Hana Jovčić,
mlada glumica i jedna od junakinja više puta pominjane domaće sapunice „Lisice“, na komentare o preteranom glamuru u seriji daje sopstveni sud:
„Hiljadu optužbi je stiglo na skupe stanove koji se pojavljuju u seriji i na to što ne postoji socijala. Meni je super što se ne insistira na toj soc patetici. Pre ‘Lisica’ kod nas je bilo tri tipa ženskih uloga: majka, domaćica i ljubavnica. Nikakvih podvrsta. ‘Lisice’ su srušile taj kliše i to je, po meni, njihov najveći kvalitet.“ („Ekskluziv“)
Sonja Savić,
glumica i dramaturg, priča o svom drugu iz detinjstva Svetislavu Gonciću:
„Ne srećem ga, ali i da ga sretnem ne verujem da bih ga prepoznala. Odrasli smo zajedno, on Cvija (Zoran Cvijanović) i ja. Kao deca smo obožavali fotografiju, a Bule Goncić je imao svoju foto-laboratoriju. Bio je neverovatan, brži od psa, mogao je da napravi dupli premet na asfaltu. Ako sam imala idola u plemenitoj indiferenciji prema ljudima, onda je to bio on. Bule i Cvija su umeli da pretrče po tri metra u luku, na vertikalnom zidu. Od kada je postao član SPS-a i direktor pozorišta, nisam ga videla. Ipak, on je obeležio moju prvu mladost.“
(„Ekskluziv“)
Jelena Bačić–Alimpić,
novinarka tabloida „Svet“ i voditeljka pripadajuće mu TV emisije „Svet plus“, prepričava reči svog urednika Roberta Čobana koje su je u profesionalnom smislu najviše opredelile: „Žuta štampa, tračevi, seks-afere i još ponešto su ono što se prodaje u svetu. To je ono što se prodaje i ovde. Ako hoćeš lepo da živiš od novinarstva, makar bilo i žuto, onda ćeš da radiš za ove novine, a ako hoćeš da mesečno ubiraš po sto, dvesta maraka, piši za NIN i ‘Vreme’.“ („Antena – Ekspres“)
Biljana Obradović,
voditeljka TV Pinka, poznata pre svega po boji glasa, kaže da je nedavni intervju sa Džordžom Klunijem vrhunac njene karijere, ali i da je gospodin Kluni bio impresioniran: „On je bio potpuno šokiran. Naime, očekivao je da se pojavim sva raščupana i prljava, pošto je znao da sam iz Srbije. Kada sam ušla, on me je zaprepašćeno pitao: ‘Da li si ti iz Srbije?’ Potpuno je bio oduševljen. Da se nisam izgubila, mogla sam da odradim razgovor od sat vremena.“ („Identitet“)
Ova svestrana osoba je bila i na promociji parfema Naomi Kembel u Veneciji i o tom događaju nadahnuto piše:
„Pokušavajući da opravda naziv ‘misteri’, koji odražava ličnost kako nje same tako i svih žena sveta, Naomi je za odabrane predstavnike sedme sile, među kojima su bili novinari TV stanica ZDF, ORF, Cosmopolitena, Seventina i emisije Siti (moje malenkosti), priredila svečanu večeru u dvorcu iz prošlog veka, Palazzo pisani moretta u srcu Venecije. Novinare koji su do palate došli brodićem sačekali su, kao nekada davno, trubaduri i mistične kostimirane dame. Posle koktela, ćaskanja i razgledanja neprocenjive kolekcije slika, sprovedeni smo u salu za večeru u kojoj je svaki sto imao ime – Realnost, Senzualnost, Mističnost, Intuicija… I gle čuda, moja malenkost sa snimateljem upravo je bila za stolom Realnost, u društvu kolega iz hrvatskog magazina. Realnost, zar ne?“ („Ekskluziv“)
Vukica Vučurević,
predsednica fudbalskog kluba Budućnost iz Banatskog dvora, o svojim afinitetima: „Ne volim kad je muškarac romantičan, mora da bude pragmatičan. Kada bi mi napisao samo jedan stih, ostavila bih ga istog trenutka, jer ne volim muškarce sanjalice.“ („Ljubav“)
Ivan,
frontmen rep grupe Juice, proslavljene hitom Keš, kolica, laganica, o političkom novogovoru koji lagano ulazi u svakodnevnu upotrebu: „Điki (republički premijer – prim. ur.) je ‘ladno smislio novu spiku! Điki je, u stvari, reper, brate, a ne mi! Napiši to slobodno. Zna i on to, nego neka pročita, da vidi da nam je bliži nego što misli!“ („Ljubav“)
Jasna Milenković,
folk pevačica poznatija kao Jami, odgovara na pitanje da li će biti specijalnih avionskih letova koji bi je prebacili na crnogorske zabave visokog nivoa: „Pa, što da ne. Sve po zasluzi. Bilo ih je, što ne znači da ih neće biti još. Pa, ja sam nacionalno blago.“ („U fokusu“)
Andriana Jovanović,
