Nauka

Čitanje pozorišta

Zašto je teatrologija neophodna u svakom pozorišnom sistemu koji drži do sebe

Baština

Četvrti element

Nakon običaja proslavljanja porodične slave, tradicionalne narodne igre kolo i pevanja uz gusle, na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa je i Zlakusko lončarstvo

Premijere – Dogvil i Velika depresija

Između empatije i brutalnosti

U vreme u kojem je pozorišna produkcija opet gotovo utrnula, dve vojvođanske premijere, kroz preradu prevedenog teksta "pozajmljenog" iz drugog medija i kroz praizvedbu domaćeg dramskog teksta, odvažno postavljaju važna pitanja o savremenosti i ukazuju na moguće odgovore

Globalni izazovi i terorizam u 2021.

Svet na prekretnici

Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti

Strip

Protiv kolonijalizma i rata

Da li je moguće preneti izvornu ideju romanopisca u svet vizuelne umetnosti filma i stripa?

Intervju – Ulrih Dreksler, džez umetnik

Muzika je jedan od najmoćnijih alata

"Ako neko odlično vlada svojim instrumentom, kažemo da je on sjajan muzičar. Ali sjajan muzičar može biti i neko ko ne svira toliko dobro, ali to čini sa velikom strašću. Sama veština po sebi nije mnogo bitna. Jer, mi u stvari obraćamo pažnju na muziku koja nas emocionalno dodiruje, slušamo ljude čije nas priče zainteresuju i osećajno zaokupiraju"

Pozorište – Ćelava pevačica

Kome to ide u račun da odužuje ovu zabunu

Uvek se, ne znam zašto, začudim kada gledam ili čitam ovaj komad, kada uočim u kolikoj meri je govor naših junaka govor savremenog sveta. Kao kod Joneska – nikog od junaka savremenog sveta to ne brine, belle indifférence, izvesni indiferentan stav prema činjenici da je komunikacija sve otežanija što smo više zatrpani informacijama. To je "beli šum" koji nam onemogućava da čujemo i razumemo Sebe i Drugog

Intervju – Lana Nikolić, aktivistkinja

Sve je nepristupačno

"Najčešće su predrasude da su osobe sa hendikepom nesrećne u svom telu i životu, da su nesamostalne, da ne mogu da se ostvare kao roditelji, da nemaju partnere/partnerke jer ih niko ne želi. Takođe, da sve što urade treba posebno hvaliti (...) Kao suprotnost tome, ljudi sa hendikepom se posmatraju kao heroji, inspiracija, oni koji imaju posebnu vrstu mudrosti koju su dobili jer se "muče". Tačno je da osobe sa hendikepom imaju mnogo izazova u životu, ali zasigurno se ne muče već se trude da žive život u punom kapacitetu, kao i svako drugi"

Intervju – Milica Kralj, pozorišna rediteljka

Danas je opozicija svako ko misli svojom glavom

"Izgleda da 700.000 stranačkih jurišnika nije dovoljno da se sakrije činjenica da se apsolutno sve raspada pred našim očima. Od ’Skupštine’ gde svedočimo kako se raspadaju ljudi, njihovo dostojanstvo i moral, od medija gde svedočimo kako se raspada istina i profesionalnost, do ulica gde se raspada sve. Nijedno društvo ne može nikud bez ljudi koji kritički misle, ni prijateljstvo ne može da bude pravo ako vam neko stalno klimoglavi – pa, vi ćete postati totalni idiot"

Kako tretirati inteligenciju

Šta ako si u onih 15 odsto

Kako je, u obilju tema kojima se današnje društvo bavi, došlo do toga da se pitanje diskriminacije ljudi sa nižim IQ-om nametne kao relevantno

Savremena muzika – »Kovid« matine u Concertgebouw

Daleko od romantičnog simfonizma

Maj je isprepletan raznim sećanjima, kao i impresionističkom poezijom holandskog pesnika i socijaliste Hermana Gortera. Stihovi koje je Andrisen odabrao prepuni su zvučnih referenci. Oni govore o tišini, svetlosti, zvonima, vetru, zvižduku, pticama, glasu, trubama, ljubavi. Muzika često suptilno ilustruje tekst sa lakoćom koristeći neke od tipičnih sintagmi Andrisenovog muzičkog pisma

12. Merlinka festival

Ko za rane ne zna, ožiljku se ruga…

Pet filmova sa ovogodišnjeg izdanja festivala kvir filma dostojno oličava žanrovsku, motivsku, senzibilitetsku, naravno i kvalitativnu raznolikost savremene produkcije

Tribina

Vidljivi za nevidljive

Da li društvo pomaže kulturi i obrnuto, šta vlast zapravo misli o ljudima koji stvaraju kulturu ove zemlje, razgovaralo se između ostalog na tribini "Vremena"

Izložba

Radost venčanja za sve

Nije važno da li su Gotjeove venčanice izložene u ovom ili onom muzeju. Važno je da su dostupne

Festivali – Dezire 2020.

