Rat na Bliskom istoku ušao je u novu fazu. Nakon koordinisanih udara Sjedinjenih Država i Izraela na ciljeve u Iranu, Teheran odgovara raketama i dronovima širom regiona. Broj žrtava u Iranu popeo sa na 1.230. Globalna tržišta reaguje na nestabilnost energetskih tokova, zapadne zemlje evakuišu svoje državljane iz regiona i razmatraju slanje vojnih snaga u region
20.30
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u jednom intervjuu da bi „u potpunosti podržao“ Kurde ako bi pokrenuli ustanak u Iranu.
„Mislim da je divno što žele to da urade, u potpunosti bih to podržao“, rekao je predsednik za Rojters.
CNN je izvestio da CIA radi na naoružavanju iranskih kurdskih snaga s ciljem podsticanja narodnog ustanka u Iranu.
Nekoliko iransko-kurdskih grupa objavilo je javna saopštenja od početka rata u kojima nagoveštavaju skoru akciju i pozivaju iranske vojne snage da pređu na njihovu stranu.
Iran „čeka“ i spreman je da odgovori na svaku kopnenu invaziju američke vojske, rekao je u četvrtak ministar spoljnih poslova Abas Aragči.
„Uvereni smo da možemo da im se suprotstavimo i to bi za njih bila velika katastrofa“, rekao je za NBC News.
Ministar spoljnih poslova je naveo da je njegova zemlja naučila lekcije iz prethodnih sukoba i da sada ima sposobnije borbene snage koje bi mogle da se suprotstave američkim trupama ukoliko do invazije dođe.
19.15
Prvih 100 sati američke vojne operacije protiv Irana procenjuje se da je koštalo 3,7 milijardi dolara – više od 890 miliona dolara dnevno, prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) objavljenoj u četvrtak.
Manje od 200 miliona dolara od te ukupne procene čine operativni troškovi koji su već uključeni u budžet Pentagona. Preostalih procenjenih 3,54 milijarde dolara „verovatno će zahtevati dodatna sredstva Ministarstva odbrane SAD (DoD), bilo kroz dodatno budžetsko izdvajanje ili kroz novi zakon o budžetskom usklađivanju“, naveli su analitičari CSIS-a.
U narednom periodu, naveli su autori, troškovi bi mogli da variraju u zavisnosti od „prelaska američkih snaga na jeftiniju municiju“, kao i od „intenziteta operacija i efikasnosti iranske odmazde“.
18.00
Iranska raketa pogodila je u četvrtak naftnu rafineriju u Bahreinu, prema saopštenju vlade Bahreina. Vlada je navela da nema povređenih i da rafinerija i dalje radi.
„Izbio je požar u jednom pogonu rafinerije kompanije BAPCO Energies nakon iranskog raketnog napada“, saopšteno je, a prenosi CNN.
„Požar je u potpunosti stavljen pod kontrolu, nema prijavljenih povređenih, a rad rafinerije se nastavlja. Procena štete je trenutno u toku.“
17.10
Izrael je u četvrtak prvi put u šestodnevnom sukobu napao grad Tripoli na severu Libana, saopštila je izraelska vojska.
Izraelske odbrambene snage (IDF) navele su da su u napadu ubile komandanta Hamasa odgovornog za obuku u Libanu.
16.15
Najmanje 1.230 ljudi poginulo je od subote u Iranu, javlja državna novinska agencija Islamske Republike IRNA.
U drugim delovima regiona, desetine ljudi, među kojima su i deca, poginule su u uzvraćenim napadima Teherana na susedne zemlje, prema navodima lokalnih vlasti.
15.20
„Svako kretanje ka jugu može ugroziti vaše živote“, rekao je portparol IDF-a Avičaj Adraei, nagoveštavajući da slede novi napadi. „Obavestićemo vas u odgovarajuće vreme kada budete mogli da se vratite u svoje domove.“
Na izlazu iz Bejruta stvorene su ogromne saobraćajne gužve, javlja BBC.
14.24
Iranska Revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je oborila američki borbeni avion na jugozapadu Irana.
Prema navodima IRGC, američki dvosedni višenamenski borbeni avion F-15E se srušio duž jugozapadnih granica Irana, nakon što je pogođen novim PVO sistemima vazdušno-kosmičkih snaga.
13.51
Iran ne gađa svoje susede, već američke baze širom regiona Zapadne Azije, izjavio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei.
Ukazao je da se Iran, kaže, našao na meti nezakonite ofanzive SAD i izraelskog režima, dodajući da je najnovije mere u regionu preduzeo da bi se odbranio i istakao da ne gaji animozitet i neprijateljstvo prema susedima, kao i da nema nameru da ih napadne.
Istakao je da iranske snage precizno ciljaju američke baze u regionu i ponovio da Teheran pruža ruku prijateljstva svim susednim zemljama i muslimanskim državama.
Prema njegovim rečima, trenutni američko-izraelski rat protiv Irana predstavlja „veliki zločin i otvorenu agresiju“.
