Nagodba Vlade Srbije i predstavnika politički, organizaciono i ekonomski najmoćnija tri udruženja uglavnom vojvođanskih "profi" poljoprivrednika (Klub 100P plus, Asocijacija poljoprivrednika i Udruženje "Vojvodina agrar") ukazuje da ni posle čitave decenije tranzicionih reformi nismo izgradili agrarno-politički sveobuhvatan, razvojno održiv i socijalno pravedan koncept agrarne politike
Srbija je danas otprilike tamo gde je Hrvatska bila u februaru 2005. godine – potvrđen nam je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali još nemamo status zemlje-kandidata za članstvo. I pored određivanja datuma za ulazak u Evropsku uniju, ni za Hrvatsku posao još nije završen. A posle nasilja na Paradi ponosa u Splitu, monitoring stanja ljudskih prava do punopravnog članstva biće dodatno pooštren
Vidosav Stevanović u Dnevniku samoće najgnusnije, najpodlije piše o Danilu Kišu. Stara je to mržnja "na" Kiša još od ranih sedamdesetih. A da je reč o mržnji ćepenačkog tipa vidi se iz intonacije kojom započinje to olajavanje Kiša. To je intonacija klepetala – kaže meni moja žena Mara
Pred Prvim međunarodnim trijenalom grafike su zahtevni zadaci: potreba da se skrene pažnja sveta na nekada veoma cenjenu našu grafiku i da se nadoknadi propušteno
NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez
Revolucionari i konvertiti, mučitelji i mučeni, prošlost i sadašnjost sažeti u jednom opusu
Pozorje je prošlo, a da nagrada za savremeni domaći tekst nije ni dodeljena. Čudno? Da, ali u ovom kontekstu sasvim opravdano
Intenzivno bombardovanje Tripolija traje već nedelju dana. Udari su svake noći sve žešći, počela su i bombardovanja tokom dana, što do sada nije bio slučaj. Dok libijski državni mediji izveštavaju o desetinama poginulih i stotinama ranjenih civila, zvaničnici NATO-a ponavljaju frazu o napadima na "komandne centre" i bombardovanju koje za jedini cilj ima upravo zaštitu civila. Žestoke borbe sa puno žrtava vode se između libijske vojske i pobunjenika na granici sa Tunisom, kao i u planinskom vencu Džebel Nafuza, stotinak kilometara južno od obale Mediterana, naročito oko grada Jefrena
Negde krajem šezdesetih godina prošlog veka francuski sociolog i utemeljivač sociologije svakodnevice Anri Lefevr je napisao da "marksizam umire od dosade, u dosadi, s dosadom". Slično bi se moglo reći i za znatan deo naše, i ne samo naše sociologije. Ali ne i za ovu knjigu. Ona, baš naprotiv, svedoči o tome da sociologija nije nužno bornirana akademska disciplina
Za ratni zločin tri puta optužen, petnaest godina i deset meseci potraživan, Ratko Mladić uhapšen bez otpora kod rođaka u selu Lazarevu, što nije izazvalo veći politički potres u Srbiji, što je probudilo nade proevropske vladajuće elite i podgrejalo iluzije da više neće biti uslovljavanja
Svemu dođe kraj, naročito hajdučiji. Šesnaest godina po podizanju optužnice u Haškom tribunalu, vlast u Srbiji konačno je stala na rep i "najtraženijem beguncu". Čini se da je i on sam to jedva dočekao. Potraga za njim bila je duga, povremeno bolna, ali i opterećena zaostacima iz prethodnih vremena, pre svega kadrovskim i političkim. Ovaj uspeh bio je elegantan, ekonomičan i efikasan – naročito politički. Ukratko, Ratku Mladiću očigledno je istekao rok trajanja, jer je pronađen usamljen, bolestan, siromašan kao crkveni miš i bez igde ikoga svoga – osim malobrojnih rođaka
Ako je hipertenzičar, kako je dolazio do lekova? Ako je imao više moždanih udara, kako to da nije bio u bolnici ili na rehabilitaciji? Ako je pretrpeo tri moždana udara, kako to da je radio na gradilištima kopajući puteve za cevi? Ako je bubrežni bolesnik, da li je imao napade koji su zahtevali hitne medicinske intervencije? Ako je zaista bolestan, kao što se priča, ko mu je pomagao da stvari drži pod kontrolom
U četvrtak, 19. maja, u Beogradu je iznenada preminuo Marko Popović, jedan od očeva savremene srpske fizike i jedan od rodonačelnika Instituta za fiziku u Beogradu. U znak sećanja na ovog značajnog naučnika, prenosimo odlomak iz monografije Izgradnja jedne institucije koju je Institut za fiziku izdao povodom prvih pedeset godina postojanja
Tokom proteklih 20 godina, mimo svih tokova, detroitska izdavačka kuća i umetničko-borbeni kolektiv Underground Resistance kreirali su tehno kao jezik koji je rekapitulirao afroameričku muzičku ostavštinu provlačeći je kroz elektronski filter. Na ovaj način, ovi vizionari dali su nam novo, pojedincu razumljivo čitanje i crnačke muzike i tehna
"U srpskom društvu ne postoji baza za socijaldemokratiju, delom zbog velike nezaposlenosti, ali i zbog socijalnog položaja radnih ljudi. Samim tim ne postoji ni postmoderna socijaldemokratija, kao što su partije zelenih, čije je biračko telo srednji građanski sloj"
Američka televizijska ikona oprostila se od svog auditorijuma sa malih ekrana, ali ostaje u biznisu kao medijski producent. Opra Vinfri je postavila standard šou-programa za američke domaćice – uzbudljiv miks sudbina poznatih i nepoznatih koji su prevazišli neku muku u životu i uticala na živote miliona Amerikanaca
"Muž, žena i dvoje dece imali su ukupno 70 evra, što nije dovoljno ni da popiju kafu ni da plate taksi od aerodroma u Malmeu do destinacije gde hoće da idu. Videli smo da pravi razlog njihovog putovanja nije ni odlazak u privatnu posetu, ni turistički, već da su hteli da zloupotrebe slobodu kretanja, pa su vraćeni sa graničnog prelaza zbog neispunjavanja uslova za izlazak iz zemlje", kaže za "Vreme" načelnik Uprave granične policije Nenad Banović
Iako je tačno da podela među vernicima unosi nemir u Crnoj Gori, ostaje nejasno koje je opravdanje da se u sekularnoj, demokratskoj državi vladajuća partija i njen lider Milo Đukanović u svom programu bave ustrojstvom crkve i njenom "podobnošću"
Tekst "Reklamersko forsiranje vedrog duha" Jovane Gligorijević ("Vreme" br. 1062) izazvao je oštre reakcije i polemike na brojnim domaćim blogovima i forumima, a određeni broj je pristigao i na poštu "Vremena". U ovom broju prenosimo odabrane reakcije i odgovor Jovane Gligorijević
Za vreme "novosadske racije" policajci su dolazili i u stan mog strica, gde sam tog janura 1942. godine boravio. Policajci su uglavnom bili učtivi, a žandari ubice. Pitali su ko tu sve živi, pogledali legitimacije, za decu – stričeve sinove i mene – bila je dovoljna đačka knjižica. Kad su drugi put došli, zavirili su i u poneki orman, zahtevali da se skinu koferi i pogledali čega u njima ima, pitali da li u kući ima oružja. To je bilo sve. Na snazi je bila potpuna zabrana kretanja, moja braća i ja pojma nismo imali šta se događa na ulicama Novog Sada. Uveče smo prigušeno slušali Radio London, ali ne zbog vesti, nego zbog džeza
