Američke carine žestoko pogađaju Nemačku: Da li sledi odmazda iz Brisela?

„Sada je ključno da Evropska unija pruži odlučan odgovor na carine – mora biti jasno da nećemo popustiti pred SAD“, kaže nemački ministar privrede Robert Habek. Dodaje da uvođenje carina nije nikakvo iznenađenje i da se Evropska komisija u saradnji s državama-članicama za to već pripremila.

„Podržaćemo Evropsku komisiju u pregovorima kako bi se pronašlo rešenje sa SAD koje će sprečiti carinsku spiralu“, rekao je Habek.

Američki predsednik Donald Tramp najavio je carine od 25 odsto na sve uvozne automobile, čime dodatno zaoštrava trgovinski sukob s Evropskom unijom.

Carina će se primenjivati i na ključne automobilske delove. Prema navodima iz Bele kuće, odluka stupa na snagu 3. aprila. Tramp želi da tim carinama ojača Sjedinjene Države kao proizvodnu lokaciju i da smanji deficit u trgovinskoj razmeni. Američki uvoz vozila i auto-delova znatno premašuje izvoz. Strane firme koje proizvode u SAD neće morati da plaćaju taj namet, piše Dojče vele (DW).

Carine na uvoz automobila mogle bi ozbiljno da pogode nemačku automobilsku industriju. SAD su, prema najnovijim podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, najvažnije izvozno tržište Nemačke. Nijedna druga zemlja prošle godine nije uvezla toliko novih automobila iz Nemačke kao SAD, s udelom od 13,1 odsto u izvozu, ispred Velike Britanije (11,3 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Inače, nemački proizvođači automobila već sada u velikoj meri proizvode vozila u SAD kako bi izbegli carine.

„Negativne posledice za potrošače, pa i u SAD“

Predsednica Nemačkog udruženja automobilske industrije (VDA) Hildegard Miler ocenila je da je ta najava uvođenja carina „katastrofalan signal za slobodnu trgovinu“. Ona je u saopštenju VDA ukazala da će „carine imati negativne posledice posebno za potrošače, uključujući i one u Severnoj Americi“. Nemačka automobilska industrija zato zahteva hitne pregovore SAD i EU o bilateralnom sporazumu, naglasila je Miler.

Predsednik nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) Klemens Fuest za novinsku agenciju Rojters naglašava da je to „veliko opterećenje za nemačku privredu“ i upozorava da preti opasnost od „eskalacije trgovinskog rata“.

„Američke carine pogađaju nemačku ekonomiju jače nego druge“, smatra predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) Marsel Fračer. On političarima preporučuje da primene dvostruku strategiju: „Evropska unija treba da razgovara sa SAD kako bi američku vladu navela na odustajanje od carina. Ali, to ne funkcioniše bez određenog pritiska. Zato EU mora uverljivo da zapreti kontramerama.“

Nove carine – šansa za Nemačku?

Glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke dr Sajrus de la Rubija ocenjuje da će taj potez američke vlade biti težak udarac za nemačku automobilsku industriju. On međutim u tome vidi i šansu: „Što se više SAD budu upuštale u trgovinski rat, to će nova nemačka vlada biti pod većim pritiskom da ubrza svoje investicione planove za infrastrukturu i odbranu kako bi nadoknadila pad potražnje.“

Njegov kolega iz VP Banke Tomas Gicel smatra da „Tramp svojim carinama na automobile raspiruje globalni trgovinski rat“ i upozorava da će posledica biti i rast cena polovnih automobila. Istovremeno, podseća da je evro od 2008. godine izgubio više od 30 odsto vrednosti u odnosu na dolar, a oslabio je i meksički pezos.

„Ta slabost valuta mogla bi evropskim proizvođačima, kao i međunarodnim proizvođačima automobila sa sedištem u Meksiku, da pruži određenu kalkulacionu prednost“, kaže Gicel.

EU se nada rešenju kroz pregovore

Reakcije stižu i iz drugih država s jakom automobilskom industrijom. Južna Koreja je najavila da će kontaktirati SAD i pokušati da umanji negativne posledice po tamošnje proizvođače. Tokio pak najavljuje „posledice“, a japanski premijer Šigeru Išiba podseća da njegova zemlja najviše investira u SAD, pa smatra da bi Vašington trebalo da razmisli o tome ima li smisla uvoditi istu carinsku stopu za sve države.

Velika Britanija za sada je uzdržana. Ministarka finansija Rejčel Rivis izjavila je da London neće preduzeti ništa što bi moglo da eskalira trgovinski rat sa SAD.

Francuski ministar finansija Erik Lombard uvođenje carina nazvao je „veoma lošom vešću“. On kao jedino rešenje vidi to da i Evropska unija poveća carine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će EU zaštititi evropske kompanije.

„Potrudićemo se da pronađeno rešenja kroz pregovore“, rekla je. „Sada ćemo da procenimo tu najavu zajedno s drugim merama koje SAD razmatraju u narednim danima.“

U Evropskoj uniji se takođe očekuje da će, uz carine na automobile, SAD uvesti i brojne druge nove carine na uvoz. Tramp već nedeljama najavljuje da će 2. april – kad namerava da objavi veliki paket carinskih mera – biti „dan oslobođenja“ za SAD.

Prema informacijama nemačke novinske agencije dpa, Evropska komisija obavestila je države-članice u sredu (26. mart) da bi trebalo da se pripreme na te odluke. Mere bi, recimo, mogle da pogode proizvođače lekova i prehrambenu industriju iz EU.