Ukidanje "Trezora" ne znači jednu emisiju manje u programu RTS-a, to je kulturološki genocid nad sećanjem. Ovde je reč o suštinskom odnosu jednog društva, njegovih institucija prema svojoj istoriji i arhivi
Uz ovacije za oko dva i po sata programa, relativni manjkovi koncerta na Stadionu Tašmajdan primete se tek u poređenju s Rundekovim vrhunskim dometima
Zašto Vučić organizuje prijem u Palati Srbija 23. juna kad je već inaugurisan 31. maja? Zašto uvodi nove prakse u politički život i time samo obesmišljava institucije sistema? Zbog čega uporno insistira na svojoj posebnosti u odnosu na prethodnike? Odgovor na sva ova pitanja je – može mu se
Da je Srbija država kao što nije, čitava ta stvar s "Kurirom" već bi danas – ako ne ranije – bila u tužilaštvu. Da je država kao što nije, nadležni ministar i državni sekretar za informisanje ne bi izbijali s TV ekrana upozoravajući koliko je sve to što se dešava dugoročno štetno, i najavljujući konkretne mere koje će preduzeti. Umesto toga, ćute svi osim bivših saradnika Aleksandra Rodića
SNS je uzeo monopol na tumačenje svega i svačega pa je tako i Dragana Đilasa ponovo propustio kroz tabloidnog toplog zeca zbog, rekao bih, dobronamernog promišljanja na ekonomsku temu "Šta da se radi" optužujući ga za političke ambicije i kako je skrcao pare u onaj most
Nova kosovska vlada verovatno neće biti dugog veka. Čekaju je tri tempirane bombe – ratifikacija sporazuma o granici sa Crnom Gorom, briselski dijalog i odobravanje formiranja zajednice srpskih opština. Međutim, postoji i četvrta najopasnija, koja bi mogla da rasturi "ratnu koaliciju" u paramparčad. To je Specijalni sud za ratne zločine UČK u Hagu, koji ovih dana ubrzano dovršava pripreme za prva suđenja
"Nemoguće je voditi relevantan društveni dijalog u okolnostima gde se kritička misao doživljava kao neprijateljski čin, gde se intelektualci redukuju na eksperte i niko ih više ne pita da li je nešto dobro ili nije, nego da li je efikasno ili nije; gde se novinari tretiraju kao korisnički servis vlasti ili im se lepe etiketa stranih plaćenika; gde se opozicija tretira kao strano telo u političkom sistemu... Fasadna institucionalna struktura i podanička politička kultura utočište su autokratije. Hibris je reč koja nedostaje srpskom jeziku, a kojom su stari Grci označavali bezočnu osionost koja dolazi od precenjivanja sopstvene moći"
Posle nedemokratskih predsedničkih izbora i studentsko-građanskih protesta po gradovima Srbije, opozicija je kudikamo vidljivija nego ranije. I unutra i spolja. Pritom, valjalo bi da imaju na umu da niko ne mora da ih "upoznaje sa svetom" kao što je Tadić morao Dačića, Nikolića i Vučića, jer za razliku od ove trojice – nisu bili na crnoj listi. Bar ne na onoj međunarodnoj. Šta će biti sa domaćom crnom listom, to najviše od opozicije zavisi
Naš rašireni verbalni "humanizam" ne iscrpljuje se samo na tugaljivim slučajevima kancerogenih i drugih teških oboljenja, nego i na navodnom razumevanju za muke siromašnih, posebno onih koji su na "minimalcu"
Pitanje koje logično možemo postaviti jeste – da li uopšte ima smisla baviti se kulturom u bilo kakvom obliku na televiziji
Segment Unutrašnjeg magistralnog prstena od Buvljaka do Tošinog bunara nije završen, a trebalo je do početka maja; nije završen prilaz železničkoj stanici Prokop, a za koji dan će iscuriti rok; tramvajski koridor ispod petlje u Radničkoj je i Bog zaboravio; fontana na Slaviji skoro pa je gotova, ali sa zakašnjenjem od mesec dana; kružni tok na istom mestu i Bulevar oslobođenja kasni najmanje mesec dana; rekonstrukcija/dogradnja garaže i popločavanje Obilićevog venca oteglo se u blatu ili prašini ko gladna godina; na Kosančićevom vencu je stalo – sa obe strane ulice kojom jedino može da se prođe stoje hrpe grubo tesanog kamena, a neke cevi vire iz kanala pored gomile ilovače
