Miroslav Lajčak je danas u Pragu demantovao Aleksandra Vučića koji je izjavio da Srbija 2028. godine neće biti deo EU. Rekao je da su pregovori sa Prištinom smetnja, ali i citirao Makrona po kome je put do EU popločan još u Ohridu
Napadi medveda na domaće životinje postali su sve učestaliji u zlatiborskim selima. Milenku Dragutinoviću iz sela Branešci medved je krajem jula ubio pet ovaca, a ni njegove komšije nisu mnogo bolje prošle. Kako je medved trajno zaštićena vrsta, naknadu za štetu koju on načini isplaćuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine. U Milenkovom slučaju, radi se o sumi od gotovo 90.000 dinara. Ipak, kako kaže, očekuje je tek – dogodine
Zna se da je 1973. godine figurina bila deo privatne kolekcije u Vranju, a sad se ne zna gde je. Zna se i da je pronađena krajem 19. veka u okolini Prizrena, kaže predsednik Srpskog arheološkog društva
Predsednik Francuske Emanuel Makron stigao je u dvodnevnu posetu Srbiji, a sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem razgovarao je o strateškim pitanjima, bilateralnoj saradnji, putu Srbije ka Evropskoj uniji i strateškim odnosima u svetu i Evropi. Oni su razgovarali i o ugovoru vrednom 2,7 milijardi evra u skladu skojim bi bi Srbija trebalo da kupi 12 novih francuskih borbenih aviona „rafala“
Kancelarija za kulturnu i javnu diplomatiju, koju je Vlada Srbije zvanično osnovala u maju, još nema sajt ili broj telefona, ali već ima direktora. A direktor ima velike planove
Gradnja beogradskog metroa počela je pre jednog veka, a beograđani metro i dalje nisu videli. Videli su karte 2018. godine kada ih je delila balerina Aja Jung u toku predizborne kampanje. Pored izgradnje depoa na Makiškom polju, juče je potpisan i prvi Ugovorni sporazum o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa. Ministar Vesić je rekao da je krajnje vreme bilo da i srpska prestonica dobije svoj metro
Nakon hapšenja aktivista u Srbiji, na meti se našao nevladin sektor, odnosno organizacije civilnog društva. Opet, po ko zna koji put, pretresaju se izvori finansiranja i iznosi donacija. Na sve strane lete optužbe o nekakvom tobožnjem bogaćenju pojedinaca iz udruženja građana iako je činjenica da se od aktivizma još niko obogatio nije, za razliku od onih koji ove optužbe iznose
“Ne znamo sadržaj poruka Vilijama Bernsa na zatvorenim sastancima, ali je činjenica da je Dodik dan nakon Bernsove posjete izjavio kako nikada nije planirao secesiju”, kaže za “Vreme” profesorica na Fakultetu kriminalističkih nauka u Sarajevu Edina Bećirević. “To sugerira da je poruka bila veoma oštra. Međutim, brz povratak Dodika na secesionističku retoriku, povezivanjem pitanja državne imovine s odlukom o secesiji, pokazuje da pritisak SAD nije bio dovoljan da ga trajno obuzda”
Smrt šestočlane porodice ne treba stavljati u bilo kakav dnevnopolitički kontekst, ali ona mora da bude predmet pažnje zbog zastrašujućih socijalnih razlika u Novom Sadu. S jedne strane, tu su ljudi koji prihoduju milione i milione na ovaj ili onaj način, a s druge – mali zabačeni kvartovi u kojima se bivstvuje ne samo ispod granice siromaštva nego ispod granice svakog dostojanstva. O tim ljudima ama baš niko ne brine, niti se koga tiču, za njih nema ni struje, ni vode, ni kanalizacije
Šta je pisalo u lecima kojima su različite vojske zasipale prostore Srbije i bivše Jugoslavije od 1914. do 1999? Za šta su se koristili i kakvog su efekta imali na moral vojnika i civilnog stanovništva? Konačno, zbog čega su obećanja koja su davana u tim lecima redovno bila lažna
Za zločin u Škabrnji pred sudom u Hagu osuđeni su nekadašnji visoki funkcioneri Republike Srpske Krajine – Milan Martić i Milan Babić. A da je JNA unapred isplanirala napad potvrđuje zapis u dnevniku osuđenika za najteže ratne zločine, u to vreme načelnika štaba Kninskog korpusa Ratka Mladića, koji je za 17. novembar 1991. napisao: “U borbi odraditi, kvalitetno očistiti rejon Nadin–Škabrnja, ako treba, dva dana neka se radi”, a zatim navodi da je potrebno da se “to zbriše”. Ovaj zločin je bio deo haške optužnice Slobodanu Miloševiću, kao i šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću pred Međunarodnim sudom u Hagu. Milošević je umro pre presude, a za Stanišića i Simatovića nije bilo dovoljno dokaza
I u najmirnija vremena prvi čovek američke spoljne službe ima pune ruke posla. Ova sadašnja vremena daleko su od mirnih. Postavlja se pitanje koja je muka naterala direktora CIA Vilijama Bernsa da potroši nekoliko dana na Balkanu, gde trenutno ne plamti nikakva upala. Istovremeno, u svetu u ovom momentu ima nekoliko akutnih žarišta. Pomenimo samo Ukrajinu i Bliski istok i ostavimo po strani Venecuelu i nekoliko kriznih žarišta u Africi. Dva su moguća razloga, a oba su naravno geopolitička i imaju veze sa stanjem u Ukrajini
