BOLJE GROB, NEGO ROB: Pravi predsednik izbora Aleksis Cipras, vođa radikalne levice / fotografije: reuters
Istorijski poraz tradicionalnih partija. Spektakularna pobeda levice. Ulazak neonacista u parlament. Vladu ne može niko da formira. Zemlji prete bezvlašće, novi prevremeni izbori u junu, bankrot i izbacivanje iz evrozone – ukoliko radikalno leve i radikalno desne partije ostanu pri tome da im je dosta "briselskog ropstva" i "nametnute štednje" pod kojom Grci grcaju
Izbori održani u Grčkoj 6. maja su po mnogima bili prilika za opšte raščišćavanje računa. Istovremeno bili su to i najvažniji izbori od pada grčke diktature 1974. godine, održani u vreme najveće krize koja je zadesila zemlju od Drugog svetskog rata do danas.
Izbori su prošli u atmosferi ekonomskog i socijalnog kraha: 22 odsto nezaposlenih, dva miliona ljudi koji su bankrotirali, sa padom BDP-a od 20 odsto od početka krize. Grčki narod je izašao na izbore s osećanjem besa i razočaranja, nadajući se barem jednom – da će zemlja ostati u evrozoni. Mada su se konačni rezultati izbora mogli očekivati, za većinu su na kraju ipak predstavljali veliko iznenađenje. Stranačke „dinastije“ PASOK i Nova demokratija, koje su naizmenično vladale zemljom poslednjih 38 godina, više ne postoje. Narod ih je kaznio zbog prihvatanja nametnute politike oštrih mera štednje, kao i za korupciju, nepotizam, bezrezervno potčinjavanje Trojci (Evropska komisija, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond) i za nesposobnost da pravilno upravljaju ekonomijom i ekonomskom krizom.
Novostvorena postizborna politička scena je bez presedana, Grci do sada tako nešto nisu iskusili. Mnogi se boje da će doći do bezvlašća – nijedna partija nije u stanju da samostalno formira vladu. Nije moguća čak ni velika koalicija između Nove demokratije (ND) i PASOK-a, tradicionalnih partija koje su potpisale kreditni aranžman sa EU uslovljen rigidnim merama štednje. „Partije koje su bez saglasnosti Grka potpisale kreditne aranžmane su u manjini“, likovao je Aleksis Cipras, predvodnik radikalne levice Siriza, koja je učetvorostručila svoju snagu i zapravo je pobednik ovih izbora.
U grčki parlament ušlo je sedam partija. Na prvom mestu se sa svega 18,8 odsto glasova (108 poslanika zahvaljujući bonusu od 50 poslanika koji dobija prvoplasirani) nalazi ND sa Andonisom Samarasom na čelu. Na drugom mestu je koalicija radikalne levice Siriza sa 16,8 odsto (52 poslanika), a na trećem mestu se nalazi nekada moćni PASOK sa svega 13,2 odsto glasova (41 poslanik). Sledi desna antimemorandumska stranka Nezavisni Grci sa 10,6 odsto (33 poslanika), Komunistička partija Grčke KKE sa 8,5 odsto (26 poslanika), neonacistička partija Zlatna zora sa 7 odsto glasova (21 poslanik) i proevropska stranka Demokratske levice sa 6,1 odsto (19 poslanika). Mnogo malih stranaka koje su ostale van skupštine predstavljaju čak 20 odsto ukupnog biračkog tela, što znači da svaki peti Grk koji je glasao nema predstavnika u parlamentu. Među njima su i Zeleni, koji nisu uspeli da uđu u skupštinu jer nisu prešli prag od tri odsto za samo nekoliko stotina glasova.
PORAZ POLITIČKIH DINOSAURUSA: Najveće iznenađenje van svake sumnje predstavlja težak poraz PASOK-a i Nove demokratije, dve velike stranke koje su naizmenično delile vlast u zemlji od pada Hunte 1974. do danas. PASOK je izgubio više od 2/3 svoje snage koju je imao 2009. sa Jorgosom Papandreuom na čelu. Katastrofalan poraz PASOK-a svakako ima veze sa činjenicom da je oktobra 2009. preuzeo na sebe upravljanje krizom i rešavanje nerešivih problema, uvodeći narodu bolne mere štednje. Razlog je svakako i nesposobnost da prenesu Grcima važne poruke u vezi sa neophodnostima sprovođenja Memoranduma o štednji i uslova pod kojima će se napraviti novi kreditni sporazumi sa EU.
Odmah posle objavljivanja prvih izbornih rezultata, predsednik PASOK-a Evangelos Venizelos se izjasnio protiv koalicije u kojoj bi bio sam sa Novom demokratijom, ali „za“ vladu nacionalnog jedinstva u kojoj bi učestvovale sve partije proevropske orijentacije.
