Pentagon pica voč, teorija koja je više puta predvidela operacije američke vlade, ponovo je aktuelan. Da li porast porudžbina pice u blizini zgrada američke administracije ukazuje na napad na Iran
Neobična, ali uporno prisutna teorija poznata kao „Pentagon pica voč” (Petagon Pizza Watch) ponovo je uzburkala javnost.
Prema ovom neformalnom indeksu, nagli rast porudžbina pica i hrane za poneti u blizini Pentagona, Bele kuće i CIA-e često prethodi velikim geopolitičkim krizama ili vojnim operacijama Sjedinjenih Američkih Država.
Korisnici društvenih mreža ovog puta spekulišu da je nagli porast porudžbina pica povezan sa potencijalnom ofanzivom na Iran.
Januarski porast porudžbina i Trampovi potezi
Od početka januara, ovo nepotvrđeno pravilo, bilo je aktivirano prilikom napada SAD na Venecuelu i otmicu predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores.
Domino’s Pizza (1.4 miles from the Pentagon) is experiencing an extreme spike in activity at 333%. Papa Johns Pizza (2.3 miles from Pentagon) also reports high activity at 178%. DEFCON level is 4. pic.twitter.com/v8NBi1hipv
Sada, picerije u okolini Pentagona beleže veliki skok porudžbina – i to svega nekoliko sati nakon što je Donald Tramp na društvenim mrežama objavio fotografiju sa krova Bele kuće uz kratku poruku: „Uskoro”.
Takva poruka, Trampovi poslednji potezi i aktualna dešavanja u Iranu i američke najave za preuzimanje Grenlanda i napad na Kubu, u kombinaciji sa „aktiviranjem” pica-indeksa, podstakla je spekulacije da se SAD priprema za novi veliki potez na svetskoj sceni.
Prema podacima Pentagon pica voča, Papa Džons Pica (udaljena 3,7 km od Pentagona) beleži visok porast aktivnosti od 192 odsto. Picato Pica (udaljena 3,5 km od Pentagona) takođe izveštava o porastu od 145 odsto.
Papa Johns Pizza (2.3 miles from the Pentagon) is seeing a high activity spike at 192%. Pizzato Pizza (2.2 miles) also reports 145% spike. DEFCON level is 3. pic.twitter.com/4KtpCqZUTj
Pentagon pica voč je neobična, nezvanična teorija koja sugeriše da nagli porast porudžbina pica ili hrane za poneti za vladine zgrade poput Pentagona, Bele kuće i CIA-e može da signalizira velike geopolitičke događaje ili krize.
Fenomen je prvi put primećen pred kraj Hladnog rata i usred operacije „Pustinjska oluja”.
Tada je Frenk Miks, vlasnik franšize kompanije Domino’s u Severnoj Virdžiniji, 1. avgusta 1990. godine primetio iznenadni porast isporuka zgradama CIA-e. Spekulisalo se da je Centralna obaveštajna agencija naručila 21 picu tokom te noći. Sledećeg dana, Irak je izvršio invaziju na Kuvajt.
Miks je kasnije u izjavi za Los Anđeles Tajms rekao da je „video sličan obrazac i u decembru 1998. tokom saslušanja o impičmentu predsednika Bila Klintona”, piše Forbs.
Kasnije je ova teorija potvrđena više puta u krizama koje su usledile.
Iran: Stari neprijatelj, nova kriza
Iran se trenutno nalazi u dubokoj unutrašnjoj krizi. Masovni protesti protiv vlasti, ekonomske sankcije i sukobi sa snagama bezbednosti doveli su zemlju na ivicu ozbiljne destabilizacije.
Tramp je više puta poručio da SAD „neće stajati po strani” ukoliko Teheran nastavi sa nasiljem nad demonstrantima i razvojem vojnog i nuklearnog programa.
U Vašingtonu se otvoreno govori o novim sankcijama, sajber-napadima, pa čak i o mogućim vojnim udarima. Iran, sa druge strane, upozorava da bi svaki direktan američki napad imao ozbiljne posledice po čitav Bliski istok.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u nedelju (11. januar) da je Iran zatražio otvaranje pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, dok se ta zemlja suočava sa masovnim protestima tokom kojih su poginule stotine ljudi.
