Sada rastu strahovi da je ova TV mreža, nekada smatrana na Zapadu uzorom slobode govora u arapskom svetu, počela da okreće stranu i da se poigrava antizapadnim sentimentima svojih gledalaca ili da ih čak podstiče
"Da diplomiram pa da emigriram", parola je koja se nosila na mnogim studentskim protestima protiv bivše vlasti, a čini se da ni danas nije izgubila mnogo od svoje aktuelnosti
Vladimir Putin je, kao prvi ruski predsednik koji se direktno obratio nemačkom parlamentu, u Bundestagu na tečnom nemačkom rekao da se "konačno mora jasno reći da je hladni rat završen" i da valja potražiti nove načine saradnje i suživota
Od toliko bitaka koje se vode na raznim frontovima, diplomatskim, ekonomskim i vojnim, Buš mora što pre da pokaže neki uspeh, a izbora nema mnogo. Početak pravih vojnih operacija ne žele da otkriju ni NATO ni Bela kuća, diplomatski napori Vašington-Islamabad-Kabul nisu dali rezultate, pa je Bušu ostao ekonomski front
Kako se kradu automobili u zemlji i inostranstvu, kako se registruju, preregistruju i prodaju i šta čeka vlasnike četvorotočkaša nakon ulaska SR Jugoslavije u Interpol
Činjenica da su se u BiH borili mudžahedini često je bila osnov za brojne spekulacije koje katkada nisu imale nikakvog utemeljenja. Jedna od njih – da je lično Osama bin Laden boravio u Bosni, pa čak i da ima bosansko državljanstvo, vjerovatno je potpuno netačna
Dvanaest godina nakon poraza, ruski veterani iz Avganistana bili su među prvima koji su Amerikancima poručili – nemojte! Ili, ako već morate, onda samo malo i kratko
Osama bin Laden brani reakcionarni klerofašistički poredak koji najviše ugrožava upravo to stanovništvo u čije ime on nastupa. Avganistanska, pakistanska i druga islamska sirotinja u zemljama koje su do sada štitile teroriste nisu došle u očajnu situaciju samo zbog nepravdi u svetu, nego i zbog reakcionarnih mera koje te vlade preduzimaju protiv svog stanovništva
Najveća ratna mašina na svetu upravo se polako pokreće, uz škripu i probleme. Senka rata nadvija se nad Srednji istok, a prvi okršaji već se beleže. Rat je neizbežan, ali je veliko pitanje hoće li spektakularne operacije i velike bombe ostvariti postavljeni cilj. Bez obzira na ishod operacija koje upravo započinju, našoj civilizaciji predstoji revizija nekih njenih temeljnih pretpostavki: od kolektivne bezbednosti do svakodnevnog života
Divlje meso (Dramski teatar Skopje, Makedonija, pisac Goran Stefanovski, reditelj Aleksandar Popovski), Vojcek ( Black Tent Theater, Japan, pisac Georg Bihner, reditelj Makoto Sato); Insekt (Theater Titanick, Nemačka); Mesija (S. Berkoff Co Velika Britanija, autor Stiven Berkof)
Miksujte jednostavne stvari i one počinju da se ponašaju na kompleksne načine – kao u životu
Da bi se odgovorilo izazovima u razvoju ICT potrebni su odgovarajući kadrovi na nivou države a i drugde. Kakav bi trebalo da bude profil idealnog kandidata? On treba da ima uspešnu poslovnu karijeru sa osećajem za rizik i razvijen osećaj za tehnologiju i zakonsku regulativu. Tako je u razvijenom svetu, a i u mnogim zemljama u razvoju koje su krenule njihovim stopama. A kod nas? Verovatno najupadljivija karakteristika nove vlasti je nekompetentnost
Meni pismo Vetona Suroija deluje prilično čudno. S jedne strane, on u njemu objašnjava razvoj političke i društvene situacije u Makedoniji, nacionalnu neravnopravnost, spoljne uticaje, ulogu istorije, jezika, medija... a sa druge objašnjava svoj položaj analitičara i savetnika pri OEBS-u. Ja se, međutim, osećam pomalo nelagodno da bih nekome, pogotovo hipotetičkim prijateljima, koji žive u drugoj državi, savetovao kako da organizuju svoj život
Ako se, dakle, DOS konačno raspadne, a hoće, ne bih očekivao da bilo vatreni đinđićevci, bilo fanatične Koštuničine pristalice potegnu bager ili zapale Skupštinu. Neka pravila su, kako-tako, prihvaćena i biće poštovana. Revolucija ne preti da nam pređe u naviku
Državna kriza, izvesnost razvrgavanja vladajuće koalicije u Srbiji, koja se zove "opozicija", dilema prvo ustav ili prvo izbori... U prelaznom periodu koji se skraćuje treba da se postignu ključni kompromisi jer mora da se donese odluka o saveznoj državi, jedan ili dva ustava, jedan statut, nekoliko zakona o državnoj reformi, jedan izborni zakon...
Ruski predstavnici pri NATO-u su prošlog četvrtka izjavili da Moskva podržava upotrebu sile u borbi protiv terorista. No, dan kasnije je načelnik Generalštaba Anatolij Kvašnjin rekao da nije verovatno rusko vojno učešće u američkoj akciji odmazde protiv Avganistana ili neke druge zemlje
NATO, Evropska unija i Amerika nastoje da stvore "svetski savez" da bi što pre i što snažnije krenule u dugu, iscrpljujuću, opasnu bitku protiv islamskih terorističkih mreža, centrala i pokrovitelja u svetu
Karl-Markus Gauss: Europski abecedarij (preveo Marijan Bobinac, Durieux, Zagreb, 2001)
Na tron ustanika, umesto španskog borca Žikice Jovanovića, popeo se četnički komandant Veselin Misita. Tako su "drugovi" četnici, kako sugeriše novi udžbenik Istorije, čedo demokratskih promena u zemlji Srbiji, započeli zapravo borbu protiv okupatora
"Borci protiv globalizacije i prednosti Sjedinjenih Država ne znaju šta da urade jer i to što dignu u vazduh čitave zgrade ipak je izraz nemoći, ne vidi se kako će time zaustaviti taj proces. S druge strane, Sjedinjene Države sa svojim ogromnim potencijalima nemoćne su u odnosu na njih; i taj bes je nemoćan. Besan odgovor na zlo uvek je novo zlo"
Patriotska histerija raste, bajoneti se bruse, barjaci i flote se razvijaju. Amerika se naoštrila da ratuje, ali u ratu u koji se ne razume i u kome masivni vazdušni napadi ne znače ništa. Terorizam se suzbija na izvoru, snajperskom puškom, a ne kasetnim bombama
"Iz ugla UN i mog ličnog iskustva u radu na nacionalnim strategijama za informacione tehnologije, imate odlične uslove da postanete regionalni centar. Ali, najpre morate ukinuti monopole"
Dubravka Ugrešić: Zabranjeno čitanje (Geopoetika, Beograd – Omnibus, Sarajevo, 2001)
Jedan od najznačajnijih savremenih teoretičara, "zvezda vodilja pariskog intelektualnog miljea", psihoanalitičar, filozof i pisac, govori za "Vreme" o problemima epohe, savremenoj umetnosti, odnosu Istočne i Centralne Evrope i svom delu. "Mi smo Vizantija, mi svi sa Balkana i ja sam veoma ponosna da potičem iz tih krajeva. To je nešto što zapadnjaci ne razumeju", reći će Kristeva tokom razgovora sa našom saradnicom iz Pariza Ninom Živančević
