Pinkova kladionica

Na kraju lokalnih izbora u Beogradu, Boru, Aranđelovcu i Sevojnu poznat je i očekivan pobednik – apsolutni pobednik je lista na čijem čelu je Aleksandar Vučić. Ovi lokalni izbori su u medijima ponovo prikazani kao istorijski, pucalo se po protivnicima iz teške artiljerije, a svaka ideja o kulturi dijaloga se gotovo potpuno izgubila.

U nekoliko nedelja je na lokalnim izborima uništena demokratska tradicija od prvih višestranačkih izbora do danas. Vlast je koristila privatne medije, posebno TV stanice za sistematsku kampanju protiv opozicije sa osnovnom premisom da su SNS i Aleksandar Vučić, uprkos činjenici da imaju apsolutnu vlast, žrtve surove propagande opozicije, koju finansiraju tajkuni. Paradoksalno, pošto nisam aktivan na društvenim mrežama, a televiziju pratim kao TV Manijak, na osnovu broja emitovanih spotova opozicije, nisam baš stekao utisak da je SNS progonjena strana.

No, ovi izbori su osim neverovatne nekulture, koja je zarazna poput gripa, pa ni opozicija nije imuna na nju, imali nekoliko medijskih specifičnosti.

Vaskrsnut ili probuđen je REM koji se tokom kampanje oglasio u čak dva navrata. Prvi put je skinut spot Vučićeve liste u kojem se direktno prozivaju i pojavljuju Đilas i Šapić, dakle, protivkandidati. Vlast je tako dobila oreol žrtve upotrebivši najstariji urednički štos od kada postoji cenzura. Ukoliko želite da pošaljete jednu poruku, dodaćete i četiri psovke i uvrede, pa će nakon cenzure ostati ono što ste i zamislili jer deluje benigno.

Drugi put je Olivera Zekić tokom izborne tišine opomenula RTS da je u predizbornoj polemici tendenciozno „stišavao Gorana Vesića za dva decibela“! Mučeni Vesić je takođe ružno snimljen, pa će od sada Vučić tokom svakog gostovanja na RTS-u imati čoveka koji će nadgledati „reglere“. Ovog puta sveznajući Predsednik je pokazao potrebu da zablista i u mojoj struci; eto, tim radio i TV decibelima bavim se ceo život. Znači od danas, svaki političar koji drži do sebe mora da ima administratore društvenih mreža, one što brišu digitalne tragove iz devedesetih i kontrolišu stanje reglera. Svakako, tu su i nastavnik govora, medijski savetnik i reditelj koji će vas savršeno kadrirati. To vam je must have, kao što svaka zvezda Pinka ili Granda ima svog šminkera, stilistu i frizera. Decibeli, bato!

Nije ni opozicija bila bez autogolova jer se desilo da je gospodin Đilas tokom izborne noći pravio selekciju među novinarima. Ma kako bili instrumentalizovani, ma kako bili instruirani, neprijatni ili bezobrazni, novinari moraju imati priliku da izveštavaju. Tu ne može biti arbitriranja.

Televizije su tako izbornu noć osmislile prema sopstvenim potrebama. RTS je, možda zastrašen opomenom REM-a, odlučio da bude jednoličan, monoton sa što više gostiju milih vlasti. Pun pogodak! Hepi nije ni konstatovao izbore, cepali su Parovi, ali je zato onima koji su želeli da obave svoju građansku dužnost i glasaju to bilo omogućeno. Starlete su rekle svoje!

Na O2, gde je nekada stanovao B92, išle su TV Čorba, Lude vožnje i Pevaj, brate; malko mi mučno i neobično, priznajem. Ta vrsta bola pojavljuje se kod ljudi kojima je amputiran deo tela, a oni ipak osećaju fantomski bol u ruci ili nozi koju više nemaju. Možda je najbolja terapija za te gledaoce bio program N1.

TV Prva je lepo iskoristila Izbornu noć da promoviše novi voditeljski par – Jovanu i Srđana. Mnogo gostiju, političara i analitičara, verovatno najbolje baždarena objektivnost u našim uslovima i jedna opuštena atmosfera. Političari sa mobilnim u rukama, a posebno se istakao Čeda koji je iz mobilnog izvukao statistiku i spojlovao rezultate. Tri puta je svoje rečenice počinjao rečcom tjah, dobio sam utisak više sfere shvatanja izbornog procesa.

Pink je studio sa Sarapom i Deom pretvorio u izborni štab SNS, što je, možda, otvorena neobjektivnost, ali što se mene tiče – cenim iskrenost pristrasnosti. Takođe, premijera info Nine Radulović u virtuelnom studiju gde bivši muž u koaliciji DS-a nije prešao cenzus. Ipak je hit noći Pinkova kladionica gde je džek pot bio milion dinara. Te pare, umotane u celofan cele noći su stajale na stolu pred Sarapom i njegovim gostima. Milionče je na kraju dobio izvesni Vladimir Danilović, koji je najtačnije pogodio konačne rezultate. Kladža na Pinku, bez poreza, isplata ful u kešu, pa reci, brate, Vučić iz keca u kec, a nije Đilas!

Na kraju, malko me uhvatila zebnja posle prvog obraćanja ministra Stefanovića tokom izborne noći u svojstvu Vučićevog omiljenog ministra i šefa izbornog štaba. Čovek je prvi put priznao korišćenje niza postupaka partijskih aktivista u prikupljanju, evidenciji, praćenju i osiguravanju takozvanih sigurnih glasova. Kada vam ministar policije kaže da je normalno da vas neko kome ste, možda da ga skinete s vrata ili iz straha rekli da ćete glasati za njihovu listu, posle zivka, dolazi na vrata ili prati do biračkog mesta. Oni vas, kako ministar reče, „mole“ da izađete i date svoj siguran glas. Imate li pravo da se predomislite ili odbijete? Gde prestaje moljenje i počinje smaranje ili plašenje? Čemu tajnost glasanja ako se baš sve unapred zna i imamo li pravo da promenimo mišljenje, jer u politici ništa nije večito i sigurno, nije li to lekcija koju je bolno naučila Demokratska stranka na ovim izborima…