Bluz Male Havane

Specijalno za „Vreme“ iz Amerike

„Jalisco, no te rajes“ („Ne predaj se, Halisko“), pevao je senator Ted Kenedi onu poznatu meksikansku, u Teksasu na mitingu podrške Baraku Obami. „Te quiero, Puerto Rico„, poručila je pristalicama Hilari Klinton nakon poslednje ubedljive pobede tokom preliminarnih izbora, iako je već bilo jasno da se za demokratsku nominaciju izborio njen suparnik. Stanovnici Portorika neće moći da biraju predsednika u novembru, ali je ova izjava ljubavi bila prava najava sezone udvaranja biračima latinoameričkog porekla. A njihova naklonost, kako se pokazalo u dva prethodna izborna ciklusa, nije zagarantovana, već se za nju treba izboriti.

PRESUDNI GLASOVI: Prema nedavno objavljenim podacima američkog Biroa za popis stanovništva, Amerikanci hispanskog ili latinoameričkog porekla su tokom poslednje decenije brojčano nadmašili Afroamerikance, postavši tako najbrojnija manjina u SAD. To, međutim, neće još dugo biti slučaj. Za nekoliko decenija, a pre polovine ovog stoleća, navodi se u izveštaju Biroa, u manjini će biti „belci nehispanskog porekla“, kako se zvanično zove kategorija stanovnika u koju prema, definiciji američke birokratije, spadaju osobe „poreklom od naroda iz Evrope, sa Bliskog istoka ili iz Severne Afrike“. Njih je danas 66 odsto. Prema istoj kategorizaciji, Hispanci su oni koji „vode poreklo iz Meksika, Portorika, Kube, španskog govornog područja Centralne i Južne Amerike i drugih španskih kultura“. Sa oko 39 miliona, danas oni čine 13 odsto stanovnika SAD, što je za gotovo deset odsto više nego 2000. godine, ali i 14 puta više nego u doba Niksona i Kartera. Početkom jula američka vlada objavila je da je tokom 2007. godine 122,258 Meksikanaca primilo američko državljanstvo, što je za blizu 60 odsto više nego dve godine ranije. Senator Obama je nedavno uzbudio duhove kada je svojim sunarodnicima poručio da je došlo vreme da „deca počnu da uče španski“.

Iako su po broju tek nedavno pretekli Amerikance afričkog porekla, oni čine značajnu manjinu u nekoliko saveznih država u kojima će se, prema predviđanjima dežurnih političkih prognostičara, voditi odlučujuća bitka između predsedničkih kandidata. U Novom Meksiku čine bezmalo 40 odsto biračkog tela, u Koloradu i Nevadi ih je oko 12 odsto, dok ih je na Floridi, koja je bila sudbonosna za izbore 2000. godine i gde je do prošle godine guverner bio Bušov mlađi brat Džeb, više od 14 odsto. I tada, kao i četiri godine kasnije, kada je na izborima sa Džordžom Bušom snage odmeravao Džon Keri, demokrate su, uzdajući se u tradiciju, naklonost Latinosa uzeli zdravo za gotovo, i to su skupo platili. Keri je izgubio u svim pomenutim državama. Mnogi su tada bili iznenađeni činjenicom da Amerikancima jedan Bušov mandat nije bio dovoljan. Još veće je bilo iznenađenje kada se ispostavilo da su za njegovu pobedu bili presudni upravo glasovi Amerikanaca latinoameričkog porekla, tradicionalno naklonjenijih demokratama. Više od 40 Hispanoamerikanaca glasalo je tada za Buša. Kako je Buš demokratama uspeo da otme toliki broj hispanoameričkih glasova i dalje je enigma. Ubrzo ih je nagradio time što je za ministra pravosuđa, jedne od najosetljivijih pozicija u adminsitraciji, postavio svog starog saradnika iz Teksasa Alberta Gonzalesa, prvog Amerikanca hispanskog porekla koji je zauzeo ovaj visok položaj. Gonzales je nakon niza skandala koji se još raspetljavaju podneo ostavku prošle godine.

Ovoga puta i Barak Obama i Džon Mekejn svesni su značaja ovih birača. Obama je rešen da ne ponovi grešku svojih prethodnika, Mekejn da ponovi uspeh Džordža Buša od pre četiri godine. Obojica su u više navrata govorili na skupovima moćnih latino udruženja, a svojim predizbornim obećanjima i porukama, često i na španskom, zasipaju radio-stanice koje se obraćaju hispanskoj populaciji u Americi. Mekejn je, u ovom smislu, za sada izdašniji. Senator iz Arizone je po izdacima za kampanju pretekao senatora iz Ilinoisa u gotovo svim državama u kojima je borba neizvesna. U Novom Meksiku potrošio je preko 300.000 dolara više od Obame na oglase, u Nevadi preko 800.000.

