Ruske vlasti kažu da je preminuo Aleksej Navaljni, najoštriji borac protiv Vladimira Putina kojeg je zvao „poludelim carem“. Bio je hapšen, osuđivan, trovan i na kraju je skončao u logoru u Polarnom krugu
Aleksej Anatoljevič Navaljni (47) umro je u zatvoru, saopštila je u petak uprava kažnjeničke kolonije u kojoj je bio zatvoren. Navodno se srušio tokom šetnje, i to je bilo to.
Nepotvrđeni izveštaji kažu da je uzrok smrti krvni ugrušak, kao i da su lekari bezuspešno pokušali reanimaciju.
Najbliži saradnici Putinovog zakletog neprijatelja još nisu mogli da potvrde ovu vest.
Iz sveta su već počele da stižu nove osude ruskog režima, poput one koju je izrekao nemački kancelar Olaf Šolc – da je Navaljni svoju hrabrost „platio i životom“.
Iako još nema naznaka da je Navaljni ubijen – već „samo“ da je držan u neljudskim uslovima, bolestan i nepravedno osuđen – čekaju nas verovatno dani podsećanja koliko je opozicionara, neposlušnih oligarha ili funkcionera poslednjih godina naprasno palo sa četvrtog sprata ili popilo otrov.
Izvesno je da u liku Navaljnog odlazi najžešći i najpoznatiji borac protiv Putinovog režima, čovek koji je u vreme dolaska Putina na vlast bio mladić od tek 23 godine.
Opozicionar u eri interneta
Navaljni, sin oca oficira i majke knjigovođe, rođen je u Butinu, selu nadomak Moskve. Rastao je u svetu rok-muzike i nije plakao za Sovjetskim Savezom.
U Rusiji je postajao poznat – onoliko koliko tamo mogu biti poznati oni koji nisu verni Kremlju – onako kako je jačao lični režim Vladimira Putina.
Navaljni, sa diplomama prava i finansija, u eri interneta je postao blogerska zvezda i borac protiv korupcije. Preko društvenih mreža, najviše Jutjuba, dolazio je do miliona ljudi iako je bio odsečen od klasičnih medija.
Kasnije će se pokazati da je kadar da poveže veliki broj nevladinih organizacija i aktivista, da izvede ljude na ulice i raspali mase.
Ali najpre je, ranih dvehiljaditih, prošao put od liberala do šoviniste, za kratko vreme.
Njegovo učešće u partiji „Narod“ bilo je izlet u nacionalizam. Iz tog perioda potiču video-klipovi na kojima Navaljni kritikuje doseljavanje migranata iz centralne Azije u Rusiju, poziva na deportacije i čuvanje „ruskih korena“, poredi Čečene sa bubašvabama i predlaže da se svakom prosvira metak kroz čelo.
No kasnije se Navaljni uglavnom manuo te priče i postao poznat kao borac protiv Putinove „Jedinstvene Rusije“, koju je nazivao „partijom secikesa“.
Zabranjen u politici
Otkako je došao do popularnosti, sledbenika i para da postavi kakvu-takvu organizaciju, Navaljni je prezirao mogućnost bojkota izbora i osmislio sistem „taktičkog glasanja“.
Duže od decenije je pozivao ruske građane da u svakom gradu, okrugu ili regionu glasaju za bilo koga ko ima neke šanse, samo ne za „Jedinstvenu Rusiju“.
U političkom smislu najdalje se vinuo dok Rusija još nije postala nalik diktaturi, na izborima za moskovskog gradonačelnika 2013. godine kada je osvojio čak 27 odsto glasova.
У последњој објави на Инстаграму, од пре два дана, Алексеј Нављани се обратио својој супрузи.„Душо, са тобом је све као у песми – између нас су градови, полетна светла аеродрома, плаве снежне мећаве и хиљаде километара. Али осећам да си близу сваке секунде, и волим те све више и више“, написао је Наваљни.
To je trebalo da bude odskočna daska za predsedničke izbore 2018, ali ga je Centralna izborna komisija isključila kao navodno nepodobnog – jer od 2013. vuče uslovnu kaznu zbog navodne pronevere para.
