Venecuela je pala u američke ruke, na redu je Grenland, poručuje predsednik SAD Donald Tramp. To bi bio kraj NATO saveza, upozoravaju iz Danske
Pre nekoliko dana počela je i zvanično invazija predsednika SAD Donalda Trampa na druge zemlje. Krenuo je od Venecuele i otmice njenog predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge. Sada podseća na ranije planove.
Među njima, Tramp je pojačao pretnje da će Grenland, samoupravnu dansku teritoriju na Arktiku, pripojiti Sjedinjenim Američkim Državama.
Ako američki izvrši invaziju na Grenland, to će značiti kraj NATO saveza, izjavila je na to danska premijerka Mete Frederiksen.
Ona je u intervjuu za televizijsku stanicu TV2 poručila da Trampa treba shvatiti „ozbiljno kada kaže da želi Grenland“.
„Ali ću jasno staviti do znanja da ako SAD odluče da vojno napadnu drugu članicu NATO-a, onda sve prestaje, uključujući NATO, a samim tim i bezbednost koja je uspostavljena od kraja Drugog svetskog rata“, poručila je danska premijerka.
Tramp dugo insistira da se ostrvo bogato mineralima, koje je autonomno, ali je deo Danske i stoga pripada vojnom savezu NATO, pridruži SAD, nazivajući to „strateškom nužnošću“ i odbijajući da isključi upotrebu sile ili ekonomske prisile.
„Bavićemo se Grenlandom za oko dva meseca, ali hajde da o tome razgovaramo za 20 dana“, rekao je Tramp, ne dajući više informacija o tome šta će se tada desiti.
Tramp je to rekao nakon što su SAD pokrenule napade na Venecuelu i uhapsile njenog predsednika Nikolasa Madura. Dramatičan razvoj događaja izazvao je strah širom Evrope da bi Vašington sada mogao da anektira Grenland, zbog čega su usledile brojne izjave da mora da se poštuje međunarodno pravo i teritorijalni integritet država.
Američke težnje da preuzmu Grenland nisu došle tek sa Trampom i njegovim stupanjem na dužnost januara prošle godine.
Tramp je samo podgrejao nekoliko vekova staru ideju o američkom Grenlandu.
Udvarači iz Sjedinjenih Država oko najvećeg ostrva na svetu obigravaju još od 19. veka.
Nov je jedino način na koji Tramp to želi da uradi.
Povodom situacije sa svrgnutim venecuelanskim predsednikom, hitno je u ponedeljak (5. januar) zasedao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
I saveznici i protivnici SAD danas su iskoristili hitan sastanak Saveta bezbednosti UN da izraze protivljenje američkoj vojnoj operaciji u Venecueli u kojoj je zarobljen lider te zemlje Nikolas Maduro i njegova supruga.
Pred najmoćnijim telom UN predstavnici mnogih zemalja osudili su intervenciju predsednika Donalda Trampa u toj južnoameričkoj državi i njegove nedavne izjave u kojima je nagovetio o mogućnosti širenja vojnog delovanja na zemlje kao što su Kolumbija i Meksiko, zbog optužbi za trgovinu narkoticima.
Osvrnuli su se i na Grenland, a Danska je pažljivo osudila američke planove za preuzimanje tog ostrva bogatog mineralima, ne pominjući poimence svog NATO saveznika.
„Nepovredivost granica nije nešto o čemu se pregovara“, rekla je Kristina Markus Lasen, danska ambasadorka pri UN-u.
Izvor: FoNet/N1
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
