udati za budućeg kralja, prestao je da se viđa sa „plesačicama“, da konzumira alkohol i potpuno se promenio.
Ujka Geri je bio tema prilikom dogovora o detaljima svadbe u Bakingemskoj palati – da li ga pozvati samo na crkveno venčanje, a izbeći na kraljičinom popodnevnom prijemu i večernjem prijemu princa Čarlsa. Ipak, odlučeno je da prisustvuje svim događajima, ali… Izvor iz kraljevskog okruženja navodi za „NY Post“ da nije naodmet biti oprezan i osigurati da ujka Geri ne bude previše blizu „veselog“ princa Harija. „Niko ne želi da u novinama vidi naslov ‘Kad je Hari sreo Gerija’“, navodi neimenovani izvor.
VERNA I DRAGA KATARINA: I mimo ove romanse, a pogotovo zahvaljujući njoj, britanska monarhija ponovo se uvukla pod kožu običnih ljudi. Najpre je film britanskog reditelja Kraljev govor zimus pobrao četiri Oskara i privukao pažnju celog sveta, a potom su sve značajnije televizije emitovale dokumentarne serijale o značaju kraljevog govora u ratu protiv nacista, abdikaciji profašistički nastrojenog lakoumnog Edvarda VIII zbog Amerikanke Volis Simpson, i odlučnoj reakciji britanske vlade. Zatim je britanska kraljica Elizabeta II dala svoj formalni pristanak na venčanje princa Vilijama i Kejt Midlton. Kraljica je ispod Velikog kraljevskog pečata utisnutog u crveni vosak potpisala povelju i odobrila brak između „voljenog unuka princa Vilijama“ i „verne i drage Katarine“. Vilijam je morao da traži pristanak svoje bake zbog zakona iz 18. veka prema kojem su svi članovi kraljevske porodice dužni da pre venčanja dobiju odobrenje suverena. Zakon je 1772. godine doneo kralj Džordž III, nakon što se njegov mlađi brat, vojvoda od Kamberlenda, tajno venčao sa udovicom Anom Horton, koja je bila na lošem glasu. U praksi, kraljica ne bi mogla da se suprotstavi venčanju nekog od članova svoje porodice, osim kada bi joj to savetovao premijer. Čak i tada bi venčanje bilo moguće ako osoba koja traži odobrenje ima 25 godina i ukoliko parlament u roku od 12 meseci ne izrazi protivljenje. Od članova kraljevske porodice ne zahteva se da su njihovi budući supružnici „plave krvi“, ali moraju da budu anglikanske vere. Da je Kejt kojim slučajem katolikinja, Vilijam bi morao da odustane od prava na presto.
Prema tumačenju britanskog istoričara Endrua Robertsa, „verna i draga Ketrin“ razume „važnost mistike“ i po tome je slična kraljici Elizabeti II. Ako se istoričar ne vara, Midltonova nije tip osobe koja bi se žalila na uštogljenost, zatvorenost, konzervativnost dvora i neprilike u braku, poput princeze Dajane. Na dan veridbe, prošlog novembra, buduća princeza je pokazala strah od nepoznatog rekavši da je to „pomalo zastrašujući proces“ kroz koji će proći uz pomoć sjajnog učitelja Vilijama.
Velom mistike obavijeni su i budući poslovni planovi buduće princeze, koja je otkako je diplomirala 2005. godine radila kao menadžer, fotograf i veb-administrator u porodičnoj firmi „Komadići zabave“, zajedno sa bratom i sestrom. Pretpostavlja se da će se baviti humanitarnim radom budući da se u tom polju i ranije kretala, ali se za sada ništa konkretno ne zna. Da li je mana Kejt Midlton to što nije postigla značajne poslovne rezultate u 29. godini? Neko bi mogao da kaže da je karijera tek pred njom, dok drugi komentarišu da bi i sa uspešnom karijerom iza sebe i bez nje bila kriva u svakom slučaju.