Podsetio je da su iranske vlasti ranije upozoravale na „odlučnu i sveobuhvatnu osvetu“ u slučaju agresije prema Islamskoj Republici, ističući da ono što se događa u regionu najbolje može da se objasni kao samoodbrana na osnovu člana 51 Povelje UN i principa međunarodnog prava.
Upozorio je i da izraelski obaveštajci „nastoje da izvrše akte sabotaže u Sauijdskoj Arabiji i na drugim mestima u regionu da bi umešali Iran“.
13.11
Pogledajte kadrova rata na Bliskom istoku viđene objektivima foto-reportera agencije AP:
12.48
Iranski ofanzivni dronovi „Šahed“ predstavljaju veliki izazov i američka protivvazdušna odbrana neće moći da ih sve presretne, rečeno je na zatvorenom brifingu predstavnika administracije Donalda Trampa sa kongresmenima na Kapitol Hilu, javio je CNN.
Ministar odbrane Pit Hegset i načelnik Združenog generalštaba general Den Kejn priznali su da dronovi predstavljaju veći problem nego što se očekivalo, rekla su za CNN dva izvora sa brifingu.
Poznati su po tome što lete nisko i sporo – što je karakteristika koja ih čini sposobnijim da izbegnu protivvazdušnu odbranu nego balističke rakete.
Drugi izvor upoznat sa brifingom rekao je da su zvaničnici pokušali da umanje zabrinutost zbog dronova i napomenuli da partneri iz zemalja Persijskog zaliva gomilaju presretače.
U svojoj prezentaciji zakonodavcima, ponovili su Trampove nedavno iznete ciljeve: uništiti iranske raketne kapacitete, njegovu mornaricu, okončati njegove ambicije za nuklearno oružje i sprečiti zemlju da naoružava militantne grupe.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je u utorak da je većina iranskih vojnih instalacija „onesposobljena“ i da su novi napadi usmereni na iransko rukovodstvo.
Vojni analitičari ističu da zalivske države, u kojima su američke baze, nemaju dovoljno sistema za presretanje raketa i dronova, pa dižu zbog iranskih dronova bobene avione, F15 i F-18 što je potpuno sumanuto.
U okviru jedne takve misije u Kuvajtu su i oborena tri aviona američke ratne avijacije.
12.32
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza, u kojem je saobraćaj gotovo zamro od početka američko-izraelskog rata sa Iranom, zatvoren samo za brodove iz Sjedinjenih Američkih Država, Izraela, Evrope i drugih zapadnih saveznika.
„Ranije smo rekli da će, u skladu sa međunarodnim pravom i rezolucijama, Islamska Republika Iran u vreme rata imati pravo da kontroliše prolazak kroz Ormuski moreuz“, navodi se u saopštenju Korpusa garde islamske revolucije, objavila je televizija IRIB.
IRCG je upozorio da će, ako se u tom području pojave brodovi koji pripadaju SAD, Izraelu, Evropi i njihovim pristalicama, biti sigurno gađani.
Ormuski moreuz je praktično zatvoren otkako su SAD i Izrael u subotu pokrenuli zajedničku operaciju protiv Irana, što je dovelo do naglog skoka cena nafte i zapretilo da poremeti globalnu ekonomiju.
11.52
Prema podacima nezavisne organizacije NetBlocks, Iranski internet ostaje na oko 1 odsto uobičajenog nivoa više od 120 sati. Povezanost računara u ovoj zemlji internetom praktično je paralizovana.
NetBlocks navodi da iranski telekomunikacioni operateri sprovode „Orvelovsko“ ponašanje, preteći pravnim postupcima korisnicima koji pokušavaju da pristupe globalnom internetu.
Ova blokada ozbiljno otežava prikupljanje tačnih informacija o događajima unutar Irana i situaciji u vezi sa trenutnim sukobima i protestima.
10.40
Azerbejdžansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su dva civila povređena u iranskom napadu dronovima.
„Jedan dron pogodio je terminal aerodroma u Nakhchivanskoj autonomnoj republici, dok je drugi dron pao blizu školskog objekta u selu Shakarabad“, navodi se u saopštenju. Napad je oštetio aerodromsku zgradu i doveo do povreda civila.
Iranski ambasador u Azerbejdžanu je pozvan, gde će mu biti preneta „oštra protestna nota i zahtev za odgovarajuću reakciju iranske strane“.
An Iranian attack drone hit Azerbaijan’s Nakhchivan International Airport this morning, as Iranian strikes spread to another country. pic.twitter.com/j3K1spTYvD
— OSINTtechnical (@Osinttechnical) March 5, 2026
10.35
Izraelske odbrambene snage pokrenule su novi talas napada na iransku prestonicu Teheran.
Iznad pojedinih delova grada uzdiže se gust tim od eksplozija vazdušnog napada koji je, kako pišu izveštači sa terena, i dalje u toku.
Takođe, izraelske vlasti tvrde da je Iran pokrenuo novi talas napada na njihovu teritoriju.
09.31
Više eksplozija čulo se jutros iznad Maname, glavnog grada Manama u Bahrain, javlja reporter agencije AFP koji se nalazi u gradu. Istovremeno su snažne detonacije prijavljene i u Doha, prestonici Qatar.
