I dalje je veoma napeto u Los Anđelesu. Hiljade ljudi već danima demonstriraju protiv postupaka američkih imigracionih vlasti.
Noćni policijski čas koji je u sredu (11. jun) uveče uvela gradonačelnica doneo je malo mira i tišine, ali nema znakova da će doći do smirivanja situacije. Nacionalnu gardu, koju je američki predsednik Donald Tramp u subotu poslao u Los Anđeles, sada prati i 700 marinaca – to je deo američkih oružanih snaga poznat kao snage za brzo reagovanje i kao elitna jedinica vojske.
Prema rečima portparolke Američke vojske, vojnici bi trebalo da pomognu u zaštiti zgrada i zaposlenih u saveznoj vladi, uključujući i one u Službi za imigraciju i carine (ICE), piše Dojče vele.
Ljudi u Južnoj Kaliforniji od prošlog petka protestuju na ulicama zbog načina na koji agenti ICE sprovode racije u javnom prostoru kako bi pronašli i deportovali ilegalne imigrante. U nekim slučajevima, maskirani timovi ICE hapse ilegalne migrante direktno na ulici. Sve je to deo stroge imigracione politike Trampove administracije i to bi sada trebalo braniti uz pomoć vojske.
Više prava za predsednika u posebnim slučajevima
Predsednik SAD ne može tek tako da pošalje Nacionalnu gardu ili marince u neku saveznu državu. Naređenje za njihovo raspoređivanje obično mora da izda rukovodstvo same te države. U Kaliforniji je demokratski guverner Gevin Njusom eksplicitno odbacio raspoređivanje saveznih trupa i podneo tužbu.
Međutim, u posebnim slučajevima, predsednik SAD može čak i bez obaveštavanja nadležnog guvernera da pošalje vojne jedinice – i to u onu saveznu državu u kojoj je u toku pobuna protiv autoriteta nacionalne vlade. Tako piše u Zakon o ustanku iz 1807. godine.
Vojna operacija u Kaliforniji koju je naredio Tramp ipak je neobična, jer autonomija 50 saveznih država važi za najviše dobro – što se može videti i u nazivu zemlje: „Sjedinjene Američke Države“. Guverner Njusom čak ocenjuje da je reč o zloupotrebi moći i upozorava da je američka demokratija u opasnosti zbog Trampovih postupaka.
„Kalifornija je možda prva, ali ovo očigledno nije kraj“, rekao je Njusom u televizijskom obraćanju u utorak uveče. „Slede druge države. Sledeća je demokratija.“
Tramp prkosi sopstvenom pravosuđu
Tramp je u prvih pet meseci svog drugog mandata već nekoliko puta ušao u sukob s demokratskim institucijama sopstvene zemlje, na primer kada je reč o deportacijama koje je sproveo protivno jasnim sudskim naredbama. U martu je u Salvador deportovano više od 250 navodnih terorista koji nisu državljani SAD. Avioni kojima su migranti odvedeni u ozloglašeni zatvor u toj centralnoameričkoj zemlji poleteli su uprkos privremenoj obustavi deportacije koju je odredio savezni sudija.
Kao i kod vojne operacije u Los Anđelesu, Tramp se i tada pozvao na zakon koji je star više od dva veka. U tom slučaju iskoristio je Zakon o strancima neprijateljima iz 1798. godine. On predsedniku dozvoljava da deportuje strane državljane iz „neprijateljske nacije“ bez čekanja na uobičajene sudske postupke. Trampova administracija tvrdi da su deportovani teroristi iz venecuelanske bande „Tren de Aragua“, i da je zbog toga akcija predsednika pravno validna.
U stvari, sudstvo je jedan od tri stuba vlasti u Sjedinjenim Državama, zajedno sa izvršnom (predsednik) i zakonodavnom (Kongres). Podela vlasti između te tri grane čini osnovu američke demokratije. Čini se da Trampovo ponašanje slabi tu podelu. U najvišem sudu SAD, Vrhovnom sudu, šest od devet sudija su otvoreni konzervativci. Trojicu od njih imenovao je lično Tramp. To su dobri uslovi za odluke koje su u interesu predsednika. Na primer, u slučaju navodnih terorista, Vrhovni sud je presudio da je deportacija bila legalna.
U skladu s „principima demokratije“ u SAD?
A šta je s Kongresom, zakonodavnom granom vlasti? Tramp je to zaobišao odmah na početku svog drugog mandata. Svaki predsednik može da izdaje predsedničke dekrete koji ne moraju da prođu kroz Predstavnički dom i Senat, dva doma Kongresa. Tramp je već izdao veoma veliki broj tih dekreta: 161 u svom drugom mandatu do sada (zaključno sa 10. junom 2025). To je više nego bilo koji predsednik od Drugog svetskog rata. Ti Trampovi dekreti imaju dalekosežne posledice, na primer za prava LGBTQ+ zajednice u SAD ili za globalnu trgovinu.
„Tramp će definitivno ostati zabeležen u istoriji kao neko ko je moć izvršne vlasti doveo do njenih granica“, ocenjuje za DW Patrik Meloun, profesor javne uprave i politike na Američkom univerzitetu. Na primer, postoje sumnje oko toga da li je bilo legalno da predsednik, s ciljem da poveća efikasnost, zatvori savezne agencije i masovno otpusti službenike tih agencija, ukazuje Malon.
„Sudovi će se godinama baviti pitanjem legalnosti onoga što je ovaj predsednik uradio“, kaže politikolog. A šta je s demokratskim institucijama SAD? One su pod znatnim pritiskom, smatra Meloun. Jedan od problema je sledeći: zakoni Sjedinjenih Država od pre više od 200 godina, sada se primenjuju na potpuno drugačiju zemlju od one kada su ti zakoni napisani.
Ipak, Meloun ne gubi nadu. „Institucije je generalno veoma teško srušiti“, kaže. „Nadam se da će principi demokratije na kraju prevladati.“
Izvor: Dojče vele