Ketrin Elizabet Midlton rođena je 9. januara 1982. godine u Berkširu u građanskom braku, od oca Majkla Frensisa Midltona, nekadašnjeg stjuarda i kontrolora leta u Britiš ervejzu, i majke Kerol Elizabet Midlton (rođena Goldsmit), takođe stjuardese zaposlene u istoj avionskoj kompaniji. Osam godina posle venčanja Midltonovi su 1987. osnovali kompaniju „Party Pieces“, koja se bavi organizacijom zabava – dostava hrane i dekoracija. Pre osnivanja kompanije Midltonovi su dve godine proveli u Amanu, u Jordanu, gde je Kejt pohađala englesku školu. Drugo dvoje dece, Filipa „Pipa“ Šarlot i Džejms Vilijam, rođeni su u Berkširu, i tada su pokrenuli porodični biznis. Firma je uspešna više od 20 godina, a od profita su odškolovali decu (godišnja školarina za koledž Marlboro iznosi 29.000 funti), kupili porodičnu kuću i mesto u istoriji Engleske.
Kejt je pohađala koledž Marlboro, a kasnije upisala istoriju umetnosti na prestižnom univerzitetu „Sent Endruz“ u Škotskoj, gde je upoznala princa Vilijama. Radila je za modnu kuću „Jigsaw“, a kasnije je poželela da bude fotograf i uzimala privatne časove od Marija Tesina, koji je svojevremeno načinio poznate portrete lejdi Di, princeze od Velsa. Kejt Midlton je dospela na liste najbolje odevenih javnih ličnosti 2006. godine, a u februaru 2011. modni magazini su joj dodelili najviše priznanje za izgled i stil. U međuvremenu bavila se porodičnim biznisom kao projektni menadžer, fotograf i veb-dizajner i preživela raskid i pomirenje sa princem Vilijamom. Verili su se u oktobru 2010. u Keniji, gde su proslavljali Vilijamov uspešan završetak obuke za vojnog pilota helikoptera za spasavanje. Veridba je zvanično objavljena 16. novembra 2010. godine, a potom je određen i datum venčanja.
PRINC ZA NOVI VEK: Princ Vilijam je proglašen „Vindzorskim kraljem za novi vek“ od trenutka kada ga je javnost videla u naručju majke, princeze Dajane. Već tada je nazivan budućim kraljem koji će dinastiju Vindzor odvesti u novo doba, te stoga niko nije iznenađen podrškom javnosti za venčanje i potencijalno stupanje na presto. Princ Vilijam nema otvorenih neprijatelja. Tih je, povučen, nema tipičan aristokratski akcenat već govori „običnim jezikom“ i voli da se šali na sopstveni račun. Ima prijatelje iz vojske, gde je služio kao pilot helikoptera, bavio se humanitarnim radom i kao takav postao miljenik britanske javnosti, za razliku od princa Harija koji baš i nema reputaciju „uzornog momka“. Svestan je da postoji velika mogućnost da postane kralj, što za njega ne predstavlja pitanje želje, već budućnosti za koju je rođen – kako je objasnio u jednom intervjuu 2003. godine. To se vreme sada približilo, a princ do sada nije javno govorio o tome kako vidi budućnost svoje monarhije. Nikad nije govorio o razvodu svojih roditelja, o traumama koje je možda preživljavao, ali stalno govori da „ne prođe dan da ne pomislim na pokojnu majku“.
Prema protokolu venčanja u Vestminsterskoj opatiji, kraljica Elizabeta II kao baka mladoženje Vilijama i drugi stariji članovi kraljevske porodice sede u prvom redu s jedne strane prolaza za mladence, a članovi porodice Midlton sa druge. Oni prisustvuju završnom činu venčanja dok mladenci zvanično izgovaraju sudbonosno „da“. Ostale zvanice ne mogu da vide oltar, već prenos prate od trenutka kad Vilijam i Kejt razmene zavete za budućnost. Na zvaničnom programu kraljevskog venčanja utisnut je grb porodice Midlton, koji je izradio otac Majkl za udaju svoje mezimice. Za dizajn grba Midltonovih bio je zadužen ekspert za heraldiku Tomas Vudkok, koji je nacrtao tri žira (po jedan za svako dete) zato što je hrastovo drvo tradicionalni simbol Engleske i naročito zapadnog Berkšira, gde je porodica živela 30 godina. Zlatno obrnuto slovo V u centru označava Kejtinu mamu Kerol, čije je devojačko prezime Goldsmit (na engl. „zlatar“). Bele trake koje uokviruju ovaj zlatni znak su simbol vrhova i planina i ljubavi Midltonovih prema oblasti Lejk i skijanju. Na vrhu se nalazi vezana mašna koja simboliše da je Kejt neudata žena. Grb je dizajniran u obliku romboida a ne štita (koji je tradicionalan oblik za muškarce). Ova verzija grba, koju mogu da koriste samo Kejt i njena sestra Pipa – jer predstavlja ženskog neudatog člana porodice Midlton – utisnuta je na poleđini programa venčanja, dok je Vilijamov grb na prednjim koricama.
