Moja baba prosto ne može da shvati kako se Evropska unija usudila da zabrani svojim travarima da prodaju lekovito bilje ukoliko nemaju sertifikat koji, kako je pročitala u novinama, košta 100.000 evra.
„Pa, kojoj budali je potreban papir da shvati da je kamilica lekovita u svakom obliku, da bez belog sleza ne možeš da iskašlješ zreo šlajm, a da ne govorimo o tome kakva bi ti kolena bila da ja nemam uvek kantarion pri ruci“, siktala je pre neki dan kada je čula za, kako se izrazila, najnoviju „ujdurmu onih tamo“.
Moja baba ne pripada nijednom udruženju travara i nikada nije prodavala lekovito bilje, tako da njen revolt nema nikakve veze sa biznisom. Ona je ogorčena kao istrajna negovateljica prakse lečenja prirodnim lekovima. Od kad znam za sebe, baba nipodaštava moć savremene farmakologije, uverena da donosi više štete nego koristi, i poštuje narodnu medicinu i Vasu Pelagića (koji sigurno ne bi bio oduševljen kada bi saznao da je babin najčudotvorniji lek – zečje salo). Zapravo, babina medicina je zasnovana na trojstvu koje čine zečije salo, komovica i kantarion. Zečije salo je, što se nje tiče, izvrsno u lečenju svih vrsta upala (bešike, zglobova i sl.), baš kao i u izvlačenju gnoja iz rane, ili trna iz mesa. Osim što je najpouzdanije dezinfekciono sredstvo, komovica je neprikosnoveni antipiretik i izlečitelj crvenog grla, dok je kantarion zadužen za zarastanje ožiljaka i neutralisanje istih. (Meni je zaista pomoglo. Sa dvanaest godina opekla sam nogu na auspuh od motora, a danas ne mogu tačno ni da se setim gde se opekotina nalazila.)“ Osim u ova tri „leka“, baba još veruje u bokvicu (neobjašnjivo leči neobjašnjiv bol u kolenu, ili nekom drugom zglobu), list svežeg kupusa (leči ciste na grudima – bar jedna komšinica tvrdi da je upravo ovo babino rešenje ratosiljalo istih) i u beli luk (antibiotik, naročito pouzdan u lečenju bola uzrokovanog rastom umnjaka). Iz svega navedenog zaključujem da nova mera Evropske unije, koju će uskoro obavezno praktikovati i Srbija, neće pogoditi babine metode lečenja. Sve što joj je potrebno ili gaji u dvorištu ili pravi sama. Jedino mi je ono zečije salo enigma.
No, šta se zapravo događa sa travarima Evropske unije i šta čeka srpske alternativne medicinare?
Evropska unija je rešila da zakonom stavi tačku na lečenje biljem ukoliko ne potiče od registrovanih stručnjaka za ovu granu alternativne medicine. U prevodu, lekovito bilje, vitamini, minerali, dodaci u ishrani, tradicionalni prirodni lekovi i čajevi bez sertifikata od kraja aprila ne važe za legalne proizvode. Da bi se do pomenutog sertifikata došlo, Zakonom o hrani, odnosno Direktivom 2004/24/EC, propisano je da se bilje mora ispitivati nekoliko godina. Direktiva iz EU dalje zahteva da tradicionalni biljni lekovi moraju imati priložen dokaz o upotrebi u trajanju od 30 godina u zemljama Unije, ili 15 godina u EU i 15 godina u nekom drugom kraju sveta.
Razlog za uvođenje ovog zakona Unija pravda namerom da zaštiti konzumente od mogućih sporednih efekata koje je teško kontrolisati u takvim uslovima.
Naime, većina lekova koji su godinama u upotrebi nema adekvatnu licencu o bezbednosti upotrebe. Jedini način da se licenca dobije su klinička testiranja koja traju i po više godina i koštaju koliko i testiranja lekova farmaceutske industrije (čak i do 100.000 evra).
Stručnjaci smatraju da će ova zabrana EU izazvati pojavu crnog tržišta biljnih lekova, a ima i onih koji smatraju da ova direktiva oduzima pravo na alternativno lečenje i da predstavlja propast za medare, travare i sve ostale male proizvođače koji neće moći da plate istraživanja kako bi dobili sertifikat.
S obzirom na to da je Srbija potpisnica Kodeksa alimentarijusa, koji se zalagao za donošenje ove direktive, Ekološki savez Srbije se pribojava da će se i u našoj zemlji odluka o zabrani doneti po hitnom postupku. Ipak, kako stvari stoje, Savez neće sedeti skrštenih ruku. Predsednik skupštine ovog pokreta Nikola Aleksić najavio je za 5. jun, Dan zaštite životne sredine, masovni protest u minut do 12 ispred Narodne skupštine. Tada će, kako je rekao, od Vlade zatražiti da povuče svoj potpis sa Kodeksa alimentarijusa. A možda ne bi bilo loše sprovesti registraciju lekara koji se bave alternativnom medicinom, pošto njih ova odredba EU ne sprečava da izdaju biljne lekove i preparate? Britanci su, navodno, tako rešili problem.
Ovaj članak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije. Projekat („Vrline života u porodici evropskih naroda“) finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.
