Kosovski parlamentarni izbori održaće se za mesec i po dana, te su u toku sertifikacije prijavljenih kandidata. Jedna od njih je i Srpska lista koja je ove nedelje imala problema zbog nepotvrđivanja u Centraloj izbornoj komisiji Kosova (CIK). Zašto? Koja je politička pozadina, ako je zakonski sve ispravno? Šta kaže međunarodna zajednica
Novosadski studenti pozvali su kolege, profesore i građane da se u petak u 11:52 sati okupe ispred zgrade Radio-televizije Vojvodine. Oko stotinu studenata ispred Filozofskog fakulteta u Sarajevu kako bi pružilo podršku studentima u Srbiji
Direkcija za građevinsko zemljište i puteve i Javno stambeno preduzeće u Mitrovici blokirani su od strane Kosovske policije, dok je deo inventara uklonjen. Srpski zvaničnici osuđuju akciju kao „brutalnu otimačinu"
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Korisnici društvene mreže Iks tvrde da se u četvrtak na SNS tribini u Sava centru među "studentima" našlo i dosta naprednjačkih funkcionera i zaposlenih u javnoj upravi
Direktorki Požarevačke gimnazije Danijeli Žukovski preti se smenom, a njen muž – zaposlen u kostolačkoj elektrani – prebačen je na slabije plaćeno radno mesto. Sve jer Žukovski nije od onih naprednjačkih direktora
Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića je jedina politička partija iz Srbije u Socijalističkoj internacionali, porodici levičarskih stranaka predvođenoj premijerom Španije Pedrom Sančezom
U 11.52 ispred Generalnog konzulata Srbije u Čikagu ljudi su stajali 15 minuta u tišini u znak sećanja na 15 poginulih na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Maturanti Gimnazije „Bora Stanković“ iz Niša pridružili su se maturantima gimnazija „Stevan Sremac“,„Svetozar Marković“ i „9. maj“ u podršci studentima i srednjoškolcima širom Srbije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
“Sada su se pojavili neki drugi mladi ljudi, sasvim drugačiji, koji su isto nečim nadahnuti. Možda su ti nadahnuti i nečijom veronaukom, možda nečijom antiveronaukom, možda nečijom filozofijom… Možda su oni jedan novi svet koji se mnogo bolje prilagođava dramatičnom tehnološkom razvoju. Ali možda oni u stvari osećaju šta znači sloboda u pravom smislu, čak mnogo dubljem nego što smo to osećali mi koji smo tu reč mnogo puta izgovarali. Možda oni osećaju opasnost koju donosi sa sobom očigledna kriza demokratije u celom svetu. Priznajem, mislio sam da ne postoje više takvi mladi ljudi kao što smo mi bili. Međutim, oni postoje i realno su mnogo bolji od nas i mnogo manje podložni manipulacijama, kako takozvane duboke države, tako i političara i medija”
Narodni poslanici Marinika Tepić (SSP), Miroslav Aleksić (NPS) i Radomir Lazović (ZLF) govore za “Vreme” kada su prvi put posumnjali da svaka njihova reč odlazi ka tajnim službama i kako te podatke režim zloupotrebljava. Iako im se privatnost ugrožava i dok su u sopstvenom domu i kada je reč o njihovim zdravstvenim problemima, ćutali su godinama. Kažu, pobeđivao ih je strah od izvrtanja njihovih reči u javnosti i da ne budu stigmatizovani kao paranoici
“Danas se diskurs o Balkanu fokusira na korupciju i siromaštvo. Na primer, ako pročitate vesti, čak i kada se Bugarska predstavlja kao privlačna turistička destinacija, uvek će biti opisana kao ‘najsiromašnija zemlja’. Taj pridev ne može da izostane. Naravno, Bugari sada čekaju da neka siromašnija zemlja uđe u Evropsku uniju kako bi konačno prestali da budu ‘najsiromašniji’. Siromaštvo je kriminalizovano, smatra se nečim lošim, gotovo moralnom manom”
“Ne uspevam da u politici vidim ništa smešno. Publika koja dođe mene da gleda već zna šta ja mislim i nema potrebe da ih dodatno o tome obaveštavam. Ja svojim životom svedočim moj politički stav”
Uskoro će biti objavljena knjiga Puriša povodom sto godina od rođenja velikog reditelja. Izdavač je Kulturni centar Čačak. Tekst koji sledi je odlomak iz te knjige
Nikada nećemo saznati da li je Verner, dok je stajao na prozoru zgrade PRIZAD-a sa foto-aparatom uperenim prema paviljonima Sajmišta, makar na trenutak pomislio na njihovu novu namenu. Verovatnije je da se Sajmište sasvim slučajno našlo na fotografiji čiji je predmet bio upečatljiv prizor zalaska sunca. Pa ipak, igrom slučaja, ova obična fotografija – vojnički suvenir iz Beograda – ovekovečila je prekretnicu u istoriji Beograda: trenutak kada je Beogradsko sajmište postalo Judenlager Semlin
“Neki od nas pamte da smo, makar nakratko, imali demokratiju. Ipak, sve ovo samo je trenutak u vremenu koji se, doduše, prilično odužio i kome se po učestalosti tragedija koje živimo nazire kraj”
Srbija je spremna za nuklearni brak, ali kao i kod svakog udvaranja, otvorena su svakojaka pitanja – najvažnije je svakako sa kim, mada kandidata za mladoženju ne manjka, o čemu svedoče i sporazumi o nuklearnoj saradnji kako sa Francuskom, tako i sa Rusijom. No, važno je i pitanje da li je Srbija, bez kadrova, dovoljno zrela za ovu avanturu
Dvadeseti vek je bio period kada je kultura bila važna i pojedincima i državama, literatura je imala veći društveni uticaj, ali i medija je bilo mnogo manje, i zbog toga je između ostalog bila vidljivija i prisutnija. Masovna kultura koja danas dominira, uz prisustvo interneta i društvenih mreža, sve je promenila. Neki drugi sadržaji i vrednosti su dobili na značaju, i veliki pisci i njihove knjige i stavovi danas su ipak skrajnuti
Kao i svaki veliki grad, Beč je sačinjen od silnih identiteta koji se poklapaju, mimoilaze, idu u različitim smerovima ili skupa, suprotstavljaju se jedni drugima. Svaki od tih identiteta mešavina je predrasuda i stvarnosti, svaki je nečistih oblika
Film donosi priču o burnom periodu u životu mališana stasavajućeg u porodici koja živi na obodu rudarskog basena u borskom kraju, sa stalnom pretnjom preseljenja, odnosno možda i nužne prodaje kuće i domaćinstva investitoru što bi, po prirodi svoje biti, da se širi i napreduje
Zlica svakako zaslužuje da je pogledate na velikom platnu, u pitanju je adaptacija koja ima šta da ponudi, ali koja je zapravo prilično plitka i površna
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
O tome šta nas očekuje u 2025. i koji su ključni prioriteti za unapređenje srpske privrede, društva i javne uprave, za “Vreme” govori Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, udruženja koje već 18 godina predvodi reformske inicijative i aktivno doprinosi modernizaciji Srbije. Violeta Jovanović analizira izazove koji stoje pred nama, od digitalizacije i unapređenja poslovnog okruženja, do jačanja institucija i podrške održivom razvoju i ističe promene koje smatra ključnim za razvoj Srbije
Tragedija u Novom Sadu bila je razlog gradovima Vojvodine da odustanu od proslave Nove 2025. na trgovima, dok u užoj Srbiji nisu hteli da se odreknu Karleuše i drugih popularnih pevača. U tome prednjači Beograd sa čak dve proslave
