Nemac Riko Kriger optužen za „terorizam i plaćeničku aktivnost“ prethodno se sa lisicama na rukama pojavio u TV intervjuu emitovanom na beloruskim državnim medijima i plačući molio nemačke vlasti da intervenišu u njegovom slučaju
Nemca Rika Krigera (30) koji je u Belorusiji osuđen na smrt streljanjem na osnovu optužnice koja ga, između ostalog, tereti za „terorizam i plaćeničku aktivnost“, pomilovao je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.
Kriger, koji je ranije radio za nemački Crveni krst, optužen je za postavljanje eksploziva na železničku prugu u Belorusiji.
Ranije ove nedelje Kriger se pojavio sa lisicama na rukama, i u TV intervjuu emitovanom na beloruskim državnim medijima plačući molio nemačke vlasti da intervenišu u njegovom slučaju, piše The Guardian.
„Gospodine Šolc, molim vas, još sam živ, još nije kasno“, apelovao je Kriger na nemačkog kancelara Olafa Šolca dok je sedeo u ćeliji sa lisicama na rukama.
Nisu predočeni nikakvi dokazi
Program koji je emitovan nije predočio nikakve dokaze Krigerove krivice osim njegovog priznanja.
KGB, kako se i dalje zove beloruska tajna služba, poznata je po brojnim optužbama za mučenje i izmišljanje dokaza, a Belorusija je jedina evropska država koja je zadržala smrtnu kaznu.
Beloruski državni mediji su 30. jula izvestili da je predsednik Lukašenko razmotrio slučaj i pomilovao Krigera.
Ranije se Lukašenko sastao sa tužiocem i advokatima odbrane, navodno da bi stekao potpun uvid u slučaj.
Moguća razmena zatvorenika
Nije odmah bilo jasno da li će i kada Kriger biti pušten iz zatvora, a na slučaj se gleda kao na pokušaj beloruskih vlasti da izvrše pritisak na Berlin.
Moguće je da Kriger bude deo šireg sporazuma o razmeni zatvorenika između Rusije i Zapada, pošto je Lukašenko nepokolebljivi saveznik predsednika Rusije Vladimira Putina, a Moskva već dugo želi da iz nemačkog zatvora vrati ubicu Vadima Krasikova koji je osuđen za ubistvo jednog Čečena koji je živeo u egzilu u Nemačkoj.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
