Do kada će Gruevski o(p)stati na vlasti

Za „Vreme“ iz Skoplja

„Poštovani građani, radujte se, slavite život, režim je pao, režim je pao! Srušen je režim – nalivperom, glasom. Pobedio je život! Ovo su istorijski trenuci, pokazali smo mnogo strpljenja, mnogo posvećenosti, pokazali smo celom svetu, ali je najvažnije da smo stavili pečat u ovoj našoj multietničkoj Makedoniji, da će Makedonija biti napredna, jedinstvena, slobodna zemlja!“, euforično je u nedelju uveče, pred hiljadama građana ispred zgrade Vlade, uzvikivao Zoran Zaev, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i opozicione koalicije „Za život u Makedoniji“.

U to doba, dok je pred Vladom nebrojeno puta odjekivala Bajagina „Pada vlada“, u novom sedištu VMRO-DPMNE, u monumentalnoj palati u centru Skoplja, atmosfera je bila maltene pozorišna. Samo sat kasnije, lider partije koja je celu deceniju na vlasti, eks-premijer Nikola Gruevski (koji je posle megaafere oko prisluškivanja političkih protivnika napustio funkciju dogovorom u Pržinu, čiji su potpisnici, pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice, lideri četiri najmoćnije partije) obelodanio je da je pobednik izbora, ipak, VMRO-DPMNE.

ČETVRTI PUT PREVREMENO: U Makedoniji su tako održani još jedni, već četvrti prevremeni izbori, koji su, barem spolja, bili mirni i bez nasilja, ali prema unutrašnjim ocenama i dalje su nedemokratski i neslobodni. Na izborima je glasao 1.191.521 glasač, uz izvanredno visoku izlaznost od 66,82 odsto, a i ovaj put je, čini se još jače, potvrđena duboka podeljenost građana unutar makedonskog etničkog bloka.

Iako je Gruevski za vreme napete kampanje u kojoj je izbore predstavljao kao „biti ili ne biti“ situaciju u pogledu etničkog identiteta Makedonaca i unitarnosti Makedonije, od građana tražio maksimalno poverenje i čak 63 mandata u makedonskom parlamentu sa 120 mesta, da bi time onemogućio navodni plan opozicije i Zaeva da u saradnji sa etničkim Albancima sprovede dvojezičnost na celoj teritoriji države, kao uvod u federalizaciju, na kraju je bio zadovoljan i tesnom pobedom, najteže ostvarenom u dosadašnjim izbornim ciklusima u nezavisnoj Makedoniji. Oba takmaca su bili pobednici sve dok Državna izborna komisija (DIK), koja je ćutala sve do ponedeljka uveče, kada su joj pred vratima protestovali simpatizeri VMRO-DPMNE, nije obznanila da je ponovo pobedila vladajuća partija, sa 14.602 glasa razlike, čime bi imala 51 poslanika, a opoziciona SDSM – 49.

Pored VMRO-DPMNE, koja je u odnosu na 2014. izgubila deset mandata, gubitnik je i dosadašnja albanska partija na vlasti Demokratska unija za integraciju (DUI), koja je izgubila devet mandata i u novom parlamentu bi ih imala deset. U klupe Sobranja bi, prema preliminarnim rezultatima, trebalo da sednu poslanici iz još tri albanske partije: Demokratske partije Albanaca (DPA), koja se predstavljala kao opozicija, iako je godinama unazad očigledno sarađivala sa VMRO-DPMNE, sa dva mandata, koalicija partija osnivanih od nezadovoljnika iz DUI i DPA, Alijansa za Albance sa tri mandata i najveće iznenađenje izbora – novoformirana partija Besa, sa pet mandata. U novom Sobranju nema mesta čak ni za onog jedinog poslanika iz dijaspore, jer je odziv bio očajan: samo 5980 makedonskih iseljenika je učestvovalo na izborima, iako se od 220.000 građana sa posebnog spiska za dijasporu za glasanje prijavilo dvadesetak hiljada.

NEPREDVIĐENA SITUACIJA: Posle promovisanja u pobednika, Gruevski se euforično obratio javnosti i rekao da nije reč samo o još jednoj izbornoj pobedi protiv SDSM-a. „Naš politički oponent SDSM je u želji da pobedi uneo mnogo gneva i mržnje u makedonski narod, a ponekad i među različite etničke zajednice,“ izjavio je on. Nažalost, njegovi sledbenici su u ponedeljak uveče proslavljali pobedu uz kletve, psovke i pretnje „izdajnicima“ na društvenim mrežama, patriotske pesme, automobilske sirene i pucnje i rafale na ulicama, pa čak i grozomornu poruku – nadgrobni krst u Bitolju na kome je pisalo „Zoran Zaev, 1974–2016“.

SDSM do utorka u podne nije priznao poraz niti čestitao pobedu, jer opozicija smatra da postoji neizvesnost oko broja osvojenih poslaničkih mandata, pošto će u određenim izbornim jedinicama veoma mali broj glasova biti odlučujući tokom žalbenog postupka, a izjašnjavanje građana je sprovedeno u uslovima brojnih neregularnosti i pritisaka na građane u predizbornom periodu i na sam dan izbora.