Tramp je rekao da ga je iransko rukovodstvo dan ranije kontaktiralo „radi pregovora”. Dodao je da bi se sastanak sa iranskim predstavnicima mogao organizovati, ali je upozorio da bi Vašington mogao biti primoran da deluje i pre toga, s obzirom na nastavak protesta.
Korisnici društvenih mreža sada se pitaju da li novi „pica signal” ovog puta nagoveštava upravo novu eskalaciju na iranskom frontu.
Grenland: Tačka velikih ambicija
Još jedna tema koju je Tramp vratio u središte jeste Grenland. Iako zvuči kao geopolitička egzotika, ovo ogromno ostrvo ima ogroman strateški značaj zbog arktičkih ruta, prirodnih resursa i vojne pozicije između Amerike, Rusije i Evrope.
Tramp je i ranije javno govorio o ideji da SAD kupe Grenland od Danske, a sada se ta tema ponovo pojavljuje u oštrijem tonu.
On je nastavio s pretnjama upućenim Grenlandu, insistirajući da bi, ukoliko Sjedinjene Države ne reaguju, Rusija ili Kina u budućnosti mogle da ga okupiraju, piše CNN.
Tramp je rekao da će, ako ne bude u mogućnosti da postigne dogovor o preuzimanju te teritorije „na lakši način”, morati da to „uradi na teži način”, navodi CNN.
„Učinićemo nešto po pitanju Grenlanda, sviđalo im se to ili ne, jer ako mi to ne uradimo, Rusija ili Kina će preuzeti Grenland, a mi nećemo imati Rusiju ili Kinu za suseda”, rekao je Tramp u nedelju novinarima u Beloj kući.
Američki interes izaziva zabrinutost u Kopenhagenu i među lokalnim vlastima, koje poručuju da Grenland nije na prodaju i da o svojoj budućnosti odlučuje isključivo njegov narod.
Lideri grenlandskih partija izdali su zajedničko saopštenje u kojem navode: „Ne želimo da budemo Amerikanci, ne želimo da budemo Danci, želimo da budemo Grenlanđani. O budućnosti Grenlanda moraju da odlučuju građani Grenlanda”.
Kuba: Povratak politike pritiska
Na drugom kraju sveta, Kuba se ponovo našla pod snažnim američkim pritiskom. Tramp je obnovio retoriku „maksimalnog pritiska”, pojačao sankcije i ograničenja, optužujući vlasti u Havani za kršenje ljudskih prava i saradnju sa američkim protivnicima.
On je u nedelju pozvao Kubu da postigne sporazum sa SAD, upozoravajući da ta ostrvska država više neće dobijati naftu i novac iz Venecuele.
„Više neće na Kubu stizati nafta ili novac – nula”, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social. „Snažno sugerišem da sklope dogovor pre nego što bude prekasno”.
Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel odbacio je Trampovu pretnju, dodavši da SAD nemaju nikakav moralni autoritet da prisiljava Kubu na bilo kakav dogovor.
Da li „uskoro” znači novi sukob?
Kada se ukrste poruke i potezi američkog predsednika, porast aktivnosti u Pentagonu i pojačane tenzije sa Iranom, interes za Grenland i pritisak na Kubu, nije čudno što se ponovo govori o Pentagon pica voču.
Iako je reč o polu-šaljivoj teoriji, istorija je više puta pokazala da se iza pojačane aktivnosti u američkom bezbednosnom aparatu često kriju ozbiljne odluke.
U svemu tome, Trampovo „uskoro” moglo bi da znači novu diplomatsku ofanzivu, nove sankcije ili čak vojnu akciju.
Izvor: Vreme/Forbs/CNN
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Izgledno je da će se i neki autsajderi dokopati drugog kruga – najbliži tome su reprezentativci Zelenortskih Ostrva, Konga i Irana. Uspeli su da odole najjačim reprezentacijama i zaslužili da svoju požrtvovanost i hrabrost krunišu plasmanom među 32 najbolje ekipe
Svaki peti građanin Nemačke ne može da priušti nedelju dana odmora, pokazuju podaci nemačkog Zavoda za statistiku. Rast cena putovanja dodatno opterećuje kućne budžete
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
