Već 8. marta Rusija je postala istorijski rekorder po broju (5532) i obimu sankcija kojima je podvrgnuta. Predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko ostala je zaprepaštena kada je saznala da njena zemlja već dosta dugo ne proizvodi čak ni eksere, već ih u potpunosti uvozi
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
Nekada se radilo od sedam do tri i, obično ponedeljkom, do pet. Porodice bi se okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve u saobraćaju, tako da je keva sa posla mogla da dođe već negde između pola četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj tašni uvek su se nalazile kesice sa sličicama aktuelnih albuma koje sam sakupljao
Nevladina Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina RECOM osudila je promociju knjige preminulog haškog osuđenika Dragoljuba Ojdanića u organizaciji Ministarstva odbrane Srbije kao "još jedan dokaz da vlast u Srbiji učestvuje u osporavanju sudskih činjenica, gradeći službeni narativ o ratu na temelju odbrane osuđenih ratnih komandanata“
Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35
Mnoge Sarajlije su verovale da se rat može izbeći. Pred Skupštinom se 5. aprila 1992. godine okupilo na hiljade građana iz svih zajednica, kao i oni koji se nisu identifikovali na osnovu nacionalnosti, zahtevajući mir. A onda su zapucali prvi snajperisti
Kada se iz javnog prostora izbaci mogućnost sporenja uzajamno suprotstavljenih političkih programa ne može više biti reči o demokratskoj republici već o autokratskom režimu. Takva nepolitička zajednica neminovno srlja u propast. Javni neprijatelj je, utoliko, uslov mogućnosti politike. Drugim rečima, ne može se prekid opštenja s javnim neprijateljem pravdati privatnim, ili moralnim razlozima. To je shvatila i Milica Đurđević Stamenkovski
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin danas je u razgovoru sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom rekao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i postala deo "antiruske histerije"
Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Baklju Miloševićeve neslobode preuzeo je Vučić i nastavio da razara zemlju oslanjajući se na iste motive: ni on, dakle, ne razume šta se dešava u svetu, ili ne želi da razume. To što je, usred ukrajinske krize, priveden da se opredeli za svet, umesto za putinovski mrak, posledica je 1. njegove suštinske nesigurnosti, ili 2. puke trgovine za podršku još jednom mandatu za urnisanje Srbije
Rat se zahuktava, žrtve se mere u hiljadama, izbeglice u stotinama hiljada, kraj se ne nazire. Čitava zapadna hemisfera se u rekordnom roku ujedinila u izolaciji, ekonomskom gušenju i osudi Rusije, u svekolikoj pomoći Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preko noći postaje filmski heroj borbe za slobodu i demokratiju sa kojim građani širom zapadnog sveta mogu da se identifikuju. Poruka je da se Evropa brani u Kijevu. Slika njegovog obraćanja preko video-linka Evropskom parlamentu je slika, makar privremeno, ujedinjene Evrope. Srbije nema u toj slici
Nije članica nijedne političke partije. Građanka je koja aktivno učestvuje u društveno-političkom životu Srbije. Svetliju budućnost vidi u „sekularnom humanizmu“. Napade na medije vidi kao dokaz da je vlast „ubila politiku“ u Srbiji. Biljana Stojković biće predsednička kandidatkinja ispred zeleno-leve koalicije „Moramo“