Meso je smrt(no)

Andraš Urban nas poziva na preispitivanje i suočavanje sa konačnošću, do koje dolazimo kroz prodiranje u druge iskustvene domene. Ne samo kroz mentalno polje. Preispitivanjem šta je ono što nas u našem konačnom postojanju sprečava da se prepustimo

Intervju – Boris Bota Miljković, reditelj i pisac

Sloboda u sebi

"Jugonostalgija se danas pripisuje slabašnim ljudima nesposobnim da srčano stanu uz čvrstu desnicu koja zna kako da se obračuna sa svim recidivima, Hrvatima, Ciganima, Šiptarima, Balijama i kako da uvede nove vrednosti kojima će pokazati ko smo i kakvi smo, zapravo"

Manjinske zajednice u Srbiji

Kulturni identitet Albanaca u Srbiji

Filmologija – Šijan, Kronja, Fafulić Milosavljević

Filmofilija u tri k(o)raka

Pisci u bioskopu: književna istorija naših filmskih doživljaja (antologija) Slobodana Šijana; Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet // Evropa – SAD – Srbija Ivane Kronje; Pedeset godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 1969–2019 Marine Fafulić Milosavljević; Filmski centar Srbije (FCS)

Tribina

Mere preuranjene, sutrašnjica neizvesna

U razgovoru, koji je organizovao nedeljnik "Vreme", raspravljalo se o ekonomskim posledicama pandemije, šta nas očekuje u 2021. godini, kao i o onome što je država do sada uradila

Sukobi na likovnoj sceni

Šta više možemo reći, a da se razumemo?

Kad god se desi neka problematična situacija na kulturnoj sceni, već se unapred da pretpostaviti na koji način će se ona podeliti. Uz to, atmosfera u kojoj se umetnici progone onemogućava bilo kakvu normalnu komunikaciju

Intervju – Vasil Hadžimanov

Sve je u našim rukama

"Čovek se oseća otuđeno i nalazi se u situaciji da zapravo niko nema potpuno razumevanja za to što je neko došao i rekao: ‘E, sad više ne možeš da radiš to što si radio poslednjih 30 godina’, pri čemu ne pričamo samo o finansijama, nego o svemu ostalom. A to je moj život, ceo život sam uložio u to da na taj način ne samo zarađujem, nego bivstvujem"

Nova umetnost

Nevidljivi deo filma

O grafički vizuelizovanoj priči buduće ekranizacije scenarija, storibordu, malo poznatom našoj izlagačkoj sceni

Velikani

U nama zamiriso bagren beo

Odskora, Italija ima ono što je odavno trebalo da ima Srbija: stalnu muzejsku postavku Miloša Crnjanskog

Intervju – Dejan Radovanović, istoričar umetnosti

Znakovit put u Ništa

"Svaki spomenik je u suštini memento događaja ili ličnosti kojoj je posvećen i ujedno spomen na stanje duha i svesti onoga ko ga podiže. Ovaj ima samo drugu komponentu jasno i nedvosmisleno iskazanu – nasilje, uzurpacija, bezobzirnost kao odliku postavljača. U tome se upravo uklapa u sliku današnje Srbije"

Sećanje

Naša je odgovornost pred budućnošću

Kao što je Vuk Karadžić predstavio svetu srpski jezik, i istoriju i kulturu Srba, za Rome je to učinio Rajko Đurić

Ploče

Vinyl strikes again

Nikada se u istoriji umetnosti neki medij nije vratio pošto je zamenjen novim, osim gramofonske ploče: ove godine postala je najprodavaniji nosač zvuka na tržištu

Premijere – Bura

Sklekovi ili stihovi, magija ili skalamerija

Pozorište je uvek jako kada glasno govori ono što gledalac u samoći misli. Ako pozorište treba da govori glasno ono o čemu drugi samo misle, zašto bi oklevalo da u tu svrhu menja dramski tekst koji i nije živ dok ne zaživi u pozorištu