Po novom Zakonu o javnom tužilaštvu, donetom u vreme vanrednog stanja, ministar pravde drži sve u šaci, i imenuje i razrešava. Tako je prošle nedelje izabrano 513 zamenika javnih tužilaca, ali priličan broj, bez obrazloženja, nije. Neizbor snašao i tri valjevska tužioca, ne zna se zašto, ali se sumnja da su u pitanju Maki, članstvo kod socijalista i jedan mnogo opasan predmet
Iza njega su ostali samo njegovi saradnici i sledbenici kojih ima od svake fele. Oni ne mogu da se pozovu na Đinđićevo nasleđe jer toga ima samo u nameri, više u energiji nego u ideji
Afere izbijaju, ispumpavaju se, isplivavaju, ponovo eksplodiraju, isti likovi se sele iz skandala u skandal i sve se pretvara u neki opasni karusel, tačnije, u razarajući rondo. Nema autoritativne institucije koja bi nepristrasno utvrdila činjenice, a nejasne činjenice doprinose rasplamsavanju afera
Pre nego što ovu tragikomičnu priču spustimo na puki pravni teren, moramo istaći da je ovaj erdevički slučaj valjda prvi u svim zemljama u tranziciji u kome su zaposleni jednog preduzeća branili "proces privatiacije"
Od opasnosti da propustimo evropski voz veća je opasnost da nas zgazi brzi voz dolazećih dugova i uvećavajuće političke i socijalne krize, ali na to malo ko obraća pažnju
Dokumenta koja objavljujemo preuzeta su iz knjige Ibarska magistrala – Zločin bez kazne, koju je ovih dana objavila "Srpska reč". U toku istrage DB je saslušao petnaest svojih visokih funkcionera i operativaca. Njihove izjave upućene su istražnom sudiji Nebojši Živkoviću i zastupniku optužnice Milunu Dragutinoviću, uz propratno rešenje šefa Resora DB Srbije, generala Gorana Petrovića, kojim je sve njih, radi izjave pred sudom, oslobodio čuvanja „državne tajne". Te izjave, koje nisu ušle u sudski zapisnik, ušle su u ovu knjigu. Čitaocima predstavljamo zapisnike koje je uradio Resor DB Srbije u uverenju da su ta svedočenja uverljiva optužnica protiv poretka državnog terorizma bivšeg režima, u kome su tajna policija i njeni eskadroni smrti, bili gospodari života i smrti i ubijali svoje političke protivnike. I opomena svima koji su spremni da državni aparat koriste kao instrument u političkoj borbi
Broj "penzionisanih reformista" raste, veoma mali broj ljudi radi na poslovima integracije. Da li je priključenje Evropskoj uniji stvarno prvenstven cilj ili samo marketinška floskula
Izbor Vladimira Vukčevića za specijalnog tužioca za ratne zločine ne daje nadu da vlast ima iskrene namere da se obračuna s Miloševićevim nasleđem
Kao i dosadašnje afere, sukob premijer–guverner pokazuje da se vlada lakše lišavala izabranih funkcionera i reformatora nego ljudi iz "kabineta u senci"
Po prirodi stvari, finansiranje stranaka je u potpunoj tami, bez javne kontrole, pa je široko rasprostranjeno uverenje da su stranke postale izvor korupcije. Namerna da izgradi sistem za borbu protiv korupcije, Vlada Republike Srbije utvrdila je Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka i poslala ga Skupštini Srbije na usvajanje u uverenju da time postavlja jedan od najvažnijih stubova za borbu protiv korupcije. Ukoliko poslanici Predlog usvoje, zakon će početi da se primenjuje 1. januara 2004. godine
"Nije uputno da ono što treba da bude stub stabilnosti jednog društva, centralna banka, bude uvučeno u vrtlog tekuće, dnevne politike. Ako postoje dva mesta u dobro uređenoj državi čiji nosioci funkcija moraju da kažu ‘do viđenja’ svojoj popularnosti, to su mesta guvernera i ministra finansija. Njih dvojica moraju da donose nepopularne odluke, da stanu iza njih i prihvate odijum javnosti"
Da li će prejaka želja za navodnom novom aferom koja je trebalo da uništi političke protivnike u srpskoj vladi ugušiti ozbiljan, stručan dijalog o budućem statusu centralne monetarne vlasti. Da paradoks bude veći, tog nesrećnog posla poduhvatio se čovek koji je dokazao šta znači nezavisna Narodna banka, odlazeći guverner Mlađan Dinkić
U nedelji kada je isticao rok da se s predlogom novog ustava upozna javnost, Ustavna komisija hladno produžila rok
Državnim finansiranjem partija sprečava se transfer ekonomske moći u političku i umanjuje uticaj ekonomskih moćnika. Ali, s druge strane, donacije koje stranke dobijaju od države imaju negativan efekat po partijski život jer ih upućuju na državne jasle
Jedan izbor i jedna ostavka uništili su sve što je ostalo od kredibiliteta Saveta agencije za radiodifuziju
U subotu 24. maja 2003. godine, na Fakultetu političkih nauka održana je tribina o dometima policijske akcije "Sablja", u organizaciji "Vremena", Fondacije "Fridrih Ebert" i Fakulteta. Na tribini su učestvovali Srbislav Ranđelović (načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije), Dragan Šutanovac (predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije), Dragan Maršićanin (potpredsednik Demokratske stranke Srbije i narodni poslanik) i advokat Slobodan Beljanski. U publici su bile supruga i ćerka bivšeg savetnika za bezbednost Vojislava Koštunice, Radeta Bulatovića, sa transparentima kojima traže njegovo oslobađanje iz pritvora, kao i njegov advokat Gradimir Nalić. Tribinu je vodio novinar "Vremena" Miloš Vasić
Ustavni sud Srbije: mandati u Skupštini Srbije pripadaju poslanicima, a ne strankama ili koalicijama. Vladina većina ima tri mogućnosti – da ide na izbore, što neće; da vrbuje i kupuje; ili da ignoriše sud, što joj ne bi bilo prvi put
"U poslednjoj fazi se nasilno, raznim metodima najprljavije propagande, preko nekih medija ‘na izvol’te’ poput Pinka, nastoji dalje ta podrška okruniti. Danas sam barem načisto s tim što imam. I to što imam pokazalo se na predsedničkim izborima prošle godine, i nije zanemarljivo. Ponosim se svakim glasom koji sam dobio"
