Od 25. februara do 6. marta u Beogradu biće održan 33. FEST, na kome će biti prikazano 72 filmska ostvarenja. Kao što ste već navikli, "Vreme" vam donosi mali pregled potencijalnih festivalskih hitova. Svaki ovakav unapred dat pregled nužno je pomalo nasumičan. Festivalski biseri često se nalaze tamo gde ih ne očekujete. Čisto da znate da pare ne vraćamo
Žak Šeseks, San o Volteru, Novi Sad, Stylos 2004, prevod Olja Petronić
U izdanju Kreativnog centra pojavilo se novo, raskošno, bogato ilustrovano izdanje romana Roberta Luisa Stivensona Ostrvo s blagom, remek-dela takozvane omladinske književnosti, knjige koja u ličnom tumaranju po Gutenbergovoj galaksiji lakše od drugih zadobija status najdraže
Kuhinja je važan deo nacionalne kulture. U svetu postoji na desetine pa i stotine nacionalnih kuhinja od kojih skoro svaka ima nekoliko varijanti – ovo čini da se nacionalne kuhinje vremenom menjaju pod uticajem "uljeza" u obliku različitih sastojaka i načina spremanja hrane. Da li će rastući broj stranih nacionalnih kuhinja u Beogradu uspeti da istera sarmu i pljeskavicu sa uobičajene trpeze stanovništva Srbije
Matija Bećković, pesnik, o cunamiju u Jugoistočnoj Aziji ("Večernje novosti")
Šta deca gledaju u bioskopima i kog je to kvaliteta, nije pitanje koje se često postavlja. Kroz ovu malu retrospektivu filmova u 2004. godini namenjenih najmlađima pokušaćemo da bar malo ispravimo taj propust
Naš specijalista nije tamo neki vidovnjak što kolje pevca, pušta krv, ispira u šest voda, jok, okrene te prema svetlu, desnom beli luk na glavu, levom za podbradak, odbroji, Gde no tamo svetlo gore, tude vile kolo vode, tako tri puta, i depresija, stres, nervoza, nesanica, kad muž i žena drkću, razne čini i banđije ko rukom odneti
Svetski megahit, knjiga Dena Brauna Da Vinčijev kod, do sada je štampan u čak sedamnaest miliona primeraka, i pored ostalih stvari ponovo skrenula pažnju na Da Vinčijevo delo. Njegova Mona Liza, koja se smeši sa korica ove knjige, upravo puni petsto godina. Ovo je priča o neobičnoj istoriji ove slike i razlozima zbog kojih je postala najpoznatija slika na svetu
Kad je general Pavković u helikopteru stigao na granicu, on se obratio roditeljima poginulih vojnika: "Dragi roditelji, 2. septembra u 9.15 časova, na reonu karaule Globočica usled dečije igre došlo je do ranjavanja vojnika Borka Trošića i desetara Bojana Babića." Prekinuo ga je Milun Trošić: "Gospodine generale, ja ovde nisam došao po lepe reči, moje dete leži u mrtvačnici u Nišu"
režija: Ljubiša Samardžić; uloge: Branislav Trifunović, Marija Karan, Kalina Kovačević, Igor Đorđević, Marta Uzelac, Predrag Ejdus, Rada Đuričin, Vojislav Brajović, Boris Milivojević, Milorad Mandić Manda, Boda Ninković
Iako je Akademik Smilja bila prehlađena, Akademik Kosta, po zadatku, na Palama, a Akademik Vasilije prehlađen krštav'o unuka, sve bilo akademski, a domaćin Radojica prezentov’o da Evropa nije dobila ime po Tunguziji, nego po mestu Evropa u Makedoniji, koje je postojalo u VI veku pre Hrista, u vreme dinastije Karanovića
U okviru trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, održanog od 2. do 7. oktobra u Pančevu, pored brojnih izložbi i radionica u kojima su učestvovali domaći i inostrani strip autori i izdavači, bila je predstavljena izložba "Strip u Srbiji 1945–1955." autora Zdravka Zupana, kao nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. "Vreme" objavljuje tekst autora izložbe o periodu kada strip dolazi pod udar ideoloških kritika i cenzora
Vojvođanski opredeljene autohtone političke stranke posle ovih izbora prvo treba sebi da postave pitanje: ima li ideja autonomne Vojvodine značajniju političku budućnost? Tačnije rečeno, tu ima dve varijante – ili su se one dobro borile za vojvođansku ideju, ali ona sama ne daje ploda, ili je reč o dobroj ideji koja nema sposobne zagovornike
Koliko god se zvaničnici ovih dana kleli u "tradicionalnu međunacionalnu harmoniju u Vojvodini", činjenica je da nepoverenje i netrpeljivost između (nekih) Srba i (nekih) predstavnika nacionalnih manjina traju godinama. "Netrpeljivost je rezultat dugogodišnje državne politike, ratova na prostoru bivše SFRJ, ali i socijalne krize. Gubitnici reformi prilično su pogodno tlo za stvaranje nacionalne netrpeljivosti", kaže za "Vreme" vojvođanski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec
Uoči beogradske premijere filma Farenhajt 9/11, koja će biti upriličena u Sava centru u utorak, Majkl Mur je sa ubrzavanjem američke predizborne kampanje sve češći gost Dnevnika. Kao i svojim filmom, ovenčanim kanskom Zlatnom palmom, reditelj svaku priliku koristi za obračun sa Džordžom Bušom. Ono čemu nas svojim filmom Majkl Mur uči jeste da sa malo hrabrosti i jeftinom kamerom bilo ko od nas može da se suprotstavi najmoćnijim i najbogatijim ljudima na svetu
Slobodan Vuksanović, predsednik Narodne demokratske stranke i kandidat za gradonačelnika (TV Pink)
Neuravnotežena Parižanka želela je izmišljenom pričom da privuče pažnju i ljubav svojih roditelja. Umesto toga, izazvala je međunarodni skandal i zahlađenje odnosa između Izraela i Francuske
Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.
sr sr 
English
Deutsch
Русский