Ruske vlasti kažu da je preminuo Aleksej Navaljni, najoštriji borac protiv Vladimira Putina kojeg je zvao „poludelim carem“. Bio je hapšen, osuđivan, trovan i na kraju je skončao u logoru u Polarnom krugu
Aleksej Anatoljevič Navaljni (47) umro je u zatvoru, saopštila je u petak uprava kažnjeničke kolonije u kojoj je bio zatvoren. Navodno se srušio tokom šetnje, i to je bilo to.
Nepotvrđeni izveštaji kažu da je uzrok smrti krvni ugrušak, kao i da su lekari bezuspešno pokušali reanimaciju.
Najbliži saradnici Putinovog zakletog neprijatelja još nisu mogli da potvrde ovu vest.
Iz sveta su već počele da stižu nove osude ruskog režima, poput one koju je izrekao nemački kancelar Olaf Šolc – da je Navaljni svoju hrabrost „platio i životom“.
Iako još nema naznaka da je Navaljni ubijen – već „samo“ da je držan u neljudskim uslovima, bolestan i nepravedno osuđen – čekaju nas verovatno dani podsećanja koliko je opozicionara, neposlušnih oligarha ili funkcionera poslednjih godina naprasno palo sa četvrtog sprata ili popilo otrov.
Izvesno je da u liku Navaljnog odlazi najžešći i najpoznatiji borac protiv Putinovog režima, čovek koji je u vreme dolaska Putina na vlast bio mladić od tek 23 godine.
Opozicionar u eri interneta
Navaljni, sin oca oficira i majke knjigovođe, rođen je u Butinu, selu nadomak Moskve. Rastao je u svetu rok-muzike i nije plakao za Sovjetskim Savezom.
U Rusiji je postajao poznat – onoliko koliko tamo mogu biti poznati oni koji nisu verni Kremlju – onako kako je jačao lični režim Vladimira Putina.
Navaljni, sa diplomama prava i finansija, u eri interneta je postao blogerska zvezda i borac protiv korupcije. Preko društvenih mreža, najviše Jutjuba, dolazio je do miliona ljudi iako je bio odsečen od klasičnih medija.
Kasnije će se pokazati da je kadar da poveže veliki broj nevladinih organizacija i aktivista, da izvede ljude na ulice i raspali mase.
Ali najpre je, ranih dvehiljaditih, prošao put od liberala do šoviniste, za kratko vreme.
Njegovo učešće u partiji „Narod“ bilo je izlet u nacionalizam. Iz tog perioda potiču video-klipovi na kojima Navaljni kritikuje doseljavanje migranata iz centralne Azije u Rusiju, poziva na deportacije i čuvanje „ruskih korena“, poredi Čečene sa bubašvabama i predlaže da se svakom prosvira metak kroz čelo.
No kasnije se Navaljni uglavnom manuo te priče i postao poznat kao borac protiv Putinove „Jedinstvene Rusije“, koju je nazivao „partijom secikesa“.
Zabranjen u politici
Otkako je došao do popularnosti, sledbenika i para da postavi kakvu-takvu organizaciju, Navaljni je prezirao mogućnost bojkota izbora i osmislio sistem „taktičkog glasanja“.
Duže od decenije je pozivao ruske građane da u svakom gradu, okrugu ili regionu glasaju za bilo koga ko ima neke šanse, samo ne za „Jedinstvenu Rusiju“.
U političkom smislu najdalje se vinuo dok Rusija još nije postala nalik diktaturi, na izborima za moskovskog gradonačelnika 2013. godine kada je osvojio čak 27 odsto glasova.
У последњој објави на Инстаграму, од пре два дана, Алексеј Нављани се обратио својој супрузи.„Душо, са тобом је све као у песми – између нас су градови, полетна светла аеродрома, плаве снежне мећаве и хиљаде километара. Али осећам да си близу сваке секунде, и волим те све више и више“, написао је Наваљни.
To je trebalo da bude odskočna daska za predsedničke izbore 2018, ali ga je Centralna izborna komisija isključila kao navodno nepodobnog – jer od 2013. vuče uslovnu kaznu zbog navodne pronevere para.
Navaljni je često hapšen, pritvaran i osuđivan, zbog ovoga i onoga, a sve optužbe je uvek odbacivao kao političke.
Govorio se da Kremlj vrši odmazdu jer Navaljni otkriva kako se prvaci režima baškare od narodnih para.
Nije hteo da bude u egzilu
Tokom 2020. godine je navodno otrovan nervnim agensom novičok, za šta je optužio rusku službu FSB. Jedva se izvukao i oporavio u berlinskoj bolnici Šarite.
Vratio se 2021. odmah u domovinu gde je uhapšen već na aerodromu – nove optužbe, zbog kojih je osuđen na 19 godina robije, uključivale su ekstremizam. Pohapšeni su i njegovi advokati, njegova Fondacija protiv korupcije je razbijena, saradnici uglavnom pobegli u egzil.
„Navaljnijev stil nije da vuče konce iz inostranstva“, rekao je jednom Jan Mati Dolbaum, koji je napisao knjigu o Navaljnom. „On sebe računa u političare, ne u disidente.“
Pre godinu dana je stotine ruskih lekara uputilo otvoreno pismo Putinu, u strahu zbog sve lošijeg zdravlja Navaljnog.
U decembru je Navaljni „nestao“, to jest niko od saradnika i advokata nije znao gde je. Ispostavilo se da je prebačen u kažnjeničku koloniju u Jamalo-Nenečkom okrugu na severu zemlje.
Onde su, kažu, uslovi posebno teški. Navaljni je navodno nekoliko put zbog bagatelnih prestupa smeštan u samicu – poslednji put pre samo nekoliko dana.
U razgovoru za Njujork tajms koji je vodio iz zatvora 2021. godine, Navaljni je upitan da li se boji da će biti ubijen u zatvoru.
„Ne zaboravimo da svakako imamo posla sa poludelom osobom, Putinom. Patološkim lažovom sa manijama veličine i gonjenja. To bi 22 godine na vlasti uradile svakom, svedočimo stanju poluludog cara.“
A konkretan odgovor na pitanje? To je Navaljni odgovorio kroz smeh. „Šanse su pedeset odsto. Ili ću biti ubijen ili neću.“
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da treba da se utvrde sve okolnosti smrti Alekseja Navaljnog. Saučešče i kritike na račun Putina su izrazili mnogi svertski državnici
Ispred ambasade u centru Beograd okupio se veći broj garađana, koji polažu cveće i pale sveće za preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog
