Od 6. do 9. juna biće održani deseti izbori za Evropski parlament. Tim povodom EP je objavio emotivan video koji podseća na uzvišen smisao postojanja Evropske unije. „Čuvajte demokratiju“ glasi osnovna poruka, koja podseća na onu Titovu opomenu koju je stalno ponavljao pred smrt: čuvajte bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svog
Bilo je proleće. Evropa se oporavljala od Drugog svetskog rata. I odmah ušla u Hladni rat. Tek što se ujedinio u borbi protiv nacizma i fašizma, svet se podelio na Zapad i na Istok. Masovno ubijanje, razaranje i strah još su bili sveprisutni, prva posleratna generacija još nije stasala, a već je u bipolarnom svetu počela trka u naoružavanju. Počele su da se javljaju ideje o ujedinjenoj Evropi, Evropi kao privrednom, ali i mirovnom projektu, ideje o ujedinjenim, ravnopravnim, slobodnim evropskim narodima. Imale su prizvuk utopije. Nemačka je bila podeljena, Sovjetski Savez zacementirao je staljinistički socijalizam u Poljskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, pisalo je „Vreme“ 2017. povodom šezdesetog rođendana Evropske unije.
U takvim okolnostima Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg 18. aprila 1951. osnovali su Evropsku zajednicu za ugalj i čelik. Zajedničko tržište bez carina trebalo je da omogući brži razvoj teške industrije. I veće zarade. Inicijator projekta bio je francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman, koji je još tada vizionarski pisao o Evropskoj zajednici, federaciji evropskih naroda. Oberučke ga je prihvatio kancelar Nemačke Konrad Adenauer.
Šest godina kasnije, 25. marta 1957, predstavnici istih šest zemalja potpisali su u Rimu ugovor koji je Zajednicu za ugalj i čelik unapredio u Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). „Rimski ugovori“ slove za krštenicu, za kamen temeljac političke integracije Evrope, današnje Evropske unije. Države članice EEZ prvi put su se tada odrekle dela svog suvereniteta i prenele ga na zajedničke institucije, sa ciljem „stvaranja zajedničkog tržišta i postepenog približavanja privredne politike država članica, harmoničnog razvoja i stabilnosti“.
Zdravo za gotovo
Iz genereacije u generaciju u posleratnoj Evropi je bledelo sećanje na najveće razaranje u istoriji čovečanstva, na uzvišene ideje Roberta Šumana. Demokratija i tekovine ujedinjenja evropskih naroda sve se više uzimaju kao zdravo za gotovo. Jačaju desničarske partije, populistički pokreti koji prizavaju da se točak istorije zavrti unazad – da se deo suvereniteta koje su države EU dobrovoljno pohranile u Briselu i Strazburu ponovo vrati nacionalnim državama.
Napadom Rusije na Ukrajinu Evropa se ponovo nalazi u ratu, a hladni rat se vratio na velika vrata.
U takvim uslovima u 27 država članica Evropske unije u kojima živi oko 449 miliona ljudi od 6. do 9. juna održavaju se deseti neposredni izbori za Evropski parlament u koji će ući 720 poslanika.
Emotivan video Evropskog parlamenta
Da bi podstakao građane da izađu na izbore, da bi ih ponovo zagrejao za ideju evropskog zajedništva, Parlament Evropske unije je danas, u ponedeljak, objavio emotivan i sugestivan video u kome svedoci vremena zla mlade ljude upozoravaju zašto bi morali da cene demokratiju i slobodne izbore.
U njemu vremešni građani Unije upozoravaju svoje unuke ili neke druge mlade ljude zašto je za njih demokratija jedinstveno dobro koje valja uvek nanovo braniti.
Među njima je jedna Francuskinja stara 96 godina koja pripoveda kako su nemačke okupacione trupe ubile njenu majku koja je legla preko nje da bi je zaštitila. Imala je tada 12 godina, piše nemački „Špigel“.