Nova demokratija pak nije ostvarila osnovne ciljeve koje je sebi postavila dok je mesecima zahtevala prevremene izbore. Sa svega 18,8 odsto glasova, što predstavlja istorijski pad i nije daleko od najcrnjih predviđanja, Nova demokratija je definitivno srušena sa pijedestala političkog lidera, pozicije koju je pokušao da izgradi Andonis Samaras. Najviše glasova ND-u su oduzele antimemorandumske partije Nezavisni Grci Panosa Kamenosa i neonacistička partija Zlatna zora. Uprkos svemu tome, predsednik ND-a je izjavio kako njegova partija, iako smrtno povređena na prvom mestu, „ostaje jedina garancija stabilnosti i politička snaga sa evropskom perspektivom“. Dan posle izbora pokušao je da sastavi višestranačku vladu sa „specijalnim zadatkom“, ali nije u tome uspeo, predajući štafetnu palicu drugoj po redu partiji, radikalno levoj Siriza.
LEVIČARSKA VLADA: Pobedu na ovim grčkim izborima su bez sumnje odnele levičarske stranke, koje su (bez partije levog centra, PASOK-a) sakupile 35 odsto glasova, što je bez premca najveći uspeh levice u Evropskoj uniji. Osim onih koji još uvek slave Staljina i pripadaju konzervativnoj Komunističkoj partiji Grčke koja stabilno uvek može da računa sa oko osam odsto glasova, pravi pobednik su Siriza i njen tridesetsedmogodišnji vođa Aleksis Cipras. Sa predizbornim sloganom „Oni su doneli odluke bez nas, a mi idemo dalje bez njih!“, sa veoma efikasnom antipolitičkom taktikom „protiv memoranduma koji zemlju gura u ropstvo“, ali i sa predlogom za ujedinjenu vladajuću levicu, Siriza je postala četiri puta jača u odnosu na 2009. godinu i tako pretekla PASOK.
Naročito u velikim gradskim centrima kao što su Atina i Solun, Siriza je izbila na prvo mesto, čak ispred ND-a, i tako postala ključ za sastavljanje sledeće grčke vlade. Za Aleksisa Ciprasa spas grčkog naroda se nalazi u odbacivanju politike stroge štednje Trojke i Memoranduma. Optužujući PASOK i ND, koji su „svojim potpisima gurnuli u ropstvo zemlju i njene buduće generacije“, Cipras je tražio poštovanje glasa naroda i formiranja vlade levice. Biće to vlada koja će osuditi Memorandum i tražiti odlaganje plaćanja grčkih dugova na tri godine, što bi najsiromašnije socijalne slojeve oslobodilo novih poreza, a sve to pod uslovom da zemlja ostane u evrozoni i Evropskoj uniji, pošto je to strateški program ove radikalno levo orijentisane partije.
Istovremeno Cipras, koji smatra da su rezultati izbora „snažna poruka za Evropu“, upozorio je evropske partnere da ne pokušavaju da stvore klimu „veštačkih ucena“ na račun grčkog naroda, nego da poštuju njegove želje i demokratsko pravo da ih izraze. Velika politička pobeda koju je zabeležila Siriza obavezuje je pre svega na veću odgovornost sa pozitivnim predlogom sastavljenim od tri tačke: 1. negiranje Memoranduma; 2. formiranje vlade sa levičarskim snagama; 3. program ekonomske rekonstrukcije zemlje. Već sledećih dana videćemo da li će taj predlog naići na odziv ili će Grčka biti prinuđena da u junu ponovo izlazi na izbore.
SNAŽNA PORUKA EVROPI: Grci su se hrabro i u velikoj meri svesno odlučili za političku promenu i istovremeno poslali jasnu poruku ostatku Evrope: nastavak stroge štednje nije prihvatljivo rešenje za prevazilaženje krize. Izborni rezultati u Grčkoj su kritični za evropske procese i promene, pošto, kako je to izjavio i jedini pobednik na izborima Aleksis Cipras, „evropski narodi ne mogu da se pomire sa varvarskim memorandumima. Grčki narod svojim glasom zahteva početak jednog novog perioda u našoj domovini, bez memoranduma i varvarskih mera, ali sa visokim stepenom solidarnosti i pravdom koja će nam pomoći na ionako teškom putu ka izlasku iz krize.“ Za sada se Grčka nalazi u „plodnom ćorsokaku“ dok se pregovori među strankama nastavljaju.
Još postoji šansa da se formira nacionalni front spasa koji bi pregovarao o formiranju vlade nacionalnog jedinstva sa progresivnom vizijom budućnosti, koja bi zahtevala od Evrope nov pristup grčkoj krizi, zasnovan na nacionalnom planu o razvoju i izlasku iz krize. Brisel opet, sa svoje strane, čeka da grčka organizuje novu vladu, podsećajući je da „obaveze koje je preuzela i obećanja koja je dala mora u svakom slučaju da ispuni“. Takođe i Berlin preko Angele Merkel izjavljuje da je „najvažnije od svega da se nastavi program koji smo dogovorili sa Grčkom“.
