Da li je Beograd najgore mesto za život u Evropi? Jeste, kažu istraživači, po svim relevantnim kriterijumima kojima se procenjuju uslovi života kao što su politička stabilnost, stopa kriminala, bankarski sistem, javni prevoz. Oni su procenili da se u Beogradu živi gore nego u Tirani
Najnovija svetska istraživanja uslova života potvrđuju crne sumnje – Beograd je najgore mesto za život u Evropi. Sudeći po rezultatima istraživanja kvaliteta života koje je sproveo jedan od vodećih svetskih istraživača Vilijam M. Merser, Beograd sa 43,5 poena zauzima po kvalitetu života poslednje mesto u Evropi. Beograd je ocenjen loše, čak uvredljivo, po svim stavkama: grozan nam je javni saobraćaj, lošu ocenu su dobili Beogradski vodovod i kanalizacija i Gradska čistoća, cenzure i neslobode ima kol’ko hoćete, restorani su nam užasni, a loše provodimo i slobodno vreme. (Sve mogu da prihvatim, ali da ne umemo da se provedemo i da pojedemo – teško. prim. aut.) Utešna je jedino činjenica da je kvalitet života u Beogradu, prema Merseru, bolji za 4,5 poena nego 2000. godine, kada je takođe ispitivan.
Ukupno 39 faktora koji su uticali na loš rejting Beograda u Evropi svrstano je u devet kategorija (vidi okvir) da bi se omogućila objektivna komparativna procena kvaliteta života u gradovima.
Rezultati ovog istraživanja koje je sprovedeno u 218 gradova širom sveta pokazali su da su četiri grada na vodećim pozicijama po kvalitetu života: Vankuver, Cirih, Beč i Bern sa 106 poena, a prate ih Sidnej, Ženeva, Oukland, Kopenhagen sa 105 poena, i Helsinki i Amsterdam sa po 104,5 poena.
Istraživanje je zamišljeno i sprovedeno kao svojevrstan vodič multinacionalnim kompanijama i državnim vladama pri procenjivanju uslova života i životnog standarda u različitim gradovima. Dakle, ukoliko velika multinacionalna kompanija želi da otvori kancelariju u Beogradu, posetiće Merserov sajt da bi se informisala o uslovima života u ovom gradu i u skladu s tim odrediće platu svojim budućim saradnicima, bez obzira na nacionalne i kulturne razlike.
Komparativni grad u ovom istraživanju je Njujork, bodovan sa 100 poena, dok su gradovi na prva četiri mesta osvojili po 106 poena. Najgori gradovi za život, po Merseru, jesu Brazavil i Point Noar u Kongu sa po 23 i 30,5 poena, i Kartum i Bagdad sa po 33 poena. Jedan od istraživača kaže da je bilo jako teško izabrati najgori među najgorima: „Nivo kriminala, transport i školski sistem čine razliku među gradovima u zemljama u razvoju. Sve to utiče na ličnu sigurnost, higijenske uslove i osnovne uslove života.“
Evropska Merserova kancelarija ističe da još postoji razlika u uslovima života između istoka i zapada, ali da se jaz polako smanjuje. Zapadna Evropa je izbacila tri svoja grada na top–four listu – Cirih, Beč i Bern, a među najboljih 20 našlo se čak 12 evropskih gradova. Švajcarska je plasirala tri svoja grada među najbolje, a na listu „najboljih 20“ ubacila se i Nemačka sa Frankfurtom, Minhenom i Dizeldorfom. Kopenhagen i Oslo su gradovi s najboljim javnim prevozom i saobraćajem i dele prvo mesto sa Singapurom i Vankuverom. Zvuči neverovatno, ali na Merserovoj listi Pariz zauzima 34. mesto mesto po lepoti življenja, a London je na 40. poziciji. Između ostalog, ova dva grada su bodovana lošije nego prošle godine zbog lošeg saobraćaja. Pored Beograda i Sarajeve, u Istočnoj Evropi još nekoliko gradova beleži neznatan porast životnog standarda i poboljšanje uslova života, a to su Budimpešta, Prag i Varšava. Moskva, Petrovgrad i Kijev sporo napreduju na tabeli zbog političke nestabilnosti i lične nebezbednosti.
Beograd se polako penje na kojekakvim tabelama, s taksom od tri odsto ili bez nje, zahvaljujući donatorima ili bez njih. Na putu smo u Evropu u oba smera – poručuje plavuša iz automobila u jednom televizijskom spotu koji promoviše vrednosti neophodne za uključivanje u taj pravac: strpljenje, toleranciju i različitost.
Merserov zakon
U iščekivanju značajnih strateških partnera u vidu multinacionalnih kompanija kojima su ovakva istraživanja namenjena, učinimo Beograd lepšim mestom za život rukovodeći se sledećim Merserovim kriterijumima:
1. Političko i društveno okruženje (politička stabilnost, stopa kriminala, sprovođenje zakonskih regulativa i dr.)
2. Ekonomsko okruženje (promet i razmena novca, bankarske usluge i dr.)
3. Duštveno-kulturno okruženje (cenzura, ograničavanje lične slobode i dr.)
4. Medicinska i zdravstvena zaštita (lekovi i usluga, infektivne bolesti, kanalizacioni sistemi i otpadne vode, deponovanje đubreta, vazdušno zagađenje i dr.)
