Diplomatsko nadigravanje

Priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije i kontrola nedefinisane „zone bezbednosti“ na teritoriji Gruzije od strane Ruske Federacije izazvali su oštre reakcije na Zapadu – u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji. Obustavljena je saradnja Rusija i NATO-a, lideri Evropske unije i „velike sedmorke“ osudili su narušavanje teritorijalnog integriteta Gruzije od strane Moskve, a početkom nedelje održan je vanredni samit lidera Evropske unije povodom krize na Kavkazu.

O gruzijskoj krizi govorilo se i na azijskoj strani kontinenta, na samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) koji je prošle nedelje održan u Tadžikistanu. Azijska „šestorka“ diplomatski je izbegla da podrži ili osudi pomahnitalu rusku politiku na Kavkazu, te je ostavila Rusiju da sama rešava svoj politički konflikt sa Zapadom.

AZIJA: Prošlog četvrtka pažnja svetske javnosti bila je okrenuta prema Dušanbeu, prestonici Tadžikistana, gde je održan godišnji samit Šangajske organizacije za saradnju, koju predvode Rusija i Kina, i na kome je trebalo da se vidi kakvi su stavovi strateških ruskih partnera u Aziji povodom krize na Kavkazu. ŠOS „šestorka“ za istim stolom okuplja značajan deo evroazijske populacije. Osim Moskve i Pekinga, tu su i Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan, dok su posmatrači Mongolija, Iran, Pakistan i Indija. Ove godine na samitu ŠOS-a gostovao je i Hamid Karzai u vezi sa pogoršanjem bezbednosne situacije u Avganistanu i širenjem narko-biznisa u regionu.

Treća tačka zaključne deklaracije ŠOS-a u Dušanbeu bila je posvećena krizi u Gruziji, a u njoj se navodi „da države članice izražavaju veliku zabrinutost povodom južnoosetijskog pitanja i pozivaju da se putem dijaloga mirno reši problem“. „ŠOS pozdravlja mirovni plan u šest tačaka koji je predložila Francuska, i podržava aktivnu ulogu Rusije u sprovođenju mira i saradnje u regionu“, navodi se u završnoj deklaraciji ŠOS-a. Većina analitičara složiće se da su zaključci samita ŠOS-a u Dušanbeu bili formulisani maksimalno diplomatski, ne želeći da se suprotstavlja ni interesima EU ni Rusije, te su neki mediji sasvim dijametralno različito izveštavali o reakcijama azijske „šestorke“ povodom krize u Gruziji. Zapadni mediji su, uglavnom, prenosili da „ŠOS nije podržao rusku politiku priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije“, dok su ruski mediji, koji su pod uticajem vladajuće elite, izveštavali da je „ŠOS podržao politiku Rusije u Gruziji“.

Međutim, štampani ruski mediji zalaze dublje u materiju ruske politike u Aziji. „Komersant“ piše da Dmitrij Medvedev čak ni od ŠOS-a nije dobio podršku: „U neformalnim razgovorima lideri ŠOS-a izrazili su punu podršku Moskvi u delovanju na Kavkazu, ali u završnoj deklaraciji organizacija se opredelila za podršku principu teritorijalne celovitosti i protiv primene sile u međunarodnim odnosima.“ S druge strane, „Nezavisimaja gazeta“ piše da je „ŠOS stao na stranu Medvedeva“ i prenosi komentar profesora američkog Koledža kopnenih snaga Stivena Blanka, koji tvrdi da je samit u Dušanbeu „obezbedio diplomatsku podršku Moskvi“. Profesor Blank takođe smatra da je zbog problema sa Zapadom moguća bliža saradnja Rusije i Irana u sferi nuklearnog programa, kao i moguće rusko blokiranje ekonomskih sankcija prema Iranu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Kina je od početka suzdržano reagovala na konflikt u Južnoj Osetiji, izražavajući „zabrinutost“ zbog nasilja na Kavkazu. Ali, to je uobičajena reakcija Pekinga, koji u spoljnoj politici sledi savet drevnog mudraca Sun Cija da je „najbolji način da se ostvari pobeda, pustiti protivnika da se sam uništi“. Dopisnik BBC-ja Ilja Abišev tvrdi kako je Kina odmah na početku samita ŠOS-a blokirala predlog Rusije da se u završnoj deklaraciji koriste termini „genocid“ i „agresija“ u oceni delovanja rukovodstva Gruzije u Južnoj Osetiji. Kina i preostale članice ŠOS-a nisu mogle da podrže priznavanje Južne Osetije i Abhazije, jer i one unutar svojih teritorija imaju problema sa separatističkim tendencijama; u Kini su to Tibet i Sinđang – ujgurska autonomna pokrajina. Kirgistan, susedna država Kine, takođe ima problem sa teritorijalnim podelama na sever i jug, koji u poslednjih nekoliko godina preti da, zbog političkih podela, rascepi državu na dva dela. Tu je i problem prekogranične saradnje, kojim se takođe bavi ŠOS. Tu je zatim i pitanje terorizma i opasnost od islamskih ekstremističkih grupa koje u Centralnoj Aziji, u Ferganskoj dolini, već dve decenije teže da stvore islamski kalifat. Tadžikistan, koji je bio domaćin samita, tokom devedesetih godina imao je veliki problem sa islamskim ekstremističkim pokretom koji je delovao na relaciji sa susednim Avganistanom.