Vilijamov grb je dizajn proistekao od grba njegovog oca Čarlsa. Glavnu značku, na kojoj se nalaze tri lava u nizu, jedan razjareni lav i harfa, podržavaju lav i jednorog – simboli Ujedinjenog Kraljevstva. U gornjem delu značke je bela traka (koja se nalazi i na okovratnicima konja i jednoroga) sa morskom školjkom, preuzetom sa porodičnog grba princeze Dajane. Plava podvezica simboliše Vilijamovo pripadništvo vitezovima Reda podvezice.
Ko je ko na venčanju
Lista zvanica za venčanje bila je očekivana – britansko plemstvo, strani kraljevi iz bližih i daljih dinastija poput Svazilenda i Tonga, guverneri 15 država Komonvelta, vojni i crkveni lideri i predstavnici Britanske vojske. Zanimljivo je uočiti ko nedostaje, odnosno ko nije pozvan i zašto – na primer, zašto su pozvani monarsi zemalja u kojima se nedovoljno poštuju ljudska prava, poput Bahreina i Svazilenda, a nisu pozvani bivši premijeri Toni Bler i Gordon Braun, itd. Analizom liste zvanica najviše su se bavili britanski i američki mediji.
Britanski antimonarhisti kažu da je lista zvanica svojevrstan vodič „Ko je ko među kraljevima tiranima“, jer dolaze kraljevska visočanstva ne samo Bahreina i Svazilenda, već i Saudijske Arabije, Omana, Bruneja, Katara, Lesota, Butana i Kuvajta. Iz palate Sent Džejms kažu da su se o listi zvanica konsultovali sa britanskim ministarstvom spoljnih poslova. Pored ovih prebogatih kraljevskih veličina, nalazi se i jedan od milijardera sa Forbsove liste – Gejlen Veston, drugi najbogatiji Kanađanin, čiji imetak vredi 7,1 milijardu dolara, u Velikoj Britaniji poznat kao vlasnik „Selfridgesa“ i jedan od kraljičinih dobavljača hrane i ostalih kućnih potrepština. Među ličnostima iz sveta zabave spominju se muzičar Elton Džon, fudbaler Dejvid Bekam sa suprugom Viktorijom, glumac Rouan Etkinson, čuveni Mister Bin (prijatelj princa Čarlsa), i prijatelj kraljevskog para, reditelj Gaj Riči, i australijski olimpijski plivač Jan Torp, prijatelj princa Vilijama, prinčeve kolege iz Kraljevske avijacije, gde je princ služio kao vojni pilot helikoptera za potragu i spasavanje…
VILIJAM VERSUS ČARLS: Uobičajeno je da posle venčanja prinčevi dobijaju neko vojvodstvo, i u tom slučaju princa Vilijama i njegovu suprugu oslovljavali bi sa „kraljevsko visočanstvo,“ „kraljevsko visočanstvo vojvotkinja od X“. Ako princ Vilijam ne prihvati vojvodstvo, onda bi njegova supruga Kejt bila „njeno kraljevsko visočanstvo princeza od Velsa“. Treća mogućnost koja zavisi isključivo od kraljice Elizabete II jeste proglašenje Kejt Midlton „princezom Ujedinjenog Kraljevstva“, i u tom slučaju njena titula bi glasila „Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina“.
Prema rezultatima najnovijih istraživanja javnog mnjenja, princ Vilijam i Kejt rođena Midlton poželjniji su za sledećeg britanskog kralja i kraljicu od princa Čarlsa i njegove supruge Kamile. Princ Čarls (62) upisao se u knjigu rekorda kao najdugovečniji prestolonaslednik u istoriji britanskog kraljevstva koji već 59 godina, dva meseca i 14 dana čeka da stupi na britanski tron, javljaju agencije. Prethodni rekord držao je Čarlsov čukundeda, kralj Edvard VII, koji je britansku krunu preuzeo od svoje majke, kraljice Viktorije, nakon 59 godina, dva meseca i 13 dana čekanja.
Kraljica Elizabeta II je nedavno napunila 85 godina i dobrog je zdravlja.
