Dok se Brisel bori da odbrani tržište EU od uvoza električnih vozila iz Kine, Peking upumpava novac u rudarstvo litijuma, rafinaciju metala i proizvodnju baterija
Odluka Evropske unije da od 4. jula uvede carinu od 38,1% na uvoz električnih vozila iz Kine, rezultirala je potencijalnim pokretanjem postupka protiv EU pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Iako očekivan, ovaj potez EU označava ozbiljnu eskalaciju postojećih tenzija, čiji će ishod značajno uticati na oblikovanje budućih odnosa EU sa Kinom i postaviti presedane za rešavanje sličnih trgovinskih sukoba u budućnosti. Pozivajući se na kršenje pravila STO i protekcionističko ponašanje Evropske unije, zvanični Peking objavio je da razmatra podnošenje tužbe protiv EU. He Jadong, portparol kineskog Ministarstva trgovine, u intervjuu za “Frans pres” izjavio je da Kina ima pravo da preduzme sve neophodne mere kako bi branila prava i interese kineskih kompanija. On je dodao da Evropska unija nema nikakvu činjeničnu i pravnu osnovu za ovakav potez, te da će isti dovesti do poremećaja u lancima snabdevanja i proizvodnji automobila na globalnom nivou.
Sledeće nedelje u posetu Briselu radi kopredsedavanja Klimatskim dijalogom doputovaće i Ding Sjuesijang, kineski potpredsednik koji uživa najveće poverenje predsednika Si Đinpinga. Iako trgovinske tenzije nisu zvanična tema u okviru dijaloga, sasvim je izvesno da će Ding iskoristiti ovu priliku da sa Marošem Šefčovičem, izvršnim potpredsednikom Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor, razgovara o uvođenju visokih carinskih stopa i potezima koje Peking može povući kako bi uzvratio EU.
KINESKA ELEKTRIČNA VOZILA “SUBVENCIONISANA OD RUDNIKA DO LUKE EU”
Naizgled drastični potezi na obema stranama samo su rezultat trke za prevlast u energetskom sektoru i napora Evropske unije da se otrgne zavisnosti od Kine i ostalih spoljnih dobavljača kritičnih sirovina u procesu zelene tranzicije. Prema podacima koje je objavio Rhodium Group ranije ove godine, uvoz električnih vozila iz Kine porastao je na 11,5 milijardi dolara u 2023. sa 1,6 milijardi dolara koliko je iznosio u 2020. godini, što predstavlja 37% ukupnog uvoza električnih vozila u Evropskoj uniji. Imajući u vidu konstantan rast sektora, otpor Kine procesima koje je EU započela nije neočekivan.
U oktobru 2023. godine EU je otvorila zvaničnu istragu o subvencijama koje Kina daje za sektor električnih vozila. Kineska privredna komora pri EU tada je rekla da se radi o “lovu na veštice”. U mesecima koji su usledili, u javnosti su počele da se pojavljuju informacije da je kineska industrija električkih vozila “subvencionisana od strane države od rudnika do luke EU”, pri čemu je posebno zabrinjavajuće što Peking upumpava novac u rudarstvo litijuma, rafinaciju metala i proizvodnju baterija.
EVROPA “ČUVA” KRITIČNE SIROVINE
Uporedo sa istragom, Evropska unija ubrzano je uspostavila i zakonske regulative koje se odnose pre svega na sektor kritičnih sirovina na kojima industrija električnih vozila počiva. Kina dominira globalnim tržištem sa 90% udela u preradi retkih ruda i čak 60% kada je u pitanju prerada litijuma, i da bi zaštitila svoju industriju, nedavno je postavila ograničenja na izvoz kritičnih sirovina. Ovaj potez znatno je poremetio industriju Evropske unije koja skoro u potpunosti zavisi od Kine kada je u pitanju snabdevanje rudama poput galijuma, germanijuma i grafita.
Pomenuto povećanje carinskih obaveza trebalo bi da ponovo uspostavi jednake tržišne uslove to jest da eliminiše prednost koju kineski proizvođači stiču oslanjajući se na izdašne subvencije matične države. Obaveze će se kretati od 17,4 do 38,1 odsto, u zavisnosti od stepena saradnje proizvođača sa institucijama EU tokom istrage. Ovakav carinski sistem biće uspostavljen do 4. jula, a istraga će se nastaviti do 2. novembra, kada bi ovaj model mogao postati konačan. Kako navodi Rojters, zapadni proizvođači automobila poput “Tesle” i BMW-a za koje se smatra da aktivno sarađuju, imaće nešto niže carine, a ova agencija dodaje da je kompanija “Tesla”, trenutno najveći izvoznik automobila u Evropu iz Kine, podnela zahtev da se za njih odredi posebna stopa carinjenja.
KINA UZVRAĆA UDARAC
U pismu koje je Peking uputio šefu EU za trgovinu Valdisu Dombrovskisu, Peking je pozvao na rešenje sporova putem pregovora, ali je i upozorio Evropsku uniju da će preduzeti konkretne mere ukoliko Brisel ne odustane od predstojećeg trgovinskog rata, iako uzvratne akcije nisu precizno navedene.
Kineska odmazda u ovom slučaju mogla bi da targetira evropsku industriju aviona, poljoprivredu i povezane grane imajući u vidu da je Peking već ranije pokrenuo antidamping istragu usmerenu na francusku industriju alkoholnih pića. Kina je trenutno treća po veličini zemlja u koje EU izvozi poljoprivredno-prehrambene proizvode. Najozbiljnije mere u avijaciji verovatno bi bile usmerene na Erbas, najvećeg snabdevača kineskog tržišta, koji se u prethodnom periodu suočavao sa pretnjama Pekinga da neće kupovati avione ako kineske avio-kompanije potpadnu pod pravila EU o emisijama ugljenika.
SAD navodno planiraju da „izdvoje“ iz EU - Italiju, Austriju, Poljsku i Mađarsku. Da li je to tačno i koliko je to realno? I zašto su baš ove četiri zemlje meta navodnog američkog plana?
Meštani sela Botun nedaleko od Podgorice rešeni su da spreče gradnju postrojenja za prečiščavanje otpadnih voda. Kako se jedan kolektor isprečio na crnogorskom putu ka članstvu u Evropsku uniju i ugrozio investicije od sto miliona evra
Ruska državna imovina u Evropi mogla bi da ostane trajno zamrznuta na osnovu pravnog mehanizma koji su odobrile zemlje članice Evropske unije. U to spadaju u 210 milijardi evra Centralne banke Rusije
Nakon što je vlada bila primorana da povuče nacrt budžeta za 2026. godinu, a zemlju zahvatile masovne demonstracije, premijer Rosen Željazkov podneo je ostavku. Građani optužuju vlasti da nije uspela da suzbije duboko ukorenjenu korupciju
Video objavljen na društvenim mrežama prikazuje američke specijalce kako se iz helikoptera spuštaju na tanker Skipper, godinama pod sankcijama zbog povezanosti sa Hezbolahom i iranskom mrežom trgovine naftom. Operacija povećava pritisak Vašingtona na predsednika Venecuele Nikolasa Madura
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
