Teorije zavere

05.avgust 2020. Slobodan Bubnjević

Dogma ili antidogmatsko mišljenje

Mračne okolnosti pandemije, opšta nesigurnost i velika količina nepouzdanih informacija su plodno tlo za teorije zavere. Protivnike zvanične dogme njihovi kritičari, međutim, nazivaju najrazličitijim pogrdnim imenima, od čega je teoretičar zavere jedno od najređih

Vakcina protiv korona virusa

22.jul 2020. Slobodan Bubnjević

Trka za spas sveta

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 140 vakcina nalazi se u pretkliničkim studijama. U treću, finalnu fazu ušle su četiri kompanije: Univerzitet Oksford sa Astra Zanekom, državna kineska kompanija Sinofarm, privatna kineska kompanija Sinovac i australijski istraživački institut Murdok

SAD – Rasizam i sport

10.jun 2020. Uroš Mitrović

Crna senka bele savesti

Do kada pamćenje seže, u Americi je rasizam prisutan na sportskim borilištima. Novi zamah je dobio zahvaljujući digitalnim tehnologijama

Auto-industrija

10.jun 2020. Dr Miloš Starović

Blagi pesimizam i premeštanja

Iako automobilska industrija nije u kritičnoj fazi kao avio-industrija, naredni meseci će biti ključni da se proceni koji je put za prilagođavanje novoj realnosti ili je ona zapravo zrela za respirator

SAD – Socijalna kriza i sistemski rasizam

03.jun 2020. Milan Milošević

Crne suze Amerike

Smrt Džordža Flojda raspalila je do sada nezabeležen gnev od zapadne do istočne obale. Nije ovo bio prvi put da su beli policajci bez ikakvog razloga ubili Afroamerikanca, ali je snimak sadističkog davljenja Džordža Flojda preko društvenih mreža pao na tlo natopljeno socijalnim nezadovoljstvom na kome je poslednjih meseci zbog pandemije virusa korona četrdeset miliona ljudi ostalo bez posla, dok u Beloj kući sedi predsednik koji jedva da skriva simpatije sa belim rasistima i priziva vojsku da napravi red

Sto godina od uvođenja prohibicije

03.jun 2020. Ivan Ivanji

Ergo bibamus!

Da li se ljudima može zabraniti da tragaju za srećom? Naravno da ne. Da li društvo odraslom čoveku sme da propiše na koji način da traga za srećom? Naravno da ne. Da li društvo sme, može, treba da reguliše da niko svojim traganjem za srećom ne ugrožava tuđu sreću? Svakako. Ljudi od pamtiveka konzumiraju pivo, rakiju, vino i drogu. Nijedan zakon bilo gde nije to uspeo da promeni. Što reče papa Martin IV: "Ergo bibamus!" – "Dakle, hajde da popijemo!"

Svet posle korone – Branko Milanović, ekonomista

01.april 2020. Nedim Sejdinović

Katastrofalne ekonomske posledice pandemije

Pad ekonomskih aktivnosti biće daleko veći nego tokom svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine. Na posebnom udaru biće male zemlje poput Srbije. Doći će do pražnjenja mnogih fondova, budžeti će biti pod velikim pritiskom, biće nemoguće da se izbegne deficit. Dubina krize zavisiće od trajanja restriktivnih mera uvedenih u borbi protiv korona virusa koje su paralizovale svetsku privredu

Iran

15.januar 2020. J. Gligorijević

Umrlica za nuklearni sporazum

U popodnevnim satima u utorak 14. januara evropske potpisnice nuklearnog sporazuma sa Iranom – Francuska, Nemačka i Velika Britanija – pokrenule su mehanizam za rešavanje sporova. Iako se zvanično tako zove, po svemu sudeći, ovo je mehanizam za zvanično priznavanje da spor postoji. Iako formalno još važi, suštinski, od sporazuma sa Iranom nije ostalo više ništa

Greta Tunberg

02.oktobar 2019. Sanja Zrnić

Da li se usuđujemo da decu shvatimo ozbiljno?

Tinejdžerka Greta Tunberg inspirisala je milione svojih vršnjaka širom sveta da se pobune protiv pasivnosti svetskih lidera kada je reč o posledicama koje nosi globalno zagrevanje. Govor kojim se obratila donosiocima odluka na panelu 23. septembra u Ujedinjenim nacijama izazvao je burne reakcije medija, obožavatelja, ali i kritičara zbog čega je okarakterisana kao "klimatska ratnica", ali i "indoktrinirano dete"

80 godina od kraja Španskog građanskog rata

11.septembar 2019. Marko Fernandez

Mala pomoć jugoslovenskih drugova

Fransisko Franko je bio jedini fašistički vođa koji je nakon Drugog svetskog rata ostao na vlasti sve do svoje smrti 1975. godine. Sa jedne strane Titova Jugoslavija nije otvoreno htela da se meša u unutrašnja pitanja jedne suverene evropske države, sa druge strane je na inicijativu španskih boraca, kakvi su bili Koča Popović ili Veljko Vlahović, pružala podršku antifrankističkim pokretima i održavala diplomatske odnose sa republikanskom vladom u egzilu

Globalni indeks inovativnosti 2019.

31.jul 2019. Milan Milošević

Uvek isti na rang-listi

Broj 1 je Severna Amerika (SAD, Kanada), broj 2 je Evropa (Švajcarska, Švedska, Holandija), a broj 3 Istočna Azija (Singapur, Koreja, Hongkong/Kina)... Najupečatljivije razlike između privreda tiču se oblasti istraživanja i razvoja koje su koncentrisane u vrlo mali, mada rastući, broj zemalja