tekstopisac, u demantiju upućenom magazinu „U fokusu“ tvrdi da je novinar koji ju je intervjuisao nešto izmislio, a nešto zaboravio da napiše: „Rekla sam da mi je pevač Leo lično rekao da mu se ne sviđa pesma Kad bi moja bila (koju sam ja pisala Zdravku Čoliću), a ja njemu ‘da se drži svog Alaha i ostavi mog Isusa’! Rekla sam Leu, i izjavila vašem novinaru, da bi pod hitno trebalo da uradi estetsku operaciju lica na Klinici ‘Colić’, jer je neviđeno ružan, da mu raste kosa iz obrva, da peva ‘ko strina’, da je glup što se takav upoređuje sa slavnim Zdravkom Čolićem.“
Goran Stojićević Karamela,
imitator, kaže da ne voli TV klanove: „Na TV ne postoje klanovi, već TV sekte. Klan je nešto veliko, a sekta je nešto malo i mizerno. Eto, masa nekih nazovi pevačica uvlači pojedine voditelje u svoje spotove, ne bi li se mučenice u tom slučaju vrtele i pojavljivale na toj TV. I, kobajagi, uvode u spotove glumce – manekene, koji, pogledajte i sami, izgledaju kao sami đavoli – sa tankim ustima, velikim špicastim ušima, sa likom Sotone. Sve izgleda sektaški.“
Karamela ne voli ni Rolingstonse: „Stonsi dolaze u avgustu mesecu i uzeće za taj dolazak milion i po evra. I to je cena sa popustom. Ja ne znam nikoga na našoj estradi da je zaradio tolike pare baveći se samo ovim poslom. Niko od nas nije zaradio tolike pare tokom cele karijere, koliko će oni uzeti samo jednim dolaskom. Užas! Oni ne mogu da napune Marakanu, to mogu samo Ceca i Čola, pa opet nemaju te pare. Ja doslovce tvrdim da će Stonsi pući.“ („U fokusu“)
Miloš Bojanić,
folk pevač, komentariše to što mu se sin zabavlja sa crnkinjom: „Nije me začudilo što se Mikici dopala crnkinja, oduvek je voleo izrazito tamnopute žene, ali ovo je crno da crnje ne može biti! Još kao klinac sa dvanaest godina bio je zaljubljen u Zlatu Petrović (tatinu koleginicu – prim. ur.) i tvrdio kako će je oženiti kad poraste, a prva ljubav mu je bila jedna prelepa Cigančica iz Futoga.“ („Svet“)
Duška Jovanić,
novinarka i spisateljica, o Aleksandru Tijaniću: „Žrtve Tajsonove (Tijanićeve – prim. ur), zbilja teške ruke ponašaju se kao pretučene žene: stalno vrte famozni SOS telefon, a u stvari traže još.“ („Svet“)
Mica Trofrtaljka,
legenda domaće estrade i kinematografije, o pevačici Vesni Rivas: „Iskreno rečeno, o Vesni Rivas imam jako loše mišljenje i ne bih trošila reči pričajući o njoj. Čula sam je jednom kako je pričala da ima zlatnu WC šolju! Pa to je strašno, ona nema mozak, a ne zlatnu WC šolju!“ („Svet“)
Begija,
beogradski transvestit, o Sireni Saški, transvestitu koji kreće u pohod na estradu: „Preporučujem joj da ode kod nekog plastičnog hirurga koji će joj srediti sise, jer joj prva operacija nije uspela. Hirurga koji joj je radio silikone verovatno nije dovoljno platila, pa joj je jedna sisa manja i spuštena u odnosu na drugu.“ („Svet“)
Vuk Drašković
lider Srpskog pokreta obnove, kao i uvek početkom marta, seća se 9. marta 1991. godine:
„Svi koji me danas optužuju da sam kriv zbog toga što nisam srušio Slobodana Miloševića 9. marta su obični lažovi, kukavice i lešinari. Podsećam, samo na ovdašnju izjavu Zorana Đinđića, koga na Trgu slobode, kao ni Koštunice ni gotovo svih ostalih lidera DOS-a, nije bilo: ‘Vuk je komandovao juriš, otišao u zatvor, a iza njega i SPO-a ostala je praznina, koju je ispunila demokratska stranka.’ Tačno i precizno, ‘praznina’ je ispunjena tako što su čelnici DS-a otišli na poklonjenje Miloševiću, koji im je rekao da ću dobiti smrtnu ili kaznu 20 godina robije, a oni na to nisu imaali prigovora. Da se nisu pobunili studenti, možda bi tako i bilo. No, i tu studentsku pobunu, koja je prerasla u opštu pobunu Beograda, razvodnio je upravo DS. Na svakodnevnim protestnim mitinzima na Terazijama, Branislav Lečić je govorio: Slobodane, brate Slobodane, Srbine, Slobodane predsedniče… – lansirajući tezu da nam nije potrebna revolucija, puč, nego ‘plišana revolucija’ sa bratom Srbinom Slobodanom Miloševićem na čelu, i hod ‘kroz demokratske institucije sistema’. U pohvalama Miloševiću koje je on iz svoje kancelarije mogao da čuje, taj Mefisto Srbije i Srba je sigurno uživao.“ („Blic nedelje“)
