Ko o čemu, ja o prazniku za koji državni nameštenici ne rade nekoliko dana, i koji se još verovatno crveni u kalendaru (nemam ovde kalendar, ni crkveni, ni državni, ni vojni, a to su kalendari kojima stanovništvo najviše veruje): ni šef države ni premijer nisu mi čestitali praznik
Načinivši od svog fiktivnog Franca Ferdinanda portparola sveta tradicionalne desnice, Basara je ispisao izvrstan roman koji sve vreme pleše na rubu duhovitog romanesknog pamfleta ne prelazeći ipak nigde taj rub. Ovo je roman žala za izgubljenim svetom i za jednom nestalom epohom, a taj žal se izriče glasom njenog skoro karikaturalnog simbola
Sednicom vlade na otvorenom premijer Aleksandar Vučić kao da je želeo da pokaže da su grešili svi oni koji su mu postavljali pitanja poslednjih godinu dana jer je urađeno sve što je obećano. Međutim, mnoga pitanja su i dalje otvorena, naročito u vezi sa poslom ispumpavanja najvećeg rudnika u Srbiji
O prodaji "Avala filma", uništenju beogradskih bioskopa, Kinoteci, ministru Ivanu Tasovcu, Radoslavu Zelenoviću, Srđanu Dragojeviću, Nebojši Bradiću, Nadi Popović Perišić, krivici "žutih", odgovornosti naprednjaka, ulozi socijalista i kulturnoj politici vođenoj u Srbiji poslednjih petnaest godina
Duh Voje Šešelja lebdi nad Srpskom naprednom strankom i ona je od njega neodvojiva. Sa istom bezobzirnom arogancijom on je pravio Veliku Srbiju, a oni Beograd na vodi i brzu prugu do Pešte. Ni njima, kao ni Voji Šešelju, argumenti ne znače ništa: važna je njihova volja
Sve prethodne vlade su od 2000. naovamo malo- -pomalo zapuštale i rušile nekadašnjeg jugoslovenskog filmskog giganta, oklevajući da "Avala film" prodaju i stalno najavljujući neke kupce-investitore. Ova vlast je sa "Avalom" završila posao. Još je ostalo da saznamo ko je zaista njen novi vlasnik
Najavljivana investicija od tri i po milijarde evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je, zapravo, 150 miliona evra plus 280 miliona evra kredita. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da će taj početni kapital vremenom narasti, pa će se iz toga finansirati naredne faze investicije, a ako ne bude dovoljno – uskočiće Arapi
"Sve što je radila i što radi porodica mog pokojnog prijatelja je za mene opravdano i razumljivo. Kada god su me posle tragedije kontaktirali, odazvao sam se svakom pozivu i pričao sa svakim od njih u svakoj prilici. I sa ujakom, pošto je zvanična istraga završena, i sa sestrom godinama kasnije kada sam bio u bolnici, i na radnom mestu. I meni je lakše kada s njima pričam o tome, i pričao bih ponovo, uvek, iznova i iznova. Ni ja ne mogu da prihvatim da se desilo to što se desilo, niti sam ikada mislio da se može desiti. Ali pričao sam i pričaću s njima, i objašnjavaću i zaklinjaću se njima, ne Draganu Vučićeviću, ne dr Nebojši Stefanoviću, ne Aleksandru Vučiću, a izvinite, ne ni ‘Vremenu’"
U rođendanskoj noći Vlade Srbije rođena je jedna zvezda! Putem Jutjuba lansiran je prvi zvanični turbo-bot hit! Rodonačelnica žanra je Marija Maxima, do danas anonimna plavuša, inače kompletan autor pesme koju izvodi pred zatalasanom zastavom Srbije
Da li smo prihvatili kao normalne i ozbiljne populističke performanse vlasti namenjene opsenjivanju prostote?
Pitanja kako mobilisati ljude, vratiti im poverenje u neke pojedince, kako kapitalizovati evidentno nezadovoljstvo građana, bila su i najglasnija na mitingu "Osvetli Srbiju", mada ih niko sa bine nije izgovorio. Bojan Pajtić je, ipak, bio tačan rekavši: "Danas SNS svom snagom unapređuje sve greške koje je DS pravio, a DS danas kaže da nema pravo više ni na jednu grešku"
Sa novinarima Mišom Brkićem i Draganom Bujoševićem u šesnaestoj po redu emisiji „Zumiranja" o godišnjici Vlade razgovarao je Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika „Vreme"
Ključno je pitanje da li ministar svoj resor smatra ključnim i da li može odbraniti svoje mišljenje, pod uslovom da ga ima, pred premijerom da prosveta i nauka zaslužuju prioritetan tretman
Čini se da je traganje za pištoljem Saše Jankovića počelo onog dana kada je zaštitnik građana zatražio od vojne bezbednosti kompletnu informaciju o prebijanju Andreja Vučića, premijerovog brata
Mehanizam upodobljavanja vlasti po opštinama u Srbiji je naveliko prepoznatljiv, nije Inđija nimalo drugačija. Pretnje, ucene, podmićivanja, obmane, karantini i batinaši, sve su to koloritni detalji srpske verzije višestranačja koja je s vlašću Aleksandra Vučića ušla u svoj zenit
Toliki su me znanci vrbovali da se i ja odam skijanju, panslavenstvu, jedrenju, turizmu, ćirilici, dijeti, šta je već kome bilo otkrovenje, a sad, kad me neko nagovara da sagorim na poslu, od čega bi koristi imala i zajednica i ja kao ugarak – meni ne odgovara
Gospodin Premijer otvorio most od 59,82 metra, koji završen tri puta posle roka, ali koji tri metra širi, i 12 metara duži. Na mostu zahvalio narodu Koceljeve, "koji nas je u ovakvom broju dočekao", jer bez te snage ništa ne bi uradili. A narod, u autobusi, doveo kum Glišić, koji predsednik opštine Ub