Partije imaju zakonsku mogućnost da u roku od 48 sati podnesu prigovore DIK-u,

a Komisija ima još 48 sati da im odgovori, posle čega nezadovoljnici mogu da podnesu tužbu Upravnom sudu. Prema Ustavu, u roku od 20 dana posle održanih izbora treba da se konstituiše novi saziv Sobranja, a predsednik Makedonije je dužan da deset dana od konstituisanja poveri mandat partiji-pobednici, čime mandatar dobija rok od 20 dana da pred poslanicima iznese program i predloži ministre. To znači da bi do kraja januara, ako se formira potrebna većina, Makedonija mogla da ima novi parlament i vladu.

Ustav, međutim, ne predviđa situaciju da dve partije imaju podjednak broj mandata, što se lako može desiti posle žalbenog postupka, naročito zato što je konstatovano čak 38.000 nevažećih listića (2014. ih je, na primer, bilo oko 23.000). Opozicija tvrdi i da se u velikom broju slučajeva razlikuju zapisnici sa izbornih mesta od zapisnika koji su stigli u DIK, deo nevladinih organizacija traži novo prebrojavanje u prisustvu i pod nadzorom stranog faktora, pa se pravni rasplet tek očekuje. U slučaju izjednačavanja osvojenih mandata, predsednik države bi mogao da traži garanciju da neko može formirati skupštinsku većinu da bi mu poverio mandat.

KAKO DO GARANCIJE: Obezbeđivanje takve „garancije“ će biti veoma teško. Iako dojučerašnji partneri VMRO-DPMNE i DUI zasad imaju 61 poslanika u parlamentu, i iako je makedonska javnost i ranije bila svedok najrazličitijih oblika međupartijske trgovine, antialbanska retorika Gruevskog u kampanji u kojoj se pozivalo i na spas Makedonije od albanske opasnosti (i od permanentno prisutne „pretnje“, poput „sorošoida“, stranih plaćenika i špijuna u NVO sektoru), teško će navesti grogirano rukovodstvo DUI da nađe argumente da produži saradnju, koju su i do sada politički protivnici nazivali „tender-koalicijom“. Posebno zbog toga što će Aliju Ahmetiju i saradnicima biti potrebno vreme da sebi i albanskoj javnosti objasne prelivanje hiljada glasova etničkih Albanaca na račun SDSM-a i opozicione koalicije. Odluku dela albanskih građana da prvi put u Makedoniji poklone poverenje jednoj etnički makedonskoj partiji pojedini analitičari su već nazvali prvim znakom političke emancipacije i najavom izgradnje drugačije, građanske Makedonije.

Ali, ako i ne uspeju pregovori VMRO-DMNE i DUI, s obzirom da SDSM-u i u slučaju dogovora sa ostalim albanskim partijama nedostaju dva poslanika za većinu u parlamentu, već se komentariše da je moguće čak i formiranje „vlade svih“, barem do organizacije sledećih izbora (možda istovremeno sa lokalnim izborima u aprilu), što Makedoniju gura u novo otaljavanje reformi i u još dublju krizu.

Jer, sve ono što je izbilo na površinu tokom kampanje i izbornog dana pokazuje koliko se Makedonija u poslednjih deset godina udaljila sa putanje evroatlantskih integracija uz, najblaže rečeno, karikaturalno očijukanje sa Putinovom i Erdoganovom administracijom. Posledica neodržavanja popisa već 15 godina je svakako i haos u biračkom spisku u čiju kredibilnost niko ne veruje. Neshvatljivo je da tako mala zemlja, iz koje se prema međunarodnim podacima iselilo između 450.000 i 600.000 građana, danas ima 1,78 miliona glasača koji vrve od „fantoma“ i posle pokušaja umreživanja različitih baza podataka.

S druge strane, u iščekivanju ishoda pregovora starih partnera, predmet analiza u javnosti svakako će biti i opozicija, (pr)ocena odgovornosti za neuspešno formiranje šireg opozicionog fronta i razloga koji su i pored objavljenih „bombi“ o kriminalu najviših predstavnika dosadašnje vlasti naveli 450.000 građana Makedonije da ponovo izaberu VMRO-DPMNE. Jedan od razloga su potencirali i inostrani posmatrači u svom preliminarnom izveštaju: pritisci, pretnje i ucene zaposlenima u javnoj administraciji. Građanski sektor je u taj spisak uneo i presiju nad socijalno ranjivim kategorijama, korisnicima poljoprivrednih subvencija ili studentskih kredita, korupciju penzionera kao ogromnog, a kompaktnog glasačkog tela.

Pošto je ulog bio previsok, jer izbori nisu značili samo gubitak moći i novca koji obezbeđuju funkcije, već u slučajevima desetine najviših funkcionera dosadašnje vlasti optuženih od Specijalnog javnog tužilaštva i verovatne sudske presude i zatvorsku budućnost, jasno je zašto je VMRO-DPMNE satanizovao Albance i političke konkurente proizveo u neprijatelje države i nacije. Preko strogo kontrolisanih medija, nažalost, ogromnom procentu slabo informisanih građana koji uz goli hleb i ponuđene igre jedva preživljavaju od prvog do prvog, servirana su strašna predviđanja o raspadu Makedonije, pa je došlo do specifične podele glasača. Opozicija je pobedila u svim većim gradovima, a VMRO-DPMNE u brojnim malim, ruralnim opštinama, čime duboki jaz među građanima Makedonije više nije ni etnički, ni ideološki, već i prema nivou (ne)informisanosti.