Ideš, ideš, nosi te matica, pa staneš, spustiš pivo, oslobodiš prostor, uključiš se na muziku, ili je bolje reći muzike, sam postaneš množina pa počneš da se teraš, da čučnjavaš, da se dižeš, da se presamićuješ, da se odmotavaš...
"Naši vrači i komesari sada imaju grdan semantičko-geografski problem. Jer, da li je iko ikada video novu svetu srpsku (evro-atlantsku) zemlju koju elitni činovnici nazivaju ‘Reforma’? Je li to fensi buvljak za cenkanje? Kviz bez binga i publike? Možda ugrožena otadžbina netom otkrivena u najfriškijoj verziji Memoranduma? Ili je u pitanju novi ružičasti tabu?"
Dok ste vi davali izjave novinarima da nemate uslova za borbu protiv korupcije, neko je došao u posed dopisa mađarske policije, neko drugi je obavio ono što je društvo poverilo vama
"U našim uslovima, neozbiljno je pomisliti da glumac može da se bavi ozbiljnim političkim poslovima."
Dokumenta koja objavljujemo preuzeta su iz knjige Ibarska magistrala – Zločin bez kazne, koju je ovih dana objavila "Srpska reč". U toku istrage DB je saslušao petnaest svojih visokih funkcionera i operativaca. Njihove izjave upućene su istražnom sudiji Nebojši Živkoviću i zastupniku optužnice Milunu Dragutinoviću, uz propratno rešenje šefa Resora DB Srbije, generala Gorana Petrovića, kojim je sve njih, radi izjave pred sudom, oslobodio čuvanja „državne tajne". Te izjave, koje nisu ušle u sudski zapisnik, ušle su u ovu knjigu. Čitaocima predstavljamo zapisnike koje je uradio Resor DB Srbije u uverenju da su ta svedočenja uverljiva optužnica protiv poretka državnog terorizma bivšeg režima, u kome su tajna policija i njeni eskadroni smrti, bili gospodari života i smrti i ubijali svoje političke protivnike. I opomena svima koji su spremni da državni aparat koriste kao instrument u političkoj borbi
Kako kome nešto nije po volji, a on – hop! pa zatvori džadu. I neće da se pomeri, sve misleć da je pljunuti Gandi. Samo se, kanda, drugačije češlja
Podaci od 1. januara 1993. do juna 2003, koje je "Vreme" dobilo od MUP-a, demantuju pojedine alarmantne novinske napise "prošarane" izjavama stručnjaka iz raznih oblasti kojima je branjena teza da je broj "porodičnih" ubistava u Srbiji porastao poslednjih godina. Ali, sama činjenica da policija nema posebnu evidenciju dovoljno govori da se ovim problemom u Srbiji niko nije ozbiljno bavio i da su se zaključci i tumačenja najčešće izvodili na osnovu utiska
Ponuda premijera Živkovića da naši vojnici rame uz rame sa Amerikancima učestvuju u inostranim operacijama je nepromišljena i preuranjena, ali od nje ipak može biti neke vajdice
Milošević je optuživao vlasti u Beogradu da se plaše javnog svedočenja koje bi, po njemu, pokazalo kome je zapravo mogla da odgovara likvidacija Stambolića, a to nikako nije bio on, već strane službe i faktori koji su radili na promeni režima u Srbiji
Za raznorazne kolekcionare i ekscentrike, news grupe su utočište, za psihički nestabilne savetovalište, a za prosečnog posmatrača odličan način da se uveri u kakvom svetu zapravo živi
Ne prave veliku razliku među strancima i čini se da im je svejedno ko je odakle došao. Osim za imigrante iz Brazila, koji imaju poseban status u odnosu na ostale ilegalce. Nije ni čudno jer Portugalci jesu evropski Brazilci, nasmešeni, obasjani suncem i sa visoko uzdignutim palčevima
U neokolonijalnoj utopiji globalne palanke, monstrumi naše prošlosti trebalo bi, slično Plinijevim narodima, da prestanu da postoje kao monstrumi. Donestri bi imali unosnu mafijašku seriju. Pijači na slamku imali bi svoj stvarnosni program, možda i zaseban kanal. Hipomolgi bi snabdevali mekdonalds milkšejkom od konjskog mleka, "Astomski goli kuvar" pomračio bi slavu samog Džejmija Olivera. Zašto da ne?
Ako osumnjičeni nema više pitanja, predlažem da zapisničar pojača ton, počinje prenos Đurgarden–Partizan, možda ćemo u publici videti gospođu Plavšić koja stanuje nedaleko od stadiona
"Osam je godina kako se mudri i manje mudri, obrazovani i manje obrazovani, svedoci, ali i oni koji ništa nisu videli, pitaju šta nam se to desilo, zašto se desilo i kako se desilo. Ono što je važno to je da pamtimo svoju nesreću."
Dokumenta koja objavljujemo preuzeta su iz knjige Ibarska magistrla – Zločin bez kazne, koju je ovih dana objavila "Srpska reč". U toku istrage DB je saslušao petnaest svojih visokih funkcionera i operativaca. Njihove izjave upućene su istražnom sudiji Nebojši Živkoviću i zastupniku optužnice Milunu Dragutinoviću, uz propratno rešenje šefa Resora DB-a Srbije generala Gorana Petrovića, kojim je sve njih, radi izjave pred sudom, oslobodio čuvanja „državne tajne". Te izjave, koje nisu ušle u sudski zapisnik, ušle su u ovu knjigu. Čitaocima predstavljamo zapisnike koje je uradio Resor DB-a Srbije u uverenju da su ta svedočenja uverljiva optužnica protiv poretka državnog terorizma bivšeg režima, u kome su tajna policija i njeni eskadroni smrti bili gospodari života i smrti i ubijali svoje političke protivnike. I opomena svima koji su spremni da državni aparat koriste kao instrument u političkoj borbi
U današnjoj Evropi nije baš običaj da se državljanstvo jedne zemlje dodeljuje đuturativno & čoporativno, pa još na osnovu etničke pripadnosti
"Milošević je bio prvi koji je bespravno izgradio svoju kuću: srušio je kuću koju je otkupio, a ovu novu je bespravno izgradio. I svi oko njega su bespravno gradili"
Tamo gde otporaši vide svoj glavni adut – u nekoj vrsti političke "nevinosti" – leži i njihov potencijalni glavni problem: otporaši su, i nakon prerastanja studentskog u "narodni" pokret, ipak doživljeni kao organizacija mladih i nedovoljno iskusnih ljudi
Broj "penzionisanih reformista" raste, veoma mali broj ljudi radi na poslovima integracije. Da li je priključenje Evropskoj uniji stvarno prvenstven cilj ili samo marketinška floskula
Bilo bi bolje da je vlada popularnija u zemlji nego u svetu, ali bilo bi i po opoziciju bolje ako bi umela da pokaže neku vlastitu vrednost i ako bi prihvatila utakmicu u reformama
Napokon se pokazalo da se za dobre fabrike, uz dobru "pokersku diplomatiju", može dobiti cena i viša od očekivane