Tokom preliminarnih izbora Hilari Klinton bila je neprikosnoveni favorit hispanskih Amerikanaca. Obama je, u međuvremenu, uspeo da njene pristalice privoli na svoju stranu, otkako je senatorka (nevoljno) napustila utakmicu. Prema istraživanjima centra Pju, Obama uživa naklonost oko 62 odsto hispanskih birača, dok njih 28 odsto podržava Mekejna. Mnogo veći izazov predstavlja zadatak da se probudi „uspavani div“ u hispanskom glasačkom telu. Uprkos tome što su tokom protekle decenije po brojnosti nadmašili svoje sunarodnike afričkog porekla, njihov odziv na izborima je najslabiji, kada se uporedi sa ostalim kategorijama stanovništva. Za predsedničke izbore 2004. godine, manje od 60 odsto Amerikanaca hispanskog porekla sa pravom glasa registrovalo se za glasanje, za razliku od „nehispanskih belaca“ kojih je registrovano 75 odsto. Oko 30 odsto Amerikanaca afričkog porekla sa pravom glasa nije iskoristilo priliku da se uopšte registruje. Zato je Obamina kampanja mahom usmerena na to da privoli Hispance da se registruju, u čemu je do sada imao uspeha bez obzira na etničko poreklo birača. Ovaj izborni ciklus ostaće upamćen po neviđenom odzivu birača, među njima mnogo onih koji su glasali prvi put u životu. Primera radi, ove godine je u Kaliforniji, koja će još dugo biti nedostižan san republikanaca, birača hispanskog porekla bilo oko 30 odsto, dok su pre četiri godine činili samo 16 odsto izašlih birača. Njihov broj se povećao i u drugim državama sa brojnom populacijom hispanskog porekla. „Svestan sam koliko je ova zajednica moćna, a toga je, da vas uzgred podsetim, svestan i Džon Mekejn“, rekao je Obama na jednom skupu koji je okupio Hispanoamerikance. Na izborima 2004. Keri je u državi Novi Meksiko od Buša izgubio za 6000 glasova, ali tada čak 40.000 registrovanih birača nije ni glasalo. Takav fijasko Obama želi da predupredi.

ZAINTERESOVANI ZA OKONČANJE RATA: Međutim, druga istraživanja pokazuju da su, generalno gledano, Mekejn i Obama izjednačeni. Čak previše izjednačeni, po mišljenju analitičara koji smatraju da bi po svim pokazateljima Obama trebalo da je u većoj prednosti. Zbog toga se nijedna kategorija birača neće lako prepustiti takmacu u borbi koja je već imala svoje niske momente.

Obami je za utehu da se hispanska zajednica u Americi, nakon flerta 2000. i 2004. godine, otreznila od praznih obećanja. Američki birači prevashodno su obuzeti ekonomskim brigama. To, prema ispitivanjima javnog mnjenja, još više važi za zajednicu američkih Hispanaca kojima su na prvom mestu školovanje, troškovi života i standard, te zdravstveno osiguranje koje je mnogima i dalje nedostižan san. Prema anketama, ubedljiva većina njih više veruje Obami, kada pitanje glasi od koga mogu da očekuju poboljšanje životnog standarda. Uz to, među pripadnicima američkih snaga u Iraku i Avganistanu, Hispanci su najzastupljeniji, ako se ima u vidu njihov udeo u stanovništvu. Zato je ova zajednica, više nego ijedna druga u SAD, pogođena ratom u Iraku, i najviše zainteresovana da se on okonča. Mnogi su u rat pošli ne kao državljani, već kao vlasnici „zelene karte“, očekujući da će ih Amerika nagraditi državljanstvom kad se vrate. No, ovaj zaokret bio je vidljiv već na izborima za Kongres i Senat 2006. godine, kada su demokrate odnele prevagu upravo zahvaljujući glasovima razočaranih Latinosa. Čak 65 odsto registrovanih birača latinskog porekla izjašnjava se da je naklonjeno demokratama, naspram 26 odsto onih kojima su draži republikanci. U vreme izbora 2006, razlika je bila tek nešto veća od 20 odsto. Pride, američko-meksički odnosi su na stranputici, opterećeni obostranim prevelikim očekivanjima, što se nepovoljno odrazilo na popularnost Bušove partije.

Raspoloženje se, kako izgleda, menja i na Floridi, sedištu kubanske emigracije, tradicionalnim simpatizerima republikanaca još od Kenedijeve invazije na Zaliv svinja 1961, koji se završio fijaskom. Poneki demokrata je u Maloj Havani tu i tamo i mogao da pobere neki poen, ali je kubanska emigracija pretežno zdušno podržavala republikance u kojima su videli dosledne nastavljače tvrde politike prema Kastru. Ove jeseni će mnoga mesta u Kongresu ostati upražnjena, među njima i dva koja pripadaju Floridi. Mediji sve više govore o „Majami-proleću“ ili „kubansko-američkoj glasnosti“, pri čemu se misli na novu generaciju političara na Floridi koji su spremni da preispitaju toliku podršku republikancima koja do sada, bar kada je o Kubi reč, nije dala nikakvog rezultata. Za to je zaslužna i smena generacije – za mnoge mlade Amerikance kubanskog porekla domovina njihovih roditelja je samo mesto na karti, a ne pitanje života i smrti. Na kraju, Bušova administracija uvela je mnoga ograničenja za posete Kubi, i za slanje novca rodbini.

Florida će, i ovog puta, imati važnu ulogu na ovim izborima, iako se svi nadaju da ona neće biti od tolikog značaja kao 2000, kada je Vrhovni sud presudio u korist Buša. „Do sada smo čuli Džona Mekejna i Baraka Obamu kako poručuju ‘Viva Meksiko’, ‘Viva Kuba’ ili ‘Viva Portoriko’“, kaže Horhe Ramos, zvezda televizijske stanice Univižn, najveće stanice u SAD koja program emituje na španskom, a sedište joj je u Majamiju. Večernji program vesti koje vodi Ramos najgledaniji je program u Los Anđelesu, i drugi je po gledanosti u gradu Njujorku, pa je po uticaju stao rame uz rame sa televizijskim legendama koje se auditorijumu svako veče obraćaju na engleskom. „Te parole više nisu dovoljne. Ako hoće glasove Latinosa, moraju da im se obrate na pravi način“, kaže Ramos za američki radijski javni servis NPR i podseća: „Bob Dol (republikanski kandidat na izborima 1996) odbio je da nam da intervju i izgubio je. U današnje vreme ni Džon Mekejn ni Barak Obama nemaju šanse da stignu do Bele kuće, a da se ne pojave u medijima na španskom jeziku.“