Trka za Belu kuću ulazi u završnu fazu. Do čuvenog prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, koji je od 1845. godine dan održavanja svih predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ostalo je nešto više od 20 dana.
U prevodu, ni Kamali Haris ni Donaldu Trampu nije ostalo mnogo vremena da privole neopredeljene glasače na svoju stranu. U ovom trenutku, prema Gardijanovoj anketi, kandidatkinja Demokratske stranke ima prednost od dva procenta u odnosu na svog republikanskog protivnika – 48 odsto naspram 46 odsto. Pre nego što pristalice demokrata otvore šampanjac, ovaj podatak i nije tako dobra vest za „plave“ – on pokazuje pad u odnosu na prednost od četiri odsto, koju je potpredsednica najmoćnije države sveta imala dve nedelje ranije.
Borba za ključne države
Zategnuta situacija u anketama izazvala je nervozu i zabrinutost u predsedničkoj kampanji Kamale Haris, dok Donald Tramp beleži napredak u ključnim državama koje mogu odlučiti ishod izbora: Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Severnoj Karolini, Džordžiji, Arizoni i Nevadi.
U svakoj od ovih država razlike među kandidatima su minimalne, unutar margine greške. Crvene lampice kod demokrata izaziva činjenica Haris ima prednost od samo tri četvrtine procenta u Nevadi i Mičigenu, dok u Pensilvaniji vodi samo za jedan odsto.
Sa druge strane, Tramp ima tanku prednost u preostalih pet ključnih država. Ukoliko bi se ovakav ishod ponovio na dan glasanja 5. novembra, to bi moglo da osigura Trampu preko 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu i povratak u Ovalni kabinet.
Jedina uteha za Haris je da, s obzirom na to da različite ankete pokazuju kontradiktorne rezultate, malo je verovatno da ćemo identičan scenario videti i na dan izbora.
Nakon što podrška slavnih ličnosti nije urodila plodom kako su se nadali (baš kao ni u slučaju Hilari Klinton), sledeća taktika koju kampanja Kamale Haris primenjuje jeste podrška i dalje popularnih bivših predsednika Baraka Obame i Bila Klintona.
Od starta se znalo da će ovi predsednički izbori biti najneizvesniji u poslednjih nekoliko ciklusa. Međutim, deluje da su demokrate u nešto lošijoj situaciji nego što je bio slučaj pre nekoliko nedelja, o čemu svedoče i ankete. Zašto?
Rat u Gazi i prirodne nepogode
Jedno od pitanja koje baca senku na izglede Kamale Haris je intenziviranje sukoba na Bliskom istoku, gde ofanziva Izraela protiv Hezbolaha, šiitske grupe koju podržava Iran, preti da dodatno oslabi podršku među velikom arapskom zajednicom u Mičigenu. Ova zajednica je već nezadovoljna zbog podrške Bele kuće izraelskom ratu protiv Hamasa u Gazi.
Sa druge strane, Tramp je očigledno toliko siguran u svoju pobedu da je počeo da organizuje skupove i u tradicionalnim demokratskim uporištima poput Kalifornije, Ilinoisa i Njujorka, iako ankete pokazuju da ima male šanse za pobedu u tim državama. Ovaj potez deluje kao pokušaj da se projektuje osećaj neizbežne pobede.
Sa manje od mesec dana do dana glasanja, demokratski stratezi strahuju da Haris neće imati dovoljno vremena da popravi pad u anketama. Vremenski rok je dodatno skraćen zbog dva uragana – Helene i Milton – koji su pogodili jugoistok SAD proteklih nedelja, što je odvratilo Haris od kampanje i omogućilo Trampu da iznosi tvrdnje o njoj i Bajdenu i njihovom navodnom neuspehu da odgovore na katastrofu.
Treba li verovati kladionicama?
Većina članaka dostupnih na internetu koje govore o „padu“ Kamale Haris poziva se na isti izvor – portal Polimarket, koji je u nedelju pokazivao da Tramp vodi sa tri odsto na kladioničarskom tržištu.
Nakon što je isti podatak podelio najbogatiji čovek na svetu i Trampov simpatizer Ilon Mask, prednost bivšeg američkog predsednika skočila je na deset odsto.
Međutim, važno je razumeti da Polimarket ne radi bilo kakve ankete i istraživanja javnog mnjenja. U pitanju je decentralizovano tržište klađenja koje funkcioniše slično aplikacijama za sportsko klađenje, osim što se ovde može ulagati u gotovo sve. Ove godine, jedno od najpopularnijih tržišta je ono koje predviđa ishod američkih predsedničkih izbora.
Polimarket se ne oslanja na istraživanja, već na „kolektivnu mudrost“ kladioničara. Na primer, pre nego što je Kamala Haris odabrala Tima Volca kao svog kandidata za potpredsednika, Polimarket je guverneru Minesote davao 23 odsto šanse da bude odabran za tu poziciju. Istovremeno, kladioničari su bili uvereni da će Haris kao svog partnera odabrati guvernera Kalifornije Džoša Šapira – koji je na ovoj platformi vodio sa 41 odsto prednosti u odnosu na Volca.
Volc je prednost nad Šapirom na kladioničarskom tržištu preuzeo tek nekoliko sati pre nego što je i zvanično saopšteno da će guverner Minesote ući u kampanju sa Kamalom Haris.
Takođe, nepristrasnost Polimarketa dovodi u pitanje i činjenica da je jedan od investitora ove platforme kontroverzni milijarder i dugogodišnji podržavalac Donalda Trampa Piter Til, koji je u Polimarket uložio oko 70 miliona dolara.
Savršen recept za teorije zavere
No, možda tačnost nije ni bitna. Kako piše Wired, već se koriste koeficijenti sa Polimarketa kao dokaz da će Tramp izaći kao pobednik. Sa druge strane, i demokrate na toj platformi uveliko slave šanse Kamale Haris da pobedi na popularnom glasanju (ukupan broj glasova). Sve ovo ima potencijal da legitimizuje predviđanje kladionica kao validan dokaz za teoretičare zavera koji preispituju ishod izbora.
„Baš pre nego što se proglasi pobednik, Tramp i njegovi obožavaoci će reći da je Polimarket znao istinu i da su ga ućutkali. Nije važno da li je to tačno. Nije važno da li ima smisla u onih nekoliko sati nakon proglašenja izbora”, kaže Majk Rotšild, autor koji piše o teorijama zavere za Wired. „Ljudi će tražiti bilo kakav dokaz da je došlo do krađe, da je došlo do manipulacije, da je bilo plave kutije glasova ubačene u tri ujutro. A ako ne mogu da ga nađu, izmisliće ga“.
„Plavi zid“
Najjasniji put za pobedu Kamale Haris vodi kroz Mičigen, Pensilvaniju i Viskonsin, države poznate kao deo „plavog zida“. Ukoliko osvoji sve tri, koje zajedno donose 44 elektorskih glasova, uz sve ostale države koje je osvojio Bajden 2020. godine, doći će do potrebnog broja od 270 elektorskih glasova za pobedu na izborima.
Upravo je u ove tri države „pala“ Hilari Klinton 2016. godine. Države „plavog zida“ ukupno broje 18 saveznih država i Distrikt Kolumbiju. Na svakim predsedničkim izborima od 1992. do 2020. u ovim državama pobeđivale su demokrate. Jedini republikanski kandidat koji je u ovom periodu pobedio na predsedničkim izborima bio je Džordž Buš, koji je to učinio 2000. i 2004. godine.
To je i odgovor na pitanje zbog čega je borba u ovim državama najoštrija.