Direktor kazahstanske konsalting organizacije „Grupa ocene rizika“ Dosim Satpaev smatra da je Kazahstan od svih država Centralne Azije u najnepovoljnijoj situaciji, kada je reč o gruzijskoj krizi: s jedne strane, Astana je jedan od najbližih ekonomsko-političkih partnera Rusije, ali ima i samostalne ekonomske interese u Gruziji, zbog čega želi da ostane u dobrim odnosima sa Sakašvilijem. „U razgovoru sa predsednikom Dmitrijem Medvedevim, predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev osudio je napad Gruzije na Chinvali, ali je i vešto obišao pitanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije“, smatra Satpaev.

Turkmenistan je jedina država Centralne Azije koja nije član ŠOS-a, još od perioda vladavine samoproglašenog „oca svih Turkmena“ Saparmurata Nijazova – poznatijeg kao Turkmenbaša. Saparmurat Nijazov je preminuo iznenada, pre dve godine, od srčanog udara, u periodu kada je njegova zemlja počela sve više samostalno, zaobilazeći ruski Gasprom koji je imao ekskluzivni sporazum za turkmenistanske rezerve gasa, da sa drugim zemljama sklapa energetske ugovore. Turkmenbaša je vodio izolovanu politiku koju je sam nazvao „neutralitetom“, a ogromne, gotovo najveće u Centralnoj Aziji rezerve prirodnog gasa su mu to i omogućavale. Iako nije bio član ŠOS-a, Turkmenistan je redovno prisustvovao godišnjim samitima, osim na ovogodišnjem u Dušanbeu. Analitičari smatraju da je izostanak delegacije novih turkmenistanskih vlasti takođe određena poruka zemljama u regionu, posebno Rusiji i Kini, da Ašhabad ponovo ima neke nove ambicije kada je reč o „energetskom neutralitetu“.

SLOVENI: Za razliku od azijskih država, slovenska Belorusija i njen predsednik Aleksandar Lukašenko otvoreno pozivaju da se prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Lukašenko je predložio da se to pitanje stavi na dnevni red na zasedanju Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (skraćeno ODKB), koje će se održati ove sedmice, u petak u Moskvi. Smatra se da će zasedanje ODKB-a, kao i samit ŠOS-a, biti usmereno najviše na pitanja kavkaske krize i na rusko traženje veće podrške od strane saveznika. Članovi ODKB-a su bivše sovjetske republike Rusija, Belorusija, Jermenija i već pomenute države Centralne Azije. Izvan evroazijskog prostora očekivanu podršku Rusiji dao je lider Venecuele Hugo Čavez.

Ruska pravoslavna crkva podržala je dejstva Moskve na Kavkazu: zamenik odgovornog za međunarodne veze moskovskog patrijarhata protojerej Vsevolod Čapljin izjavio je da ruske vlasti svim snagama treba da brane put samostalnog razvoja Rusije i povećaju vojni potencijal države. „Mi moramo biti jaki, i u sferi naoružanja, da se odbranimo i očuvamo naš način života, da utičemo na svetska zbivanja i sami određujemo put svog istorijskog razvitka“, rekao je za novine „Izvestija“ protojerej Čapljin.

Međutim, slovenska braća u Ukrajini ni izdaleka ne dele stavove sa Moskvom. Kijev je nakon krize u Gruziji „gurnut u zagrljaj“ Zapadu, a mnogi političari, poput predsednika Viktora Juščenka, pokušavaju da situaciju usmere u korist vlastite prozapadne politike. Sledeće godine Ukrajinu očekuju predsednički izbori koji će odrediti budući spoljnopolitički kurs zemlje, a za predsedničko mesto boriće se poznate jake političke figure: predsednik Viktor Juščenko, premijerka Julija Timošenko, i bivši promoskovski premijer Viktor Janukovič. Prošle nedelje u Kijev je doputovao i ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Miliband s ciljem da „stvori široku koaliciju koja bi mogla da se suprotstavi ruskoj agresiji u Gruziji“. Nakon krize na Kavkazu, Zapad je zabrinut i za Ukrajinu koja je još nestabilnija država od Gruzije, zbog svoje teritorijalno-političke, kulturne, jezičke i verske heterogenosti. Smatra se da je Ukrajina nakon ruske intervencije u Južnoj Osetiji dobila veću podršku za mogući ulazak u NATO.

