Devet migranata je „namerno bačeno” u more, dok grčka vlada tvrdi da ono što je prijavljeno „nije dokazano"
Grčka obalska straža odgovorna je za smrt više od 40 migranata u 15 incidenata u Sredozemnom moru koji su se dogodili između maja 2020. i maja 2023. godine, potvrdila je istraga Bi-Bi-Sija (BBC), preneo je Glas Amerike.
Prema izveštaju, devet migranata je „namerno bačeno“ u more, a u pitanju su ljudi proterani iz grčkih teritorijalnih voda ili su odbijeni nakon što su stigli na grčka ostrva.
To je prvi put da je BBC izračunao broj incidenata u kojima se navodi da su se smrtni slučajevi dogodili kao rezultat akcija grčke obalske straže koja je demantovala optužbe.
BBC je naveo da su njihovi izvori za izveštaj uključivali nevladine organizacije, tursku obalsku stražu, lokalne medije i svedoke.
S druge strane portparol grčke vlade Pavlos Marinakis rekao je da ono što je prijavljeno „nije dokazano“.
Izveštaji da je grčka obalska straža primoravala brodove sa migrantima da se okrenu i krenu prema turskim vodama stizali su godinama, a s obzirom da deo čamaca sa migrantima potiče iz Turske, Grčka i Turska su se međusobno optuživale za maltretiranje migranata.
Prema grčkom zakonu, migranti koji traže azil mogu da podnesu svoje zahteve u centrima na nekoliko ostrva, ali su migranti su svedočili da su ih zaustavili muškarci koji su nosili maske, a ne ljudi u uniformama i da su očigledno radili na tajnom zadatku.
Nalazi BBC-ja biće predstavljeni u dokumentarcu „Dead Calm: Killing in the Med?“ (Mrtva tišina: Ubijanje na Mediteranu?).
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