Navaljni je često hapšen, pritvaran i osuđivan, zbog ovoga i onoga, a sve optužbe je uvek odbacivao kao političke.
Govorio se da Kremlj vrši odmazdu jer Navaljni otkriva kako se prvaci režima baškare od narodnih para.
Nije hteo da bude u egzilu
Tokom 2020. godine je navodno otrovan nervnim agensom novičok, za šta je optužio rusku službu FSB. Jedva se izvukao i oporavio u berlinskoj bolnici Šarite.
Vratio se 2021. odmah u domovinu gde je uhapšen već na aerodromu – nove optužbe, zbog kojih je osuđen na 19 godina robije, uključivale su ekstremizam. Pohapšeni su i njegovi advokati, njegova Fondacija protiv korupcije je razbijena, saradnici uglavnom pobegli u egzil.
„Navaljnijev stil nije da vuče konce iz inostranstva“, rekao je jednom Jan Mati Dolbaum, koji je napisao knjigu o Navaljnom. „On sebe računa u političare, ne u disidente.“
Pre godinu dana je stotine ruskih lekara uputilo otvoreno pismo Putinu, u strahu zbog sve lošijeg zdravlja Navaljnog.
U decembru je Navaljni „nestao“, to jest niko od saradnika i advokata nije znao gde je. Ispostavilo se da je prebačen u kažnjeničku koloniju u Jamalo-Nenečkom okrugu na severu zemlje.
Onde su, kažu, uslovi posebno teški. Navaljni je navodno nekoliko put zbog bagatelnih prestupa smeštan u samicu – poslednji put pre samo nekoliko dana.
U razgovoru za Njujork tajms koji je vodio iz zatvora 2021. godine, Navaljni je upitan da li se boji da će biti ubijen u zatvoru.
„Ne zaboravimo da svakako imamo posla sa poludelom osobom, Putinom. Patološkim lažovom sa manijama veličine i gonjenja. To bi 22 godine na vlasti uradile svakom, svedočimo stanju poluludog cara.“
A konkretan odgovor na pitanje? To je Navaljni odgovorio kroz smeh. „Šanse su pedeset odsto. Ili ću biti ubijen ili neću.“
Članovi Odbora kojem je poverena istraga u aferi mrtvog američkog bogataša naglasili su da je njihov cilj da utvrde “kako je tako aktivan predator mogao da deluje očigledno nekažnjeno tako dugo, uprkos jasnim dokazima o njegovim zločinima koji su predočeni vlastima još 1994. godine”. Uprkos ogromnoj količini dokumenata koji su bačeni u javni domen, ostaje nejasno koliko smo bliži odgovoru na ovo pitanje
Povratak zapadne hemisphere u fokus spoljne i bezbednosne politike SAD i postojanje onoga što se naziva “Donroovom doktrinom” zahteva razumevanje korena ove politike. Intelektualni, državnički i politički legat najvećeg američkog velikog stratega u XIX veku i idejnog tvorca Monroove doktrine Džona Kvinsija Adamsa svakako je prvi i najvažniji korak u celom tom procesu
“Kako bismo u budućnosti pronašli održiv oblik postojanja pravoslavlja u Ukrajini, neophodno je započeti smirenu i otvorenu raspravu o ovom pitanju sa drugim pomesnim Crkvama. Što duže svi zajedno odbijamo takav razgovor, to će rešavanje ovog problema u budućnosti biti složenije”
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
Sukob između Ruske pravoslavne crkve i Vaseljenske patrijaršije najdublje se prelama u Ukrajini, gde paralelno deluju dve crkvene strukture. Arhiepiskop Ukrajinske pravoslavne crkve Silvester u intervjuu za „Vreme” govori o prekidu veza sa Moskvom, izostanku dijaloga sa Carigradom i opasnosti od crkvene izolacije
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da treba da se utvrde sve okolnosti smrti Alekseja Navaljnog. Saučešče i kritike na račun Putina su izrazili mnogi svertski državnici
Ispred ambasade u centru Beograd okupio se veći broj garađana, koji polažu cveće i pale sveće za preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog
