Ministrov mač pravde

Sva istraživanja među građanima, pa i ankete među reformskim političarima, kazuju da je, od oktobra naovamo, najviše zakazala pravda. Biće zarad krupnijih rezultata, i na tom polju, u pretprošlu sredu, a na Pravnom fakultetu, pred premijerom Živkovićem i ministrom pravde Batićem, zakletvu položilo 513 zamenika javnih tužilaca koje je imenovala Vlada Srbije.

Izjavivši se, ovom svečanom prigodom, premijer izjavi da je pravda temelj svake države, te da Vlada Srbije želi da taj temelj bude što jači. Još rek’o da je želja građana za pravdom mogla biti ispunjena u većoj meri, te da je to bio jedan od razloga da Vlada prvi put na sebe preuzme odgovornost imenovanja zamenika tužilaca. Kao što je red, rek’o se i ministar Batić, koji je podsetio da su policija, tužilaštvo i sud zakazali u slučaju Bagzi, i poručio tužiocima da iznad sebe imaju samo zakon, da ne slušaju bilo čije sugestije i naredbe, već da rade isključivo po pravdi i zakonu. Ministar još rek’o da očekuje da se policijska Sablja, pretvori u mač pravde.

GDE JE KVAKA: Sve za pozdraviti, pa i osnovnu nameru da tužilaštva postanu efikasnija. Valjda u tom pravcu i među imenovanim zamenicima tužilaca nije bilo na desetine onih koji su imenovani krajem prošle i početkom ove godine. Šabac je ostao bez ijednog zamenika tužioca, i u opštinskom i u okružnom tužilaštvu, u Okružnom sudu u Valjevu nisu prošla trojica, isto u Kruševcu… Više sudova ostalo je bez zamenika tužilaca, a to svakako ne doprinosi efikasnosti. Ali, kako to da su zamenici, koliko juče, prošli ispit, da bi sad izvisili. Kvaka je u tome da je po prethodnom Zakonu o javnom tužilaštvu, donetom u jesen 2001, a po kome su zamenici tužioca zimus reizabrani, tužioce predlagao Visoki savet pravosuđa, u kome je i ministar, a imenovala Skupština, dok po novom zakonu, donetom za vreme vanrednog stanja, tužioce predlaže ministar, a imenuje Vlada Srbije. Udruženje tužilaca upozorilo je da je novi zakon loš, jer je realno očekivati da politika krivičnog gonjenja, koju sprovodi tužilaštvo, bude različita prema pojedincima koji imaju neku političku bliskost sa vladajućom političkom strukturom, kao i da gubitkom samostalnosti u izboru i razrešenju kadrova tužilaštvo gubi samostalnost u primeni zakonskih propisa i krivičnom gonjenju. Uz ocenu da su izbor i razrešenje kadrova lišeni uticaja struke, i da u potpunosti imaju političku dimenziju, ljudi iz struke su upozoravali da novim zakonom ministar, preko republičkog javnog tužioca koji njemu odgovara, sve drži u šaci. Međutim, zakon ost’o, septembarska imenovanja su njegov rezultat.

DO RATA, I OD RATA: Dakle, tužioci su u rukama ministra, a ministar rešio da počisti. Samo, ne zna se po kojim kriterijumima, jer za one koji nisu imenovani nema obrazloženja. Kao ni za one koji jesu. Zamenica tužioca iz Loznice, koja u prethodnom izvlačenju nije prošla, zbog krsta JUL-a, sad dobila karakteristiku. Ajd’ da vidimo Valjevo. Od četiri zamenika okružnog javnog tužioca ministar nije zaokružio trojicu. Zimus reimenovani, u septembru jok. Miloje Đurić, preko trideset godina u poslu, Miroslav Milaković, blizu trideset, Milan Radivojević, 26 godina. Mada nema obrazloženja, pretpostavlja se šta im je falilo. Za prvog, Đurića, otišla informacija da je bio istaknuti član socijalista, drugi, Milaković, zastupao optužnicu protiv Bogoljuba Arsenijevića Makija, u procesu koji je ministar okvalifikovao političkim, treći, Radivojević, imao (ne)sreću da mu dopadne nezgodan predmet, mnogo nezgodan predmet u kome se pominje i FK Radnički iz Obrenovca. Uz nezgodan predmet Radivojevića stigla karakteristika da mlogo pije. Karakteristika otišla iako se svi kunu da se Mića od rata načisto otreznio, popije neku, ali na proslavama, posle radnog vremena.