Prema prvim informacijama, eksplozije su povezane sa novim talasom iranskih raketnih i dron napada na zemlje Persijskog zaliva, koji predstavljaju odgovor na američko-izraelsku vazdušnu kampanju protiv Irana.
Lokalne vlasti za sada nisu objavile podatke o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti.
09.02
Pentagon je javno identifikovao petog američkog vojnika poginulog u napadu dronom u luci Šuaiba u Kuvajtu u nedelju.
Vojnik je identifikovan kao major Džefri O’Brajen (Jeffrey O’Brien), 45, iz Indianole u saveznoj državi Ajova.
Pentagon je saopštio da je šesti vojnik za koga se veruje da je poginuo u napadu glavni zastavnik Robert Marzan, 54, iz Sakramenta u Kaliforniji, ali se još čeka formalna identifikacija.
Četvorica drugih vojnika poginulih u napadu identifikovani su u utorak kao:
kapetan Kodi A. Kork (Cody A. Khork), 35, iz Vinter Hejvena na Floridi
narednik prve klase Noa L. Titjens (Noah L. Tietjens), 42, iz Belvija u Nebraski
narednik prve klase Nikol M. Amor (Nicole M. Amor), 39, iz Vajt Ber Lejka u Minesoti
vojnik Deklan Dž. Koudi (Declan J. Coady), 20, iz Vest De Moina u Ajovi.
08.40
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da javnost treba da „zapamti“ njegove reči da će Sjedinjene Američke Države „gorko zažaliti“ zbog potapanja iranskog ratnog broda „Dena“ u Indijskom okeanu.
Arakči je naveo da je brod „Dena“ prevozio 130 mornara i da je bio „gost indijske mornarice“. Naglasio je da su Sjedinjene Američke Države počinile „zločin na moru“ u međunarodnim vodama, više od 2.000 kilometara od iranskih obala.
07.53
Svetski mediji prenose izveštaje da su irački Kurdi pokrenuli kopnenu ofanzivu u severozapadnom Iranu.
Izraelski informativni televizijski kanal i24Nevs kaže da je američki zvaničnik potvrdio ofanzivu u Iranu.
Dopisnik Aksiosa takođe je izvestio o potvrdi visokog američkog zvaničnika, a dopisnik Foks Njuza napisao je na mreži Iks da su „hiljade“ iračkih Kurda pokrenule kopnenu ofanzivu u Iranu, prema američkom zvaničnom izvoru, prenosi Gardijan.
07.22
Organizacije za ljudska prava tvrde da je u prvim danima bombardovanja Irana poginulo više od 1.000 civila, uključujući veliki broj dece, dok je nekoliko hiljada ljudi ranjeno. Najteži incident dogodio se u napadu na školu u provinciji Hormozgan.
Američki i izraelski zvaničnici navode da se napadi nastavljaju i da su usmereni na vojnu infrastrukturu i objekte povezane sa iranskim raketnim i nuklearnim programom.
07.15
Borbe se više ne vode samo između Izraela i Irana. Hezbolah iz Libana počeo je raketne napade na sever Izraela, dok izraelska vojska uzvraća udarima na ciljeve u Bejrutu i na jugu Libana.
Istovremeno, Iran je tokom poslednjih dana lansirao stotine raketa i dronova ka državama Zaliva, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, gde je već bilo civilnih žrtava i materijalne štete.
Regionalni sukob tako dobija šire razmere, a brojne države pozivaju na hitan prekid vatre i deeskalaciju.
07.10
Rat između Irana i saveza Izraela i Sjedinjenih Država ušao je u šesti dan. Tokom noći su nastavljeni vazdušni napadi na ciljeve u Teheranu i drugim iranskim gradovima, dok je Iran ponovo lansirao rakete i dronove prema Izraelu i američkim bazama u regionu. Sukob je počeo 28. februara koordinisanom američko-izraelskom operacijom protiv iranskih vojnih i državnih ciljeva.
Prema dostupnim informacijama, sukob se sada vodi na više frontova širom regiona, uz sve veći rizik od širenja na Persijski zaliv i Liban.
Izvor: CNN/Tanjug/BBC/Spiegel
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Kad neko neposredno pred rat ode da se sunča i šopinguje u Dubai – da li država treba da ga besplatno izbavi odande? Nemci kažu ne, Srbi kažu da
Pretnje, blokade i politički obračuni lidera Mađarske i Ukrajine postaju sve veći i teži. Da li nove tenzije među evropskim liderima nagoveštavaju širi sukob i novu krizu u Evropi
Ministarstvo pravde SAD objavilo je nove FBI dokumente o Džefriju Epstinu, uključujući tvrdnje žene koja optužuje Epstina i Donalda Trampa za seksualno zlostavljanje osamdesetih godina
Neko je na platformi za predviđanje i klađenje zaradio 515.000 hiljada dolara tako što se 71 minut pre početka vazdušnih udara na Iran kladio da će se oni dogoditi
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
