Bugarske nacionalističke organizacije i Savez bugarskih pisaca sukobili su se sa svetski poznatim glumcem i režiserom Džonom Malkovičem, koji trenutno postavlja predstavu „Oružje i čovek“ Bernarda Šoua u Sofiji. Oni tvrde da je predstava stara 120 godina „antibugarska“ i žele da bude uklonjena iz repertoara
Više od jednog veka stara predstava irskog nobelovca i oskarovca Bernarda Šoa koju svetski poznati glumac i režiser Džon Malkovič u ovom trenutku postavlja u Sofiji označena je – antibugarskom.
Na prvi pogled zvuči kao šala, ali bugarski nacionalisti i Savez bugarskih pisaca označili su delo „Oružje i čovek“, staro 120 godina, kao „antibugarsko“, doživljavajući ga kao pretnju bugarskom nacionalnom ponosu, piše bugarski servis Radija Slobodna Evropa (RSE)
Kritike su upućene i samom Malkoviču, koji je proteklih godina nekoliko puta režirao i glumio na bugarskoj pozorišnoj sceni, što je velika retkost za zemlju. Režiser je odbacio tvrdnje udruženja i odgovorio da napadi na njega i predstavu nisu „baš inteligentna ideja“.
Malkovič je podsetio i da je Savez bugarskih pisaca, po nalogu stranke, iz svog članstva isključio najpoznatijeg disidenta iz vremena socijalizma u Bugarskoj.
Još prije negodovanja umetničkog kolektiva, nekoliko nacionalističkih organizacija, koje su u prošlosti učestvovale u događajima protiv migranata, odlučile su da organizuju protest zahtevajući da se predstava ukloni iz repertoara pozorišta. One takođe tvrde da je delo „uvreda“ i „ismejavanje“ naroda i vojske, te svoje stavove potkrepljuju citatima.
U čemu je problem?
Šta je toliko uvredljivo u predstavi irskog nobelovca, pa je raspirila nacionalističke sentimente?
Vest da će predstava „Oružje i čovek“ biti postavljena pod rediteljskom palicom Džona Malkoviča objavljena je tokom leta u Narodnom pozorištu.
Krajem septembra, nekoliko nacionalističkih organizacija – „VZRO Vrtop“, „Nacionalno buđenje“, „Mladi za Bugarsku“ i „Kuberovi ratnici“ – počelo je da se aktivira povodom ovog događaja.
Organizacije insistiraju da se predstava skine s repertoara pozorišta. Poslali su i otvoreno pismo predsedniku Rumenu Radevu i ministru kulture Najdenu Todorovu.
Uz to, proširili su fotografije bugarskih glumaca koji učestvuju u predstavi, uz natpis „sramota“.
Ove organizacije citiraju različite delove predstave, a jedan od njih, koji izgovara jedan od glavnih muških likova, glasi:
„Ovi novi običaji nisu dobri. Svo to pranje nije dobro za zdravlje, nije prirodno. Bio je jedan Englez u Plovdivu, koji se svakog jutra prao hladnom vodom čim ustane. Odvratno! Sve to dolazi od Engleza: njihova klima ih toliko prlja da se moraju stalno prati. Gledaj mog oca! Nije se kupao čitav život, a doživeo je 98 – bio je najzdraviji čovek u Bugarskoj. Nije mi problem da se operem jednom sedmično zbog drugih, ali svaki dan je baš smešno“.
Ove organizacije tvrde da predstava „ismeva bugarske podvige kod Slivnice, prikazuje naše vojnike kao pijance, a narod kao varvarski, nepismen, primitivan i prljav“.
Predstava o srpsko-bugarskom ratu
Radnja predstave „Oružje i čovek“ smeštena je u bugarskom gradu za vreme Srpsko-bugarskog rata iz 1885. godine. Kritičari je opisuju kao antiratnu i antiromantičnu komediju.
Mnogi likovi u predstavi su Bugari, a neki od njih su prikazani u komičnom svetlu.
Glavna junakinja, Rajna, ima romantičnu predstavu o vojnicima i ratu uopšte, ali se ta iluzija kasnije ruši.
Sam Šou navodi da je osnovni zaplet priče bio završen mnogo pre nego što je odlučio gde će se radnja odvijati, što je interpretacija koju neki režiseri uzimaju u obzir prilikom postavljanja predstave na scenu.
Srpsko-bugarski rat počeo je zbog nezadovoljstva i teritorijalnih zahteva Beograda nakon ujedinjenja Kneževine Bugarske i Istočne Rumelije. Srpska vojska napada Bugarsku, koja tada još nema dobro organizovanu i obučenu vojsku, a njeni oficiri su iz Rusije, koja ih povlači zbog protivljenja ujedinjenju.
Uprkos tome, u nizu bitaka bugarska vojska poražava srpsku vojsku, a dve strane potpisuju mirovni sporazum 3. marta 1886. godine.
Najveća posledica rata bilo je međunarodno priznanje ujedinjenja Bugarske.
Izvori: RSE
„Ja sam mlad, uprkos svim mojim naporima da ostarim. Ja sam musliman. Ja sam demokratski socijalista. I što je, navodno, najpogubnije od svega — odbijam da se zbog toga izvinjavam”, govorio je u kampanji za gradonačelnika Njujorka Zohran Mamdani i osvojio srca Njujorčana
Autohtoni narod Sami na severu Švedske pokušava da živi u ritmu svojih irvasa. Ali, pod tundrom leže retki zemni metali koji Evropi trebaju za električne automobile i tenkove. Tu nema mesta za sve
Nemačka zapošljava medicinske sestre iz inostranstva, dolazi ih na stotine hiljada. Ali ostaće u Nemačkoj samo ako se tu osećaju ugodno. A za to je potrebno mnogo više od ugovora o radu
Šibanje je široko rasprostranjena kazna za krivična dela u Singapuru, a sada se uvodi i za prevarante
Kandidat levice Zohran Mamdani trijumfovao je na izborima u Njujorku, izazvavši bes Donalda Trampa koji ga je tokom kampanje opisivao kao „komunistu“ i „mrzitelja Jevreja“
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