Kad se načulo da valjevski zamenici tužioca neće proći, pokušalo se sa urgencijama: kod republičkog tužioca dokazano da je Milaković, što se struke tiče, čist u slučaju predoktobarskog ustanika Arsenijevića, na sve strane uveravano da je Đurić bio socijalista, ali nikako istaknut, da Mića neće ni da primiriše alkohol, čak se došlo i do nadaleko i šire poznatog Batićevog savetnika Ace Stefanovića, koji je nekim Valjevcima, i u sudstvu, poispotpisiv’o imenovanja, ali čestiti Aca rek’o da se ne meša u sudstvo. I pored takvog Acinoga stava, bilo neke nade, uzdanja u iskustvo i znanje, al’ ministar rek’o, za trojicu iz Valjeva nema više posla.

Ajd’ u sud, da vidimo kako je primljena odluka ministra. Zamenici tužioca na poslu, da vide šta će, ako treba pokupe stvari. Nijedan ni da zucne, to načisto isprepadano, kakav komentar, ministar sve rek’o. Mic po mic, nije im jasno, Okružni sud u Valjevu uvek bio među najboljima, kad dođu inspekcije ništa ne pišu, samo hvale. Pa zbog čega, je l’ tačno da nisu imenovani zbog Makija, članstva u SPS-u i predmeta koji je zapao Mići. I oni čuli, ali da pitamo bilo koga, na ulici, u sudu, svi će reći da je to najveća greška koja je napravljena valjevskom pravosuđu. Makijev predmet niko nije tražio da vidi, da bi on bio Milakovićev minus, Đurić bar čuo za socijalistički minus, a Mićin predmet mnogo opasan predmet. Je l’ tačno da je Mići, po prijavi ubske policije, zapao slučaj u koji je upleten bračni par Pavlović, koji je deo para za poslove u Ubu, u kome su vladali demohrišćani, morao da uplaćuje na FK Radnički iz Obrenovca. Ne znaju. Šta ima da pričaju, čim ih nisu izabrali postoji neki debeli razlog. Taman će jedan, zar o njima da daje mišljenje Batićev čovek iz Okruga, koji ih ne poznaje, drugi ga upozorava da ćuti, da od priče nema ništa. Šta da pričaju, svi se krste, ali u četiri oka, niko javno da se izjavi, ni Udruženje tužilaca, ni sudija, ni advokata. Mislili da ako rade po zakonu, nema problema, međutim ima, i ranije bilo da izvršna vlast jaše po pravosuđu, ovo sad strašno.

PORUKA I POENTA: Đurić se iznervirao, uprkos preporukama kolega neće da ćuti, briga ga da li će ga ponovo izabrati, hoće da kaže zbog istine, ne može tako da se radi. Bio fudbaler, uspešan, preko trideset godina u sudstvu, uzor svima, ni ovolicno nikad nikom nije naudio, sad ga sreću, i poslanici DOS-a, pitaju, gde njega nađoše.

Da fotografišemo nekoga od njih, ma kakvi, može da se napiše da je ljudski grešiti, ali da je još ljudskije ispraviti grešku, da to bude jedini komentar. Mića se sklanja od aparata, Đurić nudi fotografiju dok je bio fudbaler, uz premišljanje se namešta pred aparatom. Ulazi jedan mlad i perspektivan, član DSS-a, imenovan za zamenika opštinskog javnog tužioca, ime Vukašin, prezime Vujićić. Pita za koje novine, može, bio pripravnik u Okružnom sudu, prve korake naučio od kolega koje nisu reizabrane, izuzetno ih ceni i poštuje, žao mu što je do svega došlo, smatra da su to najbolji ljudi u tužilačkoj organizaciji na području Valjeva. Pa kako onda, način na koji nisu izabrani je u skladu sa zakonom, motive zna samo ministar. Vukašin zna i poentu, poenta je da su mu kolege u nezgodnom položaju, uostalom, kao i cela tužilačka organizacija, jer se uvek može desiti da neki ljudi ne budu izabrani bez pravog razloga. Eto, ljudi iz struke zapanjeni, negoduju, nije bilo osnova… Vukašan i za slikanje spreman, preko njega pokušavamo da dohvatimo Miću Radivojevića, koji već ‘vata vrata.

Sutradan, utorak, u „Politici“ ministrov konkurs za zamenike javnih tužilaca, u Šapcu potrebno šest u Okružnom, šest u Opštinskom sudu, potreba i za trojicom zamenika tužilaca u Kruševcu i Valjevu… Ajde da završimo po preporuci zamenika koji nisu imenovani, ljudski je grešiti, a još ljudskije ispraviti grešku… mada je, kao što reče jedan od njih, ovo višestranačje mnogo zajebana stvar.