FOTO: TANJUG/ DIMITRIJE GOLL/ Za iduću godinu Parlament je kulturi i informisanju namenio dve milijarde dinara više nego što imaju sad. To je dobra vest, ali nedovoljno dobra da se dostigne evropski minimum
Prema nedavno usvojenom Zakonu o budžetu, za rashode i izdatke Republike Srbije u idućoj godini predviđeno je 1.688.472.466.000 dinara. Od te sume, za kulturu i informisanje odvojeno je 14.770.854.000 dinara. „To je 16 odsto više nego ove godine“, izjavila je Maja Gojković resorna ministarka, naglasivši da „kada je reč samo o sredstvima za kulturu, bez informisanja, ona iznose više od jedan odsto, što znači da smo dostigli evropski minimum izdvajanja za kulturu od jedan odsto.“
Mediji su objavili da će iduće godine u kasi za kulturu i informisanje biti oko dve milijarde dinara više nego ove godine, ali je zbog povećanja ukupnog državnog budžeta, sve ostalo gotovo na istom nivou kao lane.
Za kulturu i informisanje u 2022. godini izdvojeno je 0,87 odsto od ukupnog državnog budžeta, a samo za kulturu – oko 0,79 odsto. Ove godine, kultura raspolaže sa 0,76 odsto ukupnog državnog budžeta.
Rukovodilac Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope dr Predrag Cvetičanin, kaže za „Vreme“ da je „odlično što se budžet za kulturu i informisanje povećava iz godine u godinu“, i da je „važno što je vlast uzela 1 odsto kao referentnu tačku. Ranije nisu obraćali pažnju na to, a sad, već treću godinu, sami povezuju kulturu i 1 odsto. Iako taj nivo još nije dostignut, očigledno ga imaju u planu.“
Na pitanje da li će nominalno povećanje od 2,06 milijardi dinara uticati na život i rad ovdašnje kulture, dr. Cvetičanin ocenjuje da „hoće, i u institucionalnom sektoru i konkursnom, koji se posebno tiče nezavisne scene, kao što je uticalo i povećanje za ovu tekuću godinu u odnosu na prethodnu.“ Podsetimo, za ovu godinu budžet za kulturu i informisanje iznosi 0,85 odsto od ukupnog državnog budžeta.
Pomenuto povećanje od 2,06 milijarde dinara iduće godine najviše će osetiti ustanove kulture i filmsko stvaralaštvo.
Sredstva za ustanove kulture dobila su 7,96 milijarde (povećanje je za oko 670 miliona dinara), što se najvećim delom odnosi na unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa – 4,73 milijarde. Za rad ustanova kulture u oblasti savremenog stvaralaštva predviđeno je 3,177 milijarde dinara (20 miliona više od ove godine). Za uređenje i razvoj sistema u oblasti kulture i informisanja predviđeno je 673,5 miliona dinara. To je oko 30 miliona više od ove godine.
Znatno su povećana sredstva za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva koja se dodeljuju na osnovu konkursa: sa 1,46 milijardi na 2,78 milijardi dinara. Od toga, najviše je povećan budžet namenjen filmskoj umetnosti i ostalom audiovizuelnom sadržaju – za oko milijardu dinara: umesto ovogodišnjih 830 miliona dobiće 1,85 milijardu.
Sledeći po visini povećanja je Čačak, kao prvi grad koji će 2023. godine poneti titulu „Prestonica kulture Srbije“. Za pripremu tog projekta ove godine je odvojeno 12 miliona, a iduće godine Čačak će dobiti – 300 miliona dinara.
Za obnovu manastira Hilandar odvojena je ista suma kao i ove godine, 80 miliona, dok je za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju izglasano 67 miliona, pet više nego ove godine.
Za sistem javnog informisanja predviđena su ista sredstva kao i 2021. godine – 1,37 milijarda dinara.
S.Ć. /SEEcult/Tanjug
U srpskom kutku mreže X prostor je naprasno zauzeo šovinistički slogan „Rusi napolje“. Analiza „Vremena“ pokazuje da potiče od anonimnih naloga koji su tokom kampanje često pisali u prilog listi Evropska Srbija
Završeno je ponovljeno glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji. Na 53 biračka mesta, odazvalo je 43,6 odsto glasača
Addiko banka, čiji je deo poslovanja u Srbiji preuzela Alta banka, tvrdi da kod njih sve funkcioniše redovno
Presušila je akumulacija Pridvorica, pa je u Blacama proglašena vanredna situacija. RERI tvrdi da je voda u Zrenjaninu kancerogena, a Zavod za javno zdravlje da je ispravna
Prema podacima Crte, na 53 biračka mesta na Kojima se danas ponovo glasa u Srbiji za poslanike Parlamenta, do 16 časova glasalo je 35 odsto građana
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