Nepoznato je kojim se širim interesnim ciljevima Moskva rukovodila kad je započela „disproporcionalni rat“ u Gruziji i priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, ali je očigledno da su trenutno pozicije Ruske Federacije na međunarodnoj političkoj sceni značajno „poljuljane“. Obustavljena je saradnja Rusije i NATO-a, pominje se isključivanje Rusije iz grupe najrazvijenijih zemalja G8, u Evropskoj uniji pominju i moguće sankcije prema Ruskoj Federaciji, a pod upitnikom je učlanjenje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Uprkos svemu, Ruska Federacija, sudeći po izjavama predsednika Medvedeva i premijera Putina, uverena je u ispravnost svojih odluka i smatra, kako je u intervjuu izjavio predsednik Putin, da „Briselu treba Rusija zbog energenata onoliko koliko Moskvi treba Evropska unija kako bi im prodavala naftu i gas“.

SUKOB DVOSTRUKIH STANDARDA: Dobar poznavalac geopolitike i autor knjige Sukob civilizacija, američki politikolog S. Hantington iznosi tezu da vodeće države u svetu, supersile, u međunarodnoj politici neretko primenjuju dvostruke standarde kako bi razvile svoje tumačenje univerzalne politike. Dvostruki standardi od strane Zapada primenjeni su u slučaju nezavisnosti Kosova, zanemarujući teritorijalni integritet Srbije. Dvostruke standarde je Rusija primenila prema Južnoj Osetiji i Abhaziji, još u devedesetim godinama, deleći Osetinima i Abhazima ruska državljanstva i znajući da će zbog toga jednom morati da prizna te dve gruzijske separatističke republike, a možda i da ih u budućnosti, kao teritoriju sa svojim državljanima, integriše kao subjekt Ruske Federacije.

Zemlje članice Šangajske organizacije za saradnju, u kojoj Kina ima izuzetno veliki uticaj, nisu podržale Rusiju u priznavanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, jer bi to moglo da se odrazi na separatizam u njihovim državama. Ali, s obzirom na to da je Šangajska organizacija za saradnju, pa samim tim i Kina, u zaključnom dokumentu diplomatski spretno formulisala stav prema krizi na Kavkazu, ona je, poput Zapada i Rusije, takođe primenila dvostruke standarde prema krizi na Kavkazu i svom partneru Ruskoj Federaciji. U zaključnoj deklaraciji članice ŠOS-a u Dušanbeu založile su se za očuvanje teritorijalne celovitosti država u skladu sa međunarodnim pravom. Takođe, države članice ŠOS-a prekršile su princip iz 1. i 2. člana statuta te organizacije kojim se osuđuje separatizam i poštuje suverenitet država.

Dvostruki standardi jesu jedan od osnovnih uzroka aktuelnog zaoštravanja odnosa između Istoka i Zapada, između Vašingtona i Moskve, između transatlantskih i azijskih partnera. Dijametralno različito tretiranje sličnih problema doprinosi i različitom imenovanju kavkaske krize, pa se mogu čuti različite definicije sukoba u Gruziji i njihovih posledica, od „disproporcionalnog rata“, „crnomorsko-kavkaskog regionalnog sukoba“ do „početka novog hladnog rata“, ili čak „početka sukoba civilizacija“.

Odnosi EU i Rusije na raskršću

U ponedeljak je u Briselu održan vanredni samit lidera Evropske unije, koji je u zaključnom dokumentu osudio upad ruske vojske na teritoriju Gruzije i priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Lideri EU stavili su do znanja da su, nakon ratnih dejstava u Gruziji, odnosi između EU i Rusije „na raskršću“, te su pozvali države da ne priznaju nezavisnost te dve gruzijske separatističke republike, a Moskvu da „ne ide putem samoizolacije“. Dogovoreno je da se pregovori o strateškom sporazumu EU i Rusije, koji je trebalo da bude potpisan još pre dve godine, odlože dok Ruska Federacije ne povuče vojsku sa teritorije Gruzije na pozicije pre izbijanja konflikta u Južnoj Osetiji. Evropska unija je podržala Gruziju, najavivši ekonomsku pomoć i slanje posmatrača u zonu konflikta. Lideri Zapada izrazili su nezadovoljstvo ruskim tumačenjem Sarkozijevog mirovnog sporazuma u šest tačaka, prema kom su ruske snage i nakon povlačenja ostale da patroliraju „zonom bezbednosti“ između Južne Osetije i Gruzije koju su sami odredili. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da „posle svih tih događaja, EU ne može da se ponaša kao da se u Gruziji ništa nije dogodilo“. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo će 8. septembra otputovati u Moskvu sa ciljem vođenja pregovora i ispitivanja budućih odnosa između EU i Rusije. Prema rečima predstavnika EU, na vanrednom samitu se nije govorilo o „sankcijama“ prema Rusiji, već samo o vođenju „dijaloga“.