5. Školski sistem i obrazovanje (standardi koji važe u školstvu i dr.)
6. Javne službe i transport (struja, vodas, javni prevoz, zagušenje saobraćaja i dr.)
7. Rekreacija (restorani, pozorište, bioskopi, sport i slobodno vreme)
8. Stanovanje (uslovi stanovanja, primena aparata u domaćinstvu, nameštaj, održavanje i dr.)
9. Prirodno okruženje (klima, stopa prirodnih katastrofa i dr.)
Komšijsko merenje
Glavni gradovi zemalja bivše SFRJ ocenjeni su bolje što se uslova života tiče – Ljubljana nosi 83 poena, Zagreb 71 poen, Skoplje 58 i Sarajevo 48,5 bodova. Ukoliko se uzme u obzir da je Njujork ocenjen sa 100 poena, za Ljubljanu sa 17 poena manje može se reći da je pristojno mesto za život, bolje od Istanbula koji ima 81,5 poena. Zagreb prednjači u poređenju sa Beogradom za 27,5 bodova, dok je Sarajevo u 2001. godini manje napredovalo od Beograda, samo za 2,5 poena. Beograd s 43,5 poena bolji je u odnosu na istraživanje iz 2000. godine kada je imao 39 bodova, ali je ipak gori od Tirane koja ima 49,5 poena. Gradovi Podgorica i Priština nisu se našli na ovoj listi u trenutku kada je istraživanje rađeno.
Iz ugla stranog izveštača: a smisao života...
Novinar „Njujork tajmsa“ Nil Štraus nije doživeo Beograd kao evropsko siroče, štaviše, dopao mu se kao i većini stranih novinara koji borave u Beogradu, večeraju Kod Radeta i Dače, izlaze po kafićima do ranih jutarnjih časova i često porede Beograd s bilo kojim evropskim gradom. Delove njegovog teksta objavljenog krajem februara prenosimo ovom prilikom ne samo zato da popravimo utisak poražavajućih rezultata Merserovog istraživanja već i da pokažemo da je važan i subjektivan doživljaj jednog grada.
„Danas, na prvi pogled, čovek nikada ne bi pomislio da se Beograd, glavni grad Jugoslavije, upravo izdigao iz dugog i jezivog rata koji je desetkovao njegovu ekonomiju i uništio turizam. Tokom jednomesečnog proputovanja kroz Jugoslaviju obišao sam manastire na severu i prelepu crnogorsku obalu na jugu i, na sopstveno iznenađenje, stalno sam se vraćao u Beograd. Uprkos siromaštvu, zapanjuje koliko je Beograd na prvi pogled šik mesto. Bezbrojni kafići krcati su danju i noću; klubovi na splavovima usidrenim na Savi i Dunavu puni su bučnih lumpadžija; glavna turistička atrakcija tvrđava Kalemegdan vrvi od zaljubljenih parova, a pešačkom zonom u starom gradu šetaju dugonoge devojke i nabildovani muškarci.
Ovaj grad obnavlja svoje dostojanstvo, duh i fleksibilnost posle rata i revolucije kada je svrgnut Slobodan Milošević. Jedan od najmučnijih primera posttraumatskog mentaliteta šta-me-briga koji sam video bio je kompjuterski screensaver u izlogu prodavnice automobila. Preko ekrana išao je tekst: „Šta se desilo sa svetom koji smo nekada znali?“
Autor teksta nalazi da je za jednog Amerikanca poseta Beogradu svakako neobično iskustvo. Hoteli ne prihvataju kreditne kartice, plaća se isključivo u kešu, a od 11. septembra Amerikanci ne moraju da odgovaraju na pitanja tipa zašto ste nas bombardovali. „Tokom jedne kratke posete u januaru, više sam slušao ovakav komentar: ‘Sad vam je jasno’. Ali svako ko se pozabavio kompleksnom politikom regiona ili pročitao sjajnu knjigu Rebeke Vest Crnojagnjeisivisoko zna da nam u stvari nije jasno.“
Noćni život i beogradski kafići prijatno su iznenadili Amerikanca u Beogradu. „Moderno uređen, kafe Plato je odlično mesto za nalaženje s društvom. Više od pola ljudi s kojima sam razgovarao govori pristojan engleski. Raspoloženi su da pričaju o politici, porede kulture, psuju Slobodana Milosevića i pričaju viceve uz sendvič od dva dolara ili sjajan frape od banane koji staje dolar, dok odlični studentski džez bend svira na balkonu iznad. Međutim, u Beogradu najveće zadovoljstvo pružaju kafići i klubovi. Srpski kapacitet za noćni zivot je neverovatan: neki izlaze sedam dana u nedelji i opet uspevaju da stignu na posao sledećeg jutra. Kad god odbijem cigarete, alkohol i kafu, većina Srba, od tinejdžera do staraca, gleda me u čudu i pita: ‘U čemu je smisao života bez malih zadovoljstava?’“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
