Vladimir Putin je istakao da Moskva ceni podršku Pjongjanga, uključujući i podršku Rusiji u vezi sa Ukrajinom i dodao da se Moskva „bori protiv nametnute imperijalističke politike Sjedinjenih Američkih Država"
Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Severne Koreje Kim Džong Un potpisali su danas sporazum o partnerstvu koji podrazumeva proširenje ekonomsku i vojnu saradnju dve zemlje i učvršćivanje jedinstvenog fronta protiv Vašingtona, piše Radio Slobodna Evropa.
Putin je rekao da sporazum predviđa „međusobnu podršku“ u slučaju da se te dve države suoče sa agresijom i istakao da Moskva ceni podršku Pjongjanga, uključujući i podršku Rusiji u vezi sa Ukrajinom.
Dodao je da se Moskva „bori protiv decenija nametnute imperijalističke politike Sjedinjenih Američkih Država“.
„Mislim na našu borbu protiv hegemonističke politike nametnute decenijama, imperijalističke politike Sjedinjenih Država i njihovih satelita prema Ruskoj Federaciji“, rekao je Putin.
Kim Džong Un je srdačno pozdravio Putina i istakao da je njegova poseta potvrđuje kvalitet rusko-korejskih odnosa koji su ušli u razdoblje najvećeg razvoja.
Ocenio je da Putinova poseta predstavlja istorijski trenutak i ima najvažniji strateški značaj u istoriji rusko-korejskih odnosa.
„Odnosi između naših zemalja ulaze u razdoblje novog visokog prosperiteta, koji se ne može uporediti ni sa razdobljem korejsko-sovjetskih odnosa u prošlom veku“, rekao je Kim Džong Un.
On je rekao da je uveren da će tokom Putinove posete „prijateljstvo dve zemalje monolitno ojačati“ i istakao da Rusija „održava stratešku ravnotežu u svetu“.
„Vlada Demokratske Narodne Republike Koreje ceni važnu misiju i ulogu snažne Ruske Federacije u održavanju strateške stabilnosti i ravnoteže u svetu i izražava punu podršku i solidarnost ruskoj vladi, vojsci i narodu u sprovođenju posebne vojne operacije u Ukrajini za zaštitu suvereniteta, sigurnosnih interesa, kao i teritorijalne celovitosti“, naglasio je Kim Džong Un.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
