Nekome koga će se to ticati neće služiti na čast činjenica da Lane za života nije, a morao je, dobiti i Dobričin prsten i "Pavla Vuisića". Danas Seka Sablić kaže da je možda bio veći i od Čkalje, Gorica Popović naglas razmišlja da je makar bio egal Zoranu Radmiloviću, a Šerbedžija tvrdi da je bio najveći iz njihove generacije
Šarene antilope dolaze na scenu čamcem uz muzičku pratnju, stameni bivoli okićenih rogova šetaju po seoskom trgu, slonovi grunu, divlje mačke vrebaju – sve su to detalji predstava lutkarskog pozorišta Malija
Srđan Prodanović, Predrag Krstić: O čemu govorimo kad govorimo o neznanju; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2021.
Kada ovaj dvojni prikaz i ovaj broj "Vremena" budu pred vašim očima i u vašim rukama, 45. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji biće i zvanično i svečano zatvoren, a znaće se i ovogodišnji laureati
Od 1992. godine u Nemačkoj se polaže takozvano "kamenje spoticanja" – male, mesingane, u trotoar utisnute pomen-ploče koje treba da podsete na sudbinu ljudi koji su za vreme nacionalosijalizma progonjeni, ubijeni, deportovani, proterani ili oterani u samoubistvo. Kamenje spoticanja je 18. avgusta položeno i u Zrenjaninu, među ostalim žrtvama i u pomen mojim roditeljima, babi i dedi. Jedan od njih bio je posvećen i meni
Iako svaka od njih na svom posebnom putu, države nastale raspadom SFRJ streme ka evrointegracijama i pripadnosti zapadnom svetu. Čak i ako bi uspele da se integrišu, one koje nisu postale članice Evropske unije, a ni one koje već jesu (Slovenija i Hrvatska), čini se da nisu dostigle evropske standarde u punom obimu i na način da su prevaziđeni problemi iz prošlosti. Sve to trpi običan čovek – građanin
"Bojsovo izlaganje pratili su gosti iz inostranstva, Zagreba, Ljubljane i drugih mesta, a iz Beograda manji broj umetnika i prijatelja. Jedan umetnik mi je rekao: ‘Došao sam do SKC-a, ali za inat nisam ušao, sedeo sam na stepenicama’"
Ova izložba, uprkos njenoj nesumnjivoj vrednosti i trudu koji su u nju uložili njeni autori, ukazuje na to da Muzej kao institucija koja rukovodi Salonom definitivno nije u stanju da sagleda svoju prošlost, pa u skladu sa tim ni da osmisli svoju budućnost u promenjenom svetu u kome se zadesio
Lenard pravi detaljan popis žrtava kapitalizma na balkanski način, među kojima nisu samo oni koji su satrveni od previše rada i bede već i oni koji su postali beskičmenjaci u pokušaju da se uklope u sistem, muškarci koji su kastrirani od straha i žene razapete od previše životnih obaveza
Uspeh "medijskih zvezda" meri se njihovom popularnošću na društvenim mrežama i u tabloidima. Kod nas su bez premca na prvom mestu zvezde turbo folka, turbo repa i srodnih muzičkih pravaca
"Priče, to smo mi sada kada ih pričamo, priče nisu nešto što se desilo. Uvek od onoga koji priča zavisi šta slušalac dobija. Možeš Kleopatru prikazati kao neku kurveštiju, a možeš obući Elizabet Tejlor u paunovo perje. Nekome je zanimljivo to što je njegov deda brisao dupe starim novinama, a nekome da je baki pevao pod prozorom Angelina bela Grkinja. U stvarnosti su verovatno obe stvari istinite, ali od onoga ko priča priču zavisi šta će ostati u pripovesti"
Noć Filipa Drijea je egzorcistička eksplozija bola i nemoći zbog gubitka voljene osobe
Da li ste čuli za Žanu Djelafoa? Njen život je bio toliko uzbudljiv da je vrlo lako poverovati i u njenu aferu sa Milovanom Glišićem
Kako je Branislav Nušić, kao načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, našao načina da za umetnike i sve ostale podigne Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić"
"Moji roditelji su radnici, tipična srednja klasa, kojoj je osamdesetih još išlo dobro, a devedesetih je bio pakao. Kao u devedeset posto porodica u Srbiji. To jeste bitno, taj kontekst iz kojeg dolazim. Ako govorimo o načelima, volim Brehta, pašu mi društvene teme, odatle i Fon Horvat, kod koga društvene teme ne idu iz didaktike, mada je ima, ali to su ipak veoma jednostavni ljudi koji se nesvesno vezuju za širi društveni problem"
Dosije o pet Olimpijskih igara, od kojih su jedne bile izgubljene u ratu, o japanskom privrednom čudu i "keiretsu" savezništvima kompanija, biznismena i državnih službenika, o tome kako je "Japan inc." 1980-ih godina izazivao u Americi onakve fobije kakve danas izaziva Kina, o piscu Jukiju Mišimi kao poslednjem samuraju, o spektaklu bez gledalaca na stadionu od japanskog kedra i ariša, a malo i o deforestaciji Bornea
"Život je borba i želela sam da budem saborac onima koji ćute, onaj kakav je meni bio potreban dok sam ćutala. U porodici ćutimo jer je sram naš folkor. Na poslu ćutimo iz sasvim drugog razloga, ćutimo iz koristi, u politici ne ćutimo, već pričamo na sav glas ono što se od nas traži, jer smo oportunisti. Ćutanje, dakle, nije poželjno, ćutanje je nepružanje otpora, svesno nepružanje otpora. Ne prihvatam da zauzmem poziciju žrtve zato što ćutim i da za to okrivim nekoga drugoga"
"Ja ni od koga ne naplaćujem svoja politička ubeđenja. Ja sam umetnik i imam samo jednu želju, da dođe neko normalan na vlast i da nam dan ne počinje Vučićevim tužnim likom, od kojeg mi je muka"
Pronicljivo razmišljanje o svetu koji starije generacije ostavljaju potomcima i o mlađima koji moraju s tim da žive
O nedovoljno poznatoj zbirci Pavla Beljanskog i o vremenu kada je umetnost ljudima značila nešto posebno
Neukrotiva poput planinske reke, prostirući svoju femininu osobnost ispred sebe kao gorivo za odlazak dalje, Džoni Mičel učinila vas je kadrom da na svakom mestu ostanete taman koliko vam se dopada, i to sa mnogo stila
"I da sam ostao da živim u svom gradu, napisao bih ovaj roman, možda bi bio nešto drugačiji, ali bi glavni događaji bili isti. Pre ili kasnije zapitamo se s kakvim smo legendama i mitovima odrasli, da li su neki događaji za koje verujemo da su nas formirali bili istiniti ili su izmišljotina. I onda je pitanje da li ćemo se i kako suočiti s njima"
Stvaranje moderne Velike Britanije, SAD, Indije i Kine ima otisak prstiju Istočnoindijske kompanije. Bilo bi skoro nemoguće pratiti celokupno, pozitivno i negativno, nasleđe ove kompanije na stvaranje savremenog sveta. Direktnim mešanjem u tako mnogo različitih globalnih aspekata, pitanje nije "kako je Istočnoindijska kompanija promenila svet?" Ono bi trebalo da glasi "A kako nije?"
Vest da je njujorški magazin "Tajm" za ličnosti godine izabrao dvojicu srpskih umetnika i ne bi bila od većeg interesa za domaću javnost, koja je navikla da naša dijaspora svakodnevno puni svetske medije, sem ako to ne bi shvatila kao presedan koji reprezentuje jednu sasvim drugačiju kategoriju naših gastarbajtera, koja do sada nije imala priliku da izazove svetsku pažnju, i pored nesumnjivih kvaliteta
Ken Loach & Édourd Louis: Dijalog o umjetnosti i politici
s francuskog preveo Leonardo Kovačević
Multimedijalni institut, Zagreb 2021.