Venčanje lejdi Di
Stotine hiljada poslovično hladnih Engleza ležali su po trotoarima, smejali se i satima čekali da bi mahnuli svojoj novoj princezi. Šest stotina hiljada ljudi bilo je tog 29. jula na ulicama Londona a prenos venčanja princa Čarlsa i Dajane Spenser pratilo je 750 miliona gledalaca. Buduća princeza je tek napunila 20 godina. Na ruci je imala prsten sa plavim 18-karatnim safirom, okruženim sa 14 dijamanata (isti sada nosi Kejt Midlton) i venčanicu sa širokom suknjom sašivenom od 13 metara svilenog tafta, stare čipke i 10.000 ručno ušivenih bisera. Haljina je bila dugačka 25 stopa (oko 7,5 metara) i teška više od deset kilograma. Venčali su se u Katedrali Svetog Pavla. Bilo je prisutno 3500 zvanica i sve je izgledalo idilično. Na balkonu Vestminsterske palate mladenci su se poljubili pred stotinama hiljada oduševljenih Engleza. Kenterberijski nadbiskup im je, tog dana, kazao: „Ovo su stvari od kojih su bajke sazdane… ali bajke se obično završavaju sa jednostavnom frazom ‘živeli su srećno do kraja života’. Ovo je možda zato što one drže da je brak antiklimaks nakon romanse i udvaranja.“ Mudar i dalekovid savet. „Vašington post“ još početkom jula 1981. objavljuje tekst pod naslovom „Lejdi Dajana se neće povinovati“. Naime, ona je mesec dana pre venčanja najavila da će u njenom bračnom zavetu izostati tradicionalna formulacija o povinovanju mužu koju su do tada izgovarale britanske princeze (ostalo je, svakako, da će ga voleti, poštovati, čuvati i biti sa princom Čarlsom u zdravlju i bolesti).
J. J.
Kraljevska venčanja za pamćenje
Holandska princeza Beatris udala se 1966. godine za nemačkog aristokratu, što se dopadalo holandskim građanima. Princeza Beatris je postala kraljica. Najlepša živa princeza i kraljica je Ranija od Jordana, udata za kralja Abdulaha 1993. godine. Pre udaje bila je zaposlena u kompaniji „Apple“. Norveški princ Haakon oženio se sa Mete Marit, samohranom majkom, koju su Norvežani smatrali neodgovarajućom prilikom. Danski princ Frederik, svojevremeno najpoželjniji kraljevski mladoženja, oženio se princezom Meri Elizabet u Kopenhagenu. Kćerka sultana Bruneja udala se za običnog službenika. Slavilo se deset dana u prisustvu više od 2500 zvanica koje su uveličale venčanje u palati od zlata. Prošle godine u junu švedska princeza Viktorija udala se za princa Denijela.
10 najlepših princeza
Kada se uda za princa Vilijama, Kejt Midlton će biti jedna od najlepših princeza u istoriji, sudeći po obimnoj anketi sprovedenoj na sajtu za pronalaženje partnera BeautifulPeople.com.
1. Princeza Grejs od Monaka
2. Kraljica Ranija od Jordana
3. Buduća princeza Kejt Midlton
4. Dajana, princeza od Velsa
5. Princeza Šarlota od Monaka
6. Princeza Gajatri Devi
7. Princeza Madelin od Švedske
8. Krunisana princeza Meri od Danske
9. Princeza Margareta
10. Princeza Masako od Japana
Mlađe sestre: Pipa
Šta princeza Margareta, Ketrin Denev, Margaret Tačer i Pipa Midlton imaju zajedničko? One su sve mlađe sestre. Ovim zapažanjem jedne britanske novine počinju svoj dugi „izveštaj“ o ličnosti Filipe Šarlote Midlton, dvadesetsedmogodišnje kume i svastike budućeg kralja Velike Britanije.
Pipa, kako je svi zovu, srednje je dete Midltonovih.
Žuta štampa je opisuje kao „obrazovanu, besprekorno doteranu“, ambicioznu devojku koja ispija šampanjac u najboljim klubovima od Kensingtona do Kana. Završila je engleski jezik na Univerzitetu u Edinburgu. Do sada je dala samo jedan intervju i u njemu je promovisala porodični biznis. Novinarka „Dejli mejla“ članak o Pipi, od pre nekoliko meseci, naslovljava „Vili, jesi li siguran da si izabrao pravu sestru?“. Likom veoma podseća na buduću princezu Velike Britanije. Kažu da se njih dve smeju, govore i hodaju na isti način.
Mediji se za Pipu usuđuju da kažu ono što nije primereno reći za njenu sestru, buduću kraljicu – da izgleda kao jedna od Bondovih devojaka, da je „mačkasta“, luda za žurkama. Prošlog leta Pipa je pokrenula onlajn magazin o žurkama „The party times“. Na sajtu se nalaze obavezne destinacije sa svim „što treba da znate o planiranju žurki“, uključujući igre, recepte, ideje za poklone, ukrašavanje, uskršnje i eko proslave. Slika izgleda potpuna kada se tome doda da se mlađa sestra Midlton bavi i humanitarnim radom u organizaciji koja prikuplja novac za istraživanje kancera dojke.
„Prijatelji porodice Midlton“ tvrde da je Pipa ambicioznija, da je Kejt bila ljubomorna na svoju sposobniju i komunikativniju sestru te da su roditelji pre mislili da će njihova srednja ćerka imati „spektakularno venčanje“. Podgreva se priča o njihovom rivalstvu, kao i velikoj probirljivosti kada je reč o Pipinim momcima. Trenutno je u vezi sa Aleksom Loudonom, prijateljem princa Vilijama. Aleks Loudon (30) je bio igrač kriketa, završio je Iton, potom napustio sport da bi se posvetio biznisu.
J. J.
Moderna bajka i društvo spektakla
„Nekada davno, u dalekoj zemlji u Berkširu, živela je prelepa devojčica Katarina. Ona je bila rođena u porodici srednje klase Midlton. Kada je postala starija, sedela bi pored fontane želja i pevala ptičicama koje su se skupljale oko nje. Pričaju da su siromašni stanovnici sela Midltonovih slušali kako peva stihove ‘Jednog dana moj princ će doći’. Pesma je odzvanjala iz kuće gde se igrala mala Kejt. Vrlo brzo nakon što je Kejt počela da peva kako želi da je princ spase od samoće, on se pojavio. Uskoro su se sjedinili u svetoj tajni braka i živeli srećno do kraja života“, piše ovih dana Rej Filar, predsednica Feminističkog udruženja u Kembridžu, sve pucajući od cinizma. I dok je ostatak teksta posvećen feminističkoj kritici medijskog izveštavanja o venčanju engleskog princa i njegove izabranice i patrijarhalnog ponašanja kraljevske porodice, zanimljivo je osvrnuti se na medijsko podupiranje bajkovitog scenarija para Vindzor – Midlton.
Arhetipska priča u kojoj „obična devojka“ (iako je Midltonova iz vrlo dobrostojeće porodice) postaje princeza jeste nepresušan izvor za medije. I dok ogroman broj Britanki tvrdi da ne bi volele da su na mestu Kejt Midlton („Svesne su da njen život neće biti bajka“, kazala je urednica sajta koji je napravio anketu „Da li ste ljubomorni na Kejt Midlton?“), vrlo je verovatno da je većina, kada su bile male, sanjale o tome.
Da li je priča koja pomalo podseća na scenario iz Diznijevih filmova usađena u kolektivnu podsvest ljudske vrste, te tako podstakla sveopštu opsednutost venčanjem? Je li to moć arhetipa koji još može da rasplamsa maštu britanske nacije, a i sveta? Ili je reč o tome da se venčava član jedne od retkih dinastija koja i danas, kada monarhija skoro nigde nije na ceni, ima ogroman ugled? Pritom je princ Vilijam, osim nekoliko manjih ispada, po svemu – od izgleda, ponašanja do izbora bračne partnerke – „po meri nacije“. Konačno, možda je okupiranost budućim brakom princa Vilijama i detaljima proslave, koji su do te mere iscrpni da postaju bizarni proizvod društva spektakla i medija koji ih stvaraju, kako bi davno rekao Gi Debor? Verovatno tu ima od svega pomalo.
Virdžinija Postrel, američki pisac, kulturolog i kolumnistkinja „Volstrit žurnala“, primetila je da fraza „svaka mala devojčica sanja o tome da postane princeza“ generiše više od 300.000 pogodaka na Guglu. „Biti princeza nije titula, već ideal… Kada sam odrastala, moj otac me je zvao ‘princezo’. Kao nešto normalno. Sad shvatam da je to bilo čudno, jer ja uopšte nisam taj tip devojčice. SAD su republika već više od dva veka. Ipak, princeze su svuda, a arhetip ostaje uporan i profitabilan“, zaključuje ona.
