Karta za metro u jednom pravcu – Sastanak u Berlinu, prećutkivanje loših vesti, pranje para, lažni doktorati i druge priče kojih nema na izbornim bilbordima

Gde se baš toga seti: Šta nam danas odgovara

Siguran sam da Aleksandar Vučić, posle sastanka s Angelom Merkel, bolje zna šta mu je činiti nego što mi znamo šta će nam učiniti.

Takva je politika, i ko o njoj sudi posle šturih ili opširnih saopštenja ili konferencija za štampu nakon takvih susreta ozbiljan je kandidat za „prvu ludu analitičara“, koji su nas skolili sa svih strana u neodoljivoj želji da steknu svojih pet minuta televizijske slave ili da odrade „državni posao“ za koji će jednog, skorog dana, biti plaćeni u naturi – šutom u stražnjicu, što su i zaslužili.

Meni je, daleko od državnih poslova koji se dogovaraju iza zatvorenih vrata i gde su ponovljene, javno, Vučićeva priča o kompromisnom rešenju za Kosovo i kancelarkina rešenost da oko toga pomogne, ali da se, tobože, ne meša, meni je dakle, kako se to kaže, „zapala za oko“ Vučićeva izjava o napretku Srbije na takozvanoj „Doing business“ listi, odnosno listi koja opisuje uslove poslovanja u nekoj zemlji.

Gde se baš toga seti?

Inače me fascinira Vučićeva sposobnost da barata samo podacima koji mu odgovaraju i verovatno mi je zato, a možda i zbog prirodne malicioznosti nekog ko je osuđen da prati ovdašnji javni govor, to privuklo pažnju. Vučić, na primer, više ne pominje rast bruto društvenog proizvoda – a i kako bi kada je lane bio na katastrofalnih 1,8 odsto – niti pominje prosečne plate od 500 evra po zaposlenom. A i kako bi kad nam Republički zavod za statistiku saopštava da najveći procenat zaposlenih u Srbiji, gotovo 20 odsto, prima zaradu u visini od 20.000 do 25.000 dinara, a dve trećine prima manje od prosečne plate koja je daleko od projektovane sume. Primera ima koliko vam je volja.

Vučić kao neki čarobnjak iz torbe vadi samo one tabele i grafikone koji mu odgovaraju, a ispod stola trpa i sakriva ono što mu ne odgovara. Iz njegovog šešira lete golubovi i iskaču zečevi i služi se mađioničarskim trikovima iz šatri – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.

Bez komentara: Dopis vlade o zaveri ćutanja

Evo, po pisanju Insajdera, kabinet premijerke Ane Brnabić je u subotu zabranio članovima Vlade Srbije da komentarišu vest da je Srbija stavljena na listu zemalja s nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca.

Dopis je članovima Vlade prosleđen u subotu, 24. februara 2018, sa oznakom „Vest na koju danas ne reagujemo – Važno!“. U njemu se navodi da je Tanjug preneo izjavu Borisa Tadića o tome da je Srbija od juče na crnoj listi „Međunarodne finansijske akcione grupe za borbu protiv pranja novca i doturanja terorističkim grupama u svetu (FATF)“.

U nastavku dopisa date su instrukcije u kojima se kaže da je dogovor da se tog dana niko iz Vlade ne oglašava povodom ove informacije, i da ni u jednom mediju ne komentarišu tu vest.

Kabinet premijerke je takođe zamolio sve da o tom dogovoru što pre obaveste svoje ministre i članove kabineta.

Prema saznanju „Insajdera“, nadležni u Vladi mesecima nisu odgovarali na pozive Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca, a tek kada je rok za ispunjavanje dogovorenih obaveza isticao, Vlada je ovoj organizaciji uputila pismo u kojem izražava političku spremnost da obaveze naknadno ispuni.

Ali, da li ste čuli Vučića da to pominje kod kuće ili, ne daj bože, u Berlinu da se našao neko da ga to pita, i to sad pred izbore kad su on i njegovi kupili kartu za metro. Neki zlobnik bi rekao – u jednom pravcu.

Novinari „Insajdera“ pokušali su još u subotu da dobiju odgovore na pitanja kako je došlo do toga da se srpski sistem za sprečavanje pranja novca nađe u rangu sa Etiopijom, Irakom, Sirijom… Odgovor iz Ministarstva finansija, međutim, nisu dobili. Rečeno im je da pitanja pošalju u ponedeljak.

Podsetimo, Srbija je stavljena na listu zemalja s nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF – Financial Action Task Force).

„Ovo je veliki problem za zemlju jer će uticati i na ostale aspekte međunarodne pozicije Srbije – političke, po pitanju stranih ulaganja, poverenja u finansijske institucije, kreditnog rejtinga, bezbednosne pozicije, uloge u borbi protiv terorizma i slično“, rekao je u izjavi za „Insajder“ Aleksandar Vujičić, koji je do septembra 2013. bio na čelu Uprave za sprečavanje pranja novca, koja pripada Ministarstvu finansija.

Slučajno ili ne, „Krik“ ponovo otvara priču o gradonačelniku Beograda Siniši Malom, koji je kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa od kojih neki nisu otvoreni na njegovo ime. To je pokazao izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca do koga su došli. Ovaj dokument ukazuje na različite transakcije koje se mogu smatrati pranjem novca – najveća je ona od pola miliona evra koje je Mali sebi uplatio sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Uprkos ovim saznanjima, Više javno tužilaštvo u Beogradu nije pokrenulo istragu.

Lažne karte i diplome: E, da se Toma setio

Kao za inat, a vremenski sinhronizovano, grupa profesora i doktora (njih 339) predala je u Rektoratu Univerziteta u Beogradu zahteve da se poništi doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog, jer smatraju da je taj rad plagijat i da se Mali ne promoviše u zvanje doktora nauka, a da članovi komisije pred kojima je branio doktorsku tezu budu procesuirani pred etičkom komisijom.

Potpisnici očekuju da se zahtev nađe i na dnevnom redu neke od predstojećih sednica Senata Univerziteta, jer smatraju da bi procesuiranjem ovog slučaja Univerzitet mogao da donese procedure za slične slučajeve.

„Pre tri i po godine kolega Raša Karapandža otkrio je plagijat u doktoratu Siniše Malog. Od tada je kao španska serija, menjaju se jedna pa druga komisija… Grupa ljudi, koju čini više od 330 profesora, među kojima osam akademika, smatra da se dosta čekalo“, rekao je Dušan Teodorović i dodao da je primetan nedostatak hrabrosti profesora Fakulteta organizacionih nauka (FON) na kojem je Mali branio doktorat i posebno zahvalio profesoru tog fakulteta Božidaru Radenkoviću, što je bio hrabar i jedini sa tog fakulteta potpisao zahtev.

On je dodao da ne želi da se ova tema politizuje i da u Srbiji postoji veliki broj lažnih doktorata na privatnim i državnim univerzitetima i najavio da će ta grupa nastaviti da se bavi svim spornim doktoratima, među kojima je naveo i doktorate predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića, guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

Pa se posle čudite kako su izmislili lažne karte za lažni metro. Možda bi Toma Nikolić još bio neko i nešto da je prodavao karte za trajekt od Beograda do Soluna.