Umetnost vladanja u današnje vreme jeste kako obezbediti političku stabilnost u uslovima kad imate sve žešću eksploataciju. Oni koji u tome uspevaju visoko su cenjeni u međunarodnim institucijama. Vučić je uspeo da sprovede reforme koje su ne samo nepopularne nego i kontraproduktivne za kvalitet života većine ljudi, a da pri tome to nije izazvalo ozbiljnije potrese. Tajna uspešne politike onako kako je ona danas shvaćena jeste da ljudi glasaju za vas uprkos tome što radite protiv njihovih interesa
Možete stvarati ne znam kako divan "pravni ambijent" i pisati teorijski savršene zakone, ali stanje medija na kraju će opet bitno zavisiti od – političkog konteksta
„Gorski je prevashodno roman o Londonu. Međutim, svi glavni junaci su u London stigli natopljeni politikom istoka i juga Evrope, i svoje otadžbinske priče upisuju u istoriju Britanije na jedan polifon, mnogoglasni način, često u protivurečju jedni s drugima a i sa samima sobom. Gorski je ruski patriota, čak i nostalgičan u odnosu na predjeljcinovsku Rusiju, ali istovremeno je i Jevrejin koji nosi određenu svest o tome da nije ’slovenska duša’. Natalija, u koju je zaljubljen, sanja da pobegne iz Rusije po svaku cenu, ali na Zapadu ne zna šta bi sa sobom. Nikola je beogradski tinejdžer čak i kada se približava četrdesetoj. U Englesku stiže u bekstvu od mobilizacije, kao čovek bez politike, ali i bez strasti; on je na neki način predstavnik srpske ’izgubljene generacije’ koja se devedesetih rasula po svetu i koja je moj pandan izgubljenoj generaciji Ficdžeralda i Hemingveja"
Kada je Bratislav Gašić seo u fotelju ministra odbrane 27. aprila prošle godine, verovatno nije slutio kakva ga iskušenja čekaju već u prvoj godini službe, mada je morao da zna da će ta stolica biti vrela. Da je sve ostalo bilo u redu (a nije moglo biti u armiji koja iza sebe nosi teret skorašnjih ratova, poraza, besparice), dovoljno bi bilo razloga za preznojavanje što je na toj funkciji u vreme kada se vojska približava NATO-u više nego što se to sviđa domaćem stanovništvu i Rusima, a on mora da objašnjava da nije sve tako kao što na prvi pogled deluje. Ovako, vojsku su od kada je on preuzeo dužnost počele da sustižu afere koje se ređaju jedna za drugom, od učešća vojnih policajaca u incidentu oko prebijanja Andreja Vučića na Paradi ponosa prošle godine, do pada vojnog helikoptera u Surčinu u kome je poginulo sedam ljudi. Uz sve to, očigledno je da se unutar vojske rasplamsao sukob "Tominih" i "Vučićevih" ljudi
"Ako se bude snimala srpska verzija američke serije Mad Men, njujorška Medison avenija, ta arterija svetskog advertajzinga imaće u domaćoj verziji odgovor u Hilandarskoj ulici. Tu je bila locirana marketinška agencija Saatchi & Saatchi u kojoj su bili između ostalih i Dragan Đilas, a nedaleko od nje i agencija Spektra u kojoj su bili Milan Beko i Beba Popović. Nisu li oni posle rada u agencijama u devedesetim postali neki od važnih kreatora političkog i društvenog života Srbije"
Nikolićev mogući problem s Vučićem nije personalne, nego sistemske naravi: u sistemu koji se kuva i peče za Vučića, ima mesta samo za jednog autokratu
"Vučić je naš veliki vođa koji nas uči radu na svom primeru. A taj primer nije baš nimalo ubedljiv. Naprotiv. On je petnaest godina držao banku u Skupštini, prodavao maglu, zagovarao rat i slavio ratne zločince, a sad se predstavlja kao veliki radnik, mučenik koji radi od jutra do sutra. Je l’ to govore drugi premijeri? Žale li se oni građanima da mnogo rade, da im je mnogo teško, da im svi prete, da ne spavaju, da ne kradu i da nemaju kad da jedu? Vučiću ne pada na pamet da se nas nimalo ne tiče sve to što se odnosi na njega lično. To je ta intimizacija koja je strašno autoritarna i iritantna. Pritom, on govori o radu da bi nam rekao kako smo svi mi neradnici i kako smo zato siromašni"
Obezbeđena je lojalnost podređenih, uključujući tu i generale koji će pažljivo čitati "dogodovštine vojnika Lazanskog", pažljivije, koliko vidimo, nego banalna uputstva o poželjnom stanju opremljenosti borbenih sredstava
U oštroj konkurenciji poltrona u Vučićevoj vlasti Vulin se probio u prve redove, moglo bi se reći i na vodeću poziciju, čemu su verovatno doprineli staž koji je pekao kod Mire Marković i saveti Milorada Vučelića, iskusnog u tom poslu. Na sadašnjoj poziciji, Vulin izgovara ono što bi Vučić rado želeo, ali ne sme jer ga motre i sa strane, a kao nagrada stiže tapšanje po glavi poput izjave da je Vulin pametniji od njega
"Kao ljudsko biće koje živi u ovom društvu, nikad neću prestati da osećam strahotu kako zbog događaja samog tako i zbog interpretacije posle. Ako na ovom strašnom primeru ne naučimo da ne mogu živi da dele beščašće nad mrtvim ljudima, onda ne znam koliko nama treba nesreće kao društvu da bismo naučili da se to ne radi"