U svojoj knjizi Psihologija nesvesnog i arhetipovi Karl Gustav Jung piše o obličjima koji se javljaju u snovima, fantazijama, sagama, bajkama. Oni su tipični i kroz istoriju se mogu pratiti daleko unazad te se obeležavaju kao arhetipovi. Kasniji psiholozi iz Jungove škole su nalazili dokaz da se bajke tako lako lepe za decu baš zato što su deca u nekom trenutku svog razvoja veoma bliska sa dubljim slojevima kolektivnog nesvesnog. Ono što je bitno jeste da te iskonske, opšte slike sadrže veliki energetski naboj.
Ako smo pristalice švajcarskog psihologa, mogli bismo da zaključimo da mediji i kraljevska porodica na vrlo vešt način usmeravaju i raspiruju taj naboj.
S druge strane, nije naodmet podsetiti se i Gi Debora. Kontroverzni francuski filozof je davnih dana objavio čuvenu knjigu Društvo spektakla. Bila su to druga vremena i atmosfera, no neke stvari donekle zadržavaju aktuelnost. „U svim posebnim aspektima – vestima, reklami, zabavi – spektakl predstavlja vladajući oblik života… Sam spektakl predstavlja sebe kao široku i nedostupnu stvarnost…“, piše on navodeći da spektakl predstavlja pogled na svet i da je moderno društvo „suštinski spektakularno“. Godina objavljivanja knjige je 1967.
Možda će neko na kraju reći da je venčanje princa Velike Britanije, u stvari, samo jedan lep i bezbolan način da se pobegne od svakodnevice. Mlada siromašna Meksikanka, koja je 16 dana štrajkovala glađu kako bi dobila pozivnicu za venčanje kraljevskog para (jedan bogataš joj je kupio avionsku kartu), uživaće u Londonu u znak sećanja na majku koja je mnogo volela princezu Dajanu. Bolje je gledati lepe, nasmejane i bogate prinčeve i princeze nego baviti se mračnim temama koje će ionako doći na red nakon 29. aprila.
Kumstvo Karađorđevića i britanske krune
I dok se svetska javnost iscrpno bavi zvanicama na „venčanju“ veka, Srbija ima svoje „predstavnike“. Naime, među više od 40 kraljevskih porodica diljem zemaljske kugle, pozivnicu su dobili i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina. Kako su saopštili, veoma im je drago što će prisustvovati venčanju, a mladom paru su poželeli sve najlepše. Nakon venčanja samo 300 zvanica, među kojima i Karađorđevići, prisustvuju večeri u Bakingemskoj palati. Potom sledi bal koji priređuje princ Čarls.
Što se protokola oblačenja tiče, princ Aleksandar kaže: „Ja neću nositi uniformu, već lepo, tradicionalno odelo koje se na engleskom jeziku zove ‘morning suit’, a moja supruga će biti lepa kao i sve dame.“
Porodicu Karađorđević sa britanskom dinastijom povezuju kumstvo i rodbinske veze. Princa Aleksandra Karađorđevića krstio je patrijarh Gavrilo u Vestminsterskoj opatiji, a kumovi su mu bili Džordž VI i tada princeza danas kraljica Elizabeta. Takođe, Karađorđevići su potomci kraljice Viktorije. Na listi potencijalnih naslednika britanske krune 510 osoba potiče od kraljice Viktorije (kraljevi Norveške, Švedske, Španije, kraljica Danske, bivši kraljevi Grčke i Rumunije…), a prinčevi dinastije Karađorđević su na prvoj polovini liste. Vindzori su na čelu engleske krune od 1910. godine. Kralj Džordž V je vladao do 1936. godine. Njegov stariji sin Edvard je abdicirao. Mlađi Džordž VI bio je engleski kralj do 1952, od tada je na tronu njegova ćerka, kraljica Elizabeta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Izraelski ratni avioni izveli su preko noći oko 40 vazdušnih napada, gađajući bivše sirijske vojne položaje u okolini Damaska, navodi posmatračka grupa
Naftna industrija Srbije teško će moći da posluje pod zapadnim sankcijama, kaže za „Vreme“ ekonomista Saša Đogović. Zato, dodaje, Srbija treba da preuzme NIS
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