Trojka je odlučila da dođe u Atinu čim bude formirana nova vlada koja će biti u stanju da nastavi pregovore. Pritom ispituje i mogućnost privremene obustave zajma Grčkoj, počevši od sledeće rate, u slučaju da se nova grčka vlada ne složi sa novim merama štednje koje će joj obezbediti 11 milijardi evra do 2015. godine. MMF sa svoje strane izjavljuje da će Grčka verovatno imati problem likvidnosti do kraja juna ako se ne formira vlada koja će nastaviti pregovore s Trojkom. U istom trenutku francuski komesar Mišel Barnije podseća da se grčki narod već nalazi na granici izdržljivosti, tražeći ponovnu procenu celokupne situacije.
Iako izgleda da Grčka opet flertuje sa haosom, postoje mnoge optimističke poruke koje obećavaju promene u pravcu razvoja. Izborni rezultati u Francuskoj, sa pobedom socijalističkog predsednika Olanda, izazvali su valove optimizma u Atini, koja se nada promeni evropskog opredeljenja za strogu štednju i okretanju razvoju, koji je toliko neophodan zemlji. U istom pravcu vrše pritisak i građani Italije i Španije, koji dovode u pitanje gotovo „religioznu posvećenost“ fiskalnoj štednji koju Berlin nameće čitavoj Evropi. Sledećih kritičnih dana će se pokazati da li je moguće formirati opšteprihvaćenu grčku vladu, ili će ipak doći do novih prevremenih izbora u junu. Imajući za vratom Evropu, koja pažljivo prati šta se dešava sa „pokusnim kunićem“ na evropskom jugu, Grci očajnički traže izlaz iz zatvorenog kruga štednje i recesije u kojem su se našli. Pokusni kunić je rekao svoje mišljenje na ovim izborima. Proći će neko vreme dok poruke dešifruju i ostali Evropljani.
Promena lokacije političke scene ulevo, kompenzovana je u velikoj meri ulaskom grčkih neonacista u skupštinu, ali i jačanjem drugih nacionalističkih i rasističkih glasova. Za zemlju koja je prošla strahote nacističke okupacije za vreme Drugog svetskog rata, sa stotinama hiljada mrtvih i hiljadama spaljenih sela, ulazak neonacističke organizacije Zlatna zora predstavlja veoma neprijatno iznenađenje. Naime, oko 440.000 Grka mlađih od 35 godina, glasalo je za Zlatnu zoru, dajući tako ovoj neonacističkoj stranci sa burnom, terorističkom i rasističkom prošlosti neverovatnih sedam odsto glasova sa 21 poslaničkim mandatom u skupštini. A da paradoks bude još veći, najveći broj tih „sramotnih glasova“ dat im je u mučeničkim grčkim gradovima, kao što su Kalavrita i Distomo, gde su nacisti streljali stotine građana 1943. godine za vreme nemačke okupacije. Treba, međutim, naglasiti da ova masovna podrška nacistima sigurno ne znači ideološku promenu, nego više „glas pobune protiv sistema“ i to jednog dela grčkog naroda koji odbacuje tradicionalni politički sistem koji je doveo zemlju u ovu situaciju. Najveći broj onih koji su glasali za Zlatnu zoru nisu čak znali ni ime njenog vođe, a kamoli njihove poslaničke kandidate. To nije smetalo vođama te organizacije, koji funkcionišu kao deo kriminalnog podzemlja, da pokažu svoje pravo lice novinarima odmah posle izbora, služeći se terorističkim metodama i sprovodeći face control novinara, postavljajući im uslove ponašanja i izbacujući one koji im se nisu dopali. Između ostalog su zahtevali od novinara da ustanu i pokažu poštovanje prema „fireru“ organizacije, Nikosu Mihaliolakosu. A sam vođa partije, čim je saznao za rezultate izbora i koliko je velik njegov uspeh, pomahnitao je vičući kako je Zlatna zora protiv svih, ali i protiv „Memorandumske hunte“ i preteći izjavio: „Za sve one koji su izdali domovinu, došlo je vreme straha. Dolazimo!“ Kao što je bilo i za očekivati, ulazak Zlatne zore u skupštinu izazvao je gomilu komentara i izjava po svetskim medijima, koji su upozoravali da će doći do uspona ekstremnih elemenata u Evropi kao posledica socijalnog posrtanja naroda izazvanog ekonomskom krizom.
Američka vojska je saoštila da je presrela iranske dronove u Ormuskom moreuzu pa potom gađala radarska postrojenja u Iranu. Nekoliko sati kasnije Teheran je ispalio balističke rakete na Kuvajt i Bahrein
„Zaista odbrojavamo dane do proširenja, da Crna Gora postane članica do 2028. godine“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta
Mađarska vlada preispitaće ulaganja u železničku prugu Budimpešta–Beograd, projekat koji već godinama prate kašnjenja i kontroverze. Putnički saobraćaj još nije uspostavljen, uprkos višestrukim najavama otvaranja
Predlog Francuske i Nemačke na samitu EU - Zapadni Balkan u Tivtu zemljama kandidatima za članstvo omogućava pristup određenim sednicama Saveta za spoljne poslove. Postoje i drugi uslovi
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predložio je direktan sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata. Predsednik SAD-a Donald Tramp pozdravio je ovu mogućnost
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