Jedan Holanđanin pripoveda kako su njegovog oca deportovali u Aušvic, nekolicina protagonista o svojim iskustvima sa borbom demokratskih pokreta u Istočnoj Evropi, tadašnjem Istočnom bloku koga je pod pretnjom sovjetskih tenkova na okupu držala staljinistička ideologija.
Važno je glasati
Iz Evropskog parlamenta objašnjavaju da bi ovaj film trebalo da podstakne razmišljanje o značaju demokratije i izbora. Zato su prikazani ljudi koji su na sopstvenoj koži iskusili kako je moć demokratije pozitivno uticala na njihove živote i koji sada osećaju potrebu da mladim ljudima prenesu tu poruku – upravo zato što bi ovo mogli da budu poslednji izbori u njihovom životu.
Francuskinja rođena 1928. tako kaže: „Ako smem da ti prenesem još jednu popruku, pre nego što odem: živela demokratija!“
Drugi upozoravaju: „Dobro mi čuvaj demokratiju, kada me više ne bude bilo“ ili „Misli uvek na to da sloboda i demokratija nisu uvek bili tu i da bi veoma brzo mogli da ih izgubimo“.
Evropski parlament naglašava da je ova kampanja izričito izvanpartijska i da samo treba da dopuni individualne kampanje i kampanje političkih partija.
Na kraju kratkog filma stoji: „Upotrebi svoj glas, inače će drugi odlučiti umesto tebe“.
Plan Ursule fon der Lajen za jačanje odbrane vredan 800 milijardi evra dolazi u trenutku kada SAD preispituju svoju ulogu u evropskoj bezbednosti. Može li EU da postane samostalna vojna sila
Susret Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, nekadašnjeg voditelja američke serije Pripravnik, javnost je gledala u direktnom prenosu iz Ovalnog kabineta. Vulgaran, neprijatan, povišenog glasa i u učesnike uperenog kažiprsta, Tramp je – tada samo biznismen milijarder – otpuštao kandidate za mesto šegrta u njegovoj firmi, jednog po jednog. I tako iz sezone u sezonu čitavih 11 godina, dok ga televizija NBC nije otpustila zbog izjave o meksičkim imigrantima koju je dao objavljujući kandidaturu za američkog predsednika. Danas bi mnogi voleli da postoji instanca koja bi mogla da otpusti Trampa
Grčki provladini mediji su u početku opširno izveštavali o novosadskoj tragediji – eto, “tragedije se dešavaju i drugde”. Međutim, naglo su utihnuli kad se razbuktao studentski protest u Srbiji. Ali već je bilo kasno
Životni put je 25. januara 2025. završio deseti svetski šampion, velemajstor sovjetskog amalgama “šaha za mase” i duge tradicije. Taj šahovski Oblomov, pametan, plemenit, talentovan i lenj, izgubio je hladnoratvoski meč stoleća 1972. u Rejkjaviku od američkog vunderkinda Bobija Fišera, “najboljeg predstavniku sovjetske škole šaha”, sebe oslobodio tereta vođstva, a mnoge razočarao, ali je i stekao poštovanje zbog sportskog ponašanja i dostojanstva u porazu
Prodaja luka koje su bile pod kontrolom kompanije iz Hongkonga usledila je nakon što se predsednik SAD Donald Tramp žalio da je Panamski kanal pod kineskom kontrolom
Svakodnevni protesti, zasedanja skupština na svim nivoima uz prisustvo policije, prosveta u rasulu, univerziteti u otvorenoj pobuni, a Vučić i društvo „brane“ stabilnost. O čemu pričate gospodo? Baš ste vi destabilizirali Srbiju
U odmeravanju snaga u Narodnoj skupštini da li je sve u Srbiji normalno, ili nije, pobedu je ovog puta odnela opozicija – dimnim bombama i bakljama
Građanski protesti u Srbiji nastoje da suverenu moć vrate legalnom i legitimnom nosiocu najviše vlasti: narodu. Kao da su se obreli u starom Rimu pre 2500 godina u vreme vladavine Anastasija I
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский