Može li se od Srbije napraviti Holivud? Po svemu sudeći – teško. Ali za utehu izgleda da je aktuelna vlast rešila da od našeg filma napravi ozbiljan izvozni artikal, i to bar u onoj meri u kojoj je to sport
Kad bih bio rođeni stric Kosti Čavoškom, ili drug iz JNA, ili kolega sa studija, kad bih bio njegov brica, pašenog, dekan ili kum, ja bih njemu rekao: "Šta je tebi, Kostice?!"
Zoran Đinđić, premijer Srbije, povodom sporosti Evropske unije u odobravanju finansijske pomoći Jugoslaviji
Nemojte se začuditi ako ovih dana sretnete Momčila Perišića odevenog u majicu s razbarušenim likom Radovana Karadžića, ispod kojeg piše Serbian Hero
Konvoj Bošnjaka, članova porodica stradalih u Srebreničkoj tragediji, prolazio je polako kroz mesta u kojima su nekada živeli ili se sklanjali od rata. Kroz prozore autobusa mogli su videti svoje nekadašnje komšije. Svi nemo posmatraju kolonu. Samo par njih podiže tri prsta. Ispred jedne kuće pored puta domaćin okreće prase na ražnju
Racionalniji čitalac državne dnevne štampe dobio bi sledeći rezultat: 1) zločina nije bilo, teroristi su samo oterani, 2) bili su neki satelitski snimci, ko zna šta je bilo na njima, ali bitno je da su lažni, 3) Muslimani su se sami poubijali, 4) poubijali su ih prethodno isprovocirani Srbi, 5) poubijali su ih holandski vojnici, 6) neki od ubijenih su "navodno ubijeni"
Kako se, uz toliko informacija, istina o Srebrenici ipak prikrivala? Deo odgovora je i u određenom stidu zbog onoga što se odigralo, ali i u nekoj vrsti zaveta nacionalne lojalnosti. Pošto je urađeno to što je urađeno, i nema povratka, najbolje je sve negirati. To misle ne samo ljudi koji su bili svedoci ili učesnici rata nego i oni koji sa ratom i nasiljem nisu imali nikakve veze
"Smatramo da svet ne treba da zna šta radi NATO, već kako njihova akcija pogađa obične ljude", kaže za "Vreme" Paulina Nevil-Džons o izveštavanju BBC-ja. Mark Bajford objašnjava "pravilo igre": "Ako ne igraš fer i imaš problema sa prihvatanjem naših vrednosti – doviđenja!"
Predsednik Koštunica, otkrivši da su putokazi u prošlosti, otvorio "Mišićeve dane", onda seo između generala Perišića, koji je menjao Đinđića, i princeze Jelisavete i ćuteći odgledao predstavu koja im se dopala
Da li je najavljena srpska žandarmerija samo način za nastavak trvenja između policije i vojske, praktično rešenje za oslobađanje od u međuvremenu ozloglašenih specijalnih jedinica ili tek nečije terminološko-pojmovno zamajavanje
Kako je Vojska Jugoslavije kupovala stanove za generala Pavkovića i ko ih je opremao; kako je potkradan vojni budžet Jugoslavije; zašto je vojska dnevno kupovala 15.000 primeraka "Politike"; istina o 16 generalskih stanova; kako su generali bolje znali žiro račun firme kojoj treba Vojska da plati dug nego broj vojne pošte jedinice kojima komanduju; kako je Vojska Jugoslavije planirala pokretanje Radija i Televizije i koliko je para za to potrošeno
Zvaničnici Suda uporno ističu da će bivši predsednik SRJ imati potpuno isti tretman kao i svi ostali koji su dospeli u zatvor u Ševeningenu, ali i priznaju da im je za takvo "rutinsko ponašanje" potrebno još malo vremena. U haškom zatvoru inače ne bi trebalo da bude zaposlenih koji bi novinarima kasnije do najsitnijih detalja prepričavali i feljtonizirali priču – tako je govorio zatvorenik broj 39
Formiranjem nove savezne vlade dobija se možda šest meseci za pregovore s Pariskim i Londonskim klubom i za promenu saveznog ustava
"Čistota Otečestva"; "Vreme" br. 548
"Lustracija"; "Vreme" br. 547
