Krajem prošle nedelje u Kraljevu je podignuta uzbuna. Zbog povećane koncentracije fenola u reci građanima se preporučuje da ne upotrebljavaju vodu iz javnog vodovoda. Načelnik Raškog okruga i šef Civilne zaštite Kraljeva Mile Korićanac pokrenuo je akciju alternativnog vodosnabdevanja zatraživši pomoć od okolnih gradova i cisterne su počele da pristižu. Kraljevčani su povadili plastične flaše i kante i stali u red za vodu. Posle niza godina i zataškavanja problema u vezi sa snabdevanjem pijaćom i ispravnom vodom ove regije ponovo se Ibar prekrštava u Fenol, kao što se činilo pre dvadesetak godina. Stručnjaci su izašli na teren i počeli revnosnije da kontrolišu vodu koja dotiče, pa je ustanovljeno više kontradiktornih rezultata istraživanja. Te voda valja, te nije nikako za upotrebu, pa preti ekološka katastrofa, pa ipak nije toliko strašno, može da se koristi za kupanje, ne može da se koristi ni za kupanje jer fenol oštećuje kožu, ulazi kroz pore.
Pomenuti šef Civilne zaštite pokazao se kao najagilniji u čitavoj situaciji i odmah je krenuo za Čačak da pregovara o izgradnji novog vodosistema, odnosno o priključenju Kraljeva na sistem Rzav koji opslužuje pet šumadijskih opština – Arilje, Požegu, Lučane, Čačak i Gornji Milanovac. U više navrata je Mile Korićanac izjavio da ne može nikome da veruje i da zato poziva građane da pribegnu alternativnom snabdevanju vodom za piće. Čak je zapretio da će posle cisterni uslediti i izlazak tenkova na ulice „ako oni nastave tako“. Situaciju na lokalu je pokušao da umiri predsednik kraljevačke opštine, poverenik DSS-a Ljubiša Jovašević, koji je rekao da mu čitava situacija liči na politički sukob i da je neprihvatljivo uvođenje vanrednog stanja na osnovu želje načelnika okruga i da podaci nadležnih institucija pokazuju da situacija nije u tolikoj meri alarmantna. Jovašević smatra da Korićanac nekritički tumači podatke koji nisu validni i da pravi galamu radi sticanja političkih poena. Po njemu, „nema onih koncentracija u cevovodu za krajnjeg korisnika, one alarmantne količine fenola i drugih jedinjenja koja bi nas navela na to da ne koristimo trenutno vodu za piće“.
Sa lokala problem je odskočio i do Vlade Srbije i resornih ministarstava zdravlja i zaštite životne sredine. Ocenjeno je da je zloćudna materija doplovila iz reke Sitnice, na čijim se obalama nalaze postrojenja TE Obilić, što je i u prošlosti bilo mesto sa kog su u reku oticali raznorodni otrovi. U rezervoarima oko ove elektrane uskladišteno je oko 750 tona četrdesetoprocentnog fenola i 20.000 kubika rastvora ove otrovne materije. Ministarka za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine u Vladi Srbije Anđelka Mihajlov izjavila je da je uzrok izlivanja fenola „namerno ili slučajno popuštanje ventila na rezervoarima“. Od administracije UNMIK-a zatražena je dozvola da na lice mesta odu predstavnici nadležnih službi države Srbije, ali su inspektori u prvom trenutku zadržani na administrativnoj granici. Zvaničnici UNMIK-a saopštili su da na Kosovu detaljnu istragu sprovodi Odeljenje za zaštitu životne sredine radi utvrđivanja izvora zagađenja.
U razgovoru za „Vreme“, u utorak, ministarka Mihajlov je rekla da, prema onome što su joj saopštili iz Prištine, situacija na terenu izgleda još gore nego što se pretpostavljalo jer se ne radi samo o talasu već su izlivanja fenola konstantna i ona očekuje da administracija UNMIK-a dozvoli sprskim stručnjacima da odu na lice mesta i zajedno sa organima sa Kosova pokušaju da saniraju problem. Ona smatra da je sa Kosova stigla potvrda da se uzrok povećane koncentracije fenola u Ibru nalazi u TE Obilić jer je tamo otkriveno prisustvo ovog otrova i u izvorištima za vodosnabdevanje.
Na Vladi Srbije i na lokalnim vlastima ostaje da rade na više nivoa. Problem sa tekućim otrovom iz Obilića koji administrativna granica ne može da zaustavi proširuje polje odnosa između srpskih vlasti i administracije UNMIK-a gde će se pokazati kolika je spremnost obeju strana da sarađuju na rešavanju problema koji nisu direktno politički. Opet, pitanje vodosnabdevanja Kraljeva i drugih mesta u Srbiji je ono sa čime će morati svi detaljnije da se pozabave zaboravljajući mit o Srbiji kao zemlji bogatoj zdravom vodom za piće. Dotad Kaljevčanima i ostalima ostaju cisterne i vera da će oni na vrhu da počnu rešavati konkretne i životne probleme običnih ljudi.
To je karbonalna kiselina iz grupe organskih hemijskih jedinjenja (C6H5OH) čija je struktura igličasta i predstavlja glavni sastojak frakcije katrana kamenog uglja koja ključa na temperaturama između 170 i 230 stepeni Celzijusa. Svrstan je u drugu kategoriju otrova, to je ćelijski otrov koji se vezuje za proteine i dezintegriše ih. Na njegovo dejstvo naročito su osetljive nervne ćelije.
Izaziva vrtoglavicu, malaksalost, dijareju, gušobolju, umor, nesanicu, uzrokuje oboljenja jetre i bubrega. MDK (maksimalna dozvoljena koncentracija) jeste mikrogram na litar vode, a letalna „doza“ za odraslog čoveka je 10–30 grama, dok u literaturi postoje podaci da je bilo smrtnih slučajeva kada je u organizam bilo uneseno oko pet grama ove supstance.