Meštanima malo znači to što je završena Donatorska konferencija i što je deo novca odvojen za poljoprivredu, osim ako se ministar Veselinov, kako kažu, "ne okrene malo od Vojvodine i ne podseti na to da i u Srbiji, i na Goliji ima seljaka"
Nije prošao ni dan nakon što je u Centru za kulturnu dekontaminaciju održana tribina povodom brutalnog premlaćivanja učesnika gej parade a već se uveliko zahuktavala omiljena društvena igra prenošenja i tumačenja, krivotvorenja i izmišljanja, traženja tajnih značenja i otkrivanja skrivenih motiva učesnika u razgovoru. Reči Biljane Srbljanović o ženama na javnoj sceni koje zagovaraju nešto što je za nju "ivica prostitucije a sa druge strane zalažu se za fizičko istrebljivanje, ili pseudofilozofsko zagovaranje povratka hrišćanstvu koje podrazumeva uništavanje onih kojih nisu hrišćani ili onih koji se ne vladaju po dogmi koje su oni sami sebi zacrtali" izokrenute su u stilu pomenute društvene igre kao da je neko od pomenutih proglašen prostitutkom. Poziv da se "na stub srama izvedu ljudi koji zagovarju tu vrstu mržnje" protumačen je lakim obratom kao poziv na linč i kamenovanje u XXI veku. Kao što obično biva u sličnim prilikama, krenule su tužbe, pretnje tužbama, pretnje, otkrivanje tajnih članskih karti i rovarenje po privatnom životu. "Čujem ovih dana još dosta toga", opisuje za "Vreme" Biljana Srbljanović. Da tražim linč samohranih majki, da sam protivnik Srbije i srpskog pravoslavlja, da ugrožavam žene bez muževa, da sam bleda i imam tanke usne. Na ulici, u prolazu, čujem još i: "I ti si mi Srpkinja, pička ti materina, sad ću da te izgazim!", pa onda: "Vidiš, stvarno nisam znala da si lezbejka?" , takođe i "Šta te, bre, briga za pedere, gledaj svoja posla."
"Siguran sam da je iza osmeha mnogo teškoća. Mislim da je ovo najbolji Beograd u poslednjih petnaest godina. Ne kažem to zato što smatram sadašnju vlast divnom, ne mislim da je ne treba kritikovati..."
Dok se ne uspostavi neki drugi exit, ovaj bi trebalo pravilno percipirati kao već viđenu vašarsku atrakciju istočnoevropskih zemalja. Finley Quaye nije Tricky, Tony Allen nije Fela Kuti, Max Romeo je Max Romeo koliko je i Joe Strummer & The Mescaleiros – The Clash, dok Kosheen nisu Basmenet Jaxx, a ni Luke Slater nije Underworld, iako je zamišljeno da nam tako izgledaju
Haški sužanj prevalio je veliki put: od herojskog kiča, preko kiča obnove i izgradnje do kiča nevinosti bez zaštite
Dušan Mihajlović, republički ministar policije, novinarima, u VIN-ovoj emisiji "Press pretres"
Uzdizanjem događaja iz davne prošlosti raskida se sa sebe-slavećom vladarskom tradicijom, ali se i reanimira šund-mit o "domaćinskoj Srbiji"
Moglo se to 5. oktobra desiti svakom ko se zatekao pred Skupštinom, RTS-om, na Trgu republike, Ibarskoj magistrali, autoputu Beograd – Niš... Ali, dogodilo se samo njima petorici: Ivanu Nikoliću, Bogdanu Jovanoviću, Drašku Mitroviću, Čedomiru Kaliniću, Dušanu Markoviću i Draganu Matoviću. Zbog zadobijenih prostrelnih rana, ova petorica muškaraca, od kojih najmlađi ima šesnaest a najstariji četrdeset tri godine, za samo pola sata doneti su u Urgentni centar. Kako se dogodilo da od 700.000 građana stradaju baš oni? O svom iskustvu govore Dragan Matović i Dušan Marković
Nudim da odemo i jedan korak dalje, da na sto istresemo rezultate koje imamo i da ih uporedimo. Ukoliko je Izveštaj o kome govorite zaista tako egzaktan, onda problematika posledica aerozagađenja koje se odigralo prilikom požara u rafinerijama ni u kom slučaju nije mogla biti zaobiđena. Čak mi se čini da bi trebalo da bude centralna tema pošto se retko dešava da industrija u mirnodopskim uslovima izbaci toliku količinu polutanata nekontrolisano
