Ministarstvo prosvete je poslalo pismo podrške kako se ponašati u situaciji kad dete ubije osmoro dece i čuvara škole i preporučilo razgovor. Na mnoga pitanja učenika, međutim, nije moglo da se odgovori
Sin potpisnika ovih redova bio je izložen ekstremnom vršnjačkom nasilju pre desetak godina. Reakcija policije bila je prihvatljiva i u okviru ovlašćenja. Reakcije školskog psihologa i psihologa u Domu zdravlja bile su neprihvatljive, kao i duboka nezainteresovanost pedagoga i socijalnih radnika. Iz reakcija tih ljudi bilo je potpuno jasno u kojoj meri su neobučeni za svoj posao. Za ovih desetak godina situacija ne da nije bolje, nego se za 800 odsto pogoršala
Podnošenje ostavki zbog lične ili moralne odgovornosti nije blisko srpskim političarima. A kad javnost to zatraži, kreće odbrana. Odlazak sa funkcije doživljava se kao kraj života
Dok su Beograđani sa suzama u očima u blizini Ribnikara palili sveće, predsednik Republike je govorio kako u tu školu idu deca "imućnih" roditelja koja svega "imaju u izobilju"
Glavni odbor Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) odlučio je da se sutra obustavi rad u svim školama zbog opasnosti po život i zdravlje prosvetnih radnika. Nastavnici traže uvođenje bezbednosnih mera u školama u najkraćem roku, a zbog odgovornosti za tragediju zahtevaju hitnu smenu ministra prosvete Branka Ružića
“Ne ide se u borbu samo zato što je zagarantovano da ćeš pobediti, jer to onda ima neke elemente kukavičluka i komfora. U bitke ideš zato što moraš, zato što osećaš da tako treba, makar to značilo da si budala (a kod nas jednim delom najčešće znači). Ili tako, ili postaneš cinik. A cinici su u prednosti jer su uvek u pravu. Šta god da radiš, cinik stoji sa strane i govori: ‘Propašće ti to.’ I zaista, sve jednoga dana i propadne... ali zar je vredno biti u pravu na takav način?!”
Kako je Branko Ružić iskoristio nezapamćenu tragediju da bi prikupio jeftine poene i spalio pijetet prema žrtvama na lomači dnevne politike
Kako razgovarati sa decom koja su bila prisutna kada se pucnjava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ dogodila? Kako razgovarati sa drugom decom u Beogradu i Srbija koja sada o tome čitaju, gledaju slike i snimke sa mesta tragedije? Na šta roditelji i profesori treba da obrate pažnju u narednim danima i mesecima? Kakav bi trebalo da bude društveni odgovor?
Psiholog iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović izjavila je da osim zakona ozbiljno nedostaje prevencija. U 2023. godini život je u kući u okviru porodičnih tragedija izgubilo devet žena i tri muškarca
Nenad Makuljević: Memorija i manipulacija. Spomenička politika u Srbiji 1989–2021 Izd. Biblioteka XX vek, Beograd 2022.
“U Stripoterapiji sam se otkrivala i govorila istinu uz pomoć humora. Mislim da humor ima veliku moć. Osim što olakšava da maske padnu, vrlo je lekovit. Uz humor se lakše vari, bolji je i od kisele vode”
Najnovija studija je dokazala da osam sati društvene izolovanosti izaziva gubitak energije na isti način kao osam sati gladovanja, kao i da su njene posledice gojaznost i prerana smrt
Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ piše da veliki broj Rusa u Beogradu donosi promene u gradu, ponovo. Ruska intelektualna elita je između dva svetska rata dala veliki dopirnos srpskoj arhitekturi, nauci, ali i noćnom životu. Danas njihovim stopama idu takozvani ekonomski i politički nomadi koji na svoj način od Beograda prave dom
Članovi nesretnih porodica u vlasti kućnih psiho-tirana i društvo u Srbiji dele istu izloženost gaslajtingu. Definicija glasi: žrtva sumnja u vlastitu percepciju stvarnosti i sećanja, zbunjena je, nema samopouzdanja i samopoštovanja, emocionalno je i mentalno nestabilna, te zavisna od manipulatora
Kada Arudž Aftab zapeva svojim vanvremenskim glasom, toliko senzualnim, višedimenzionalnim i oslobođenim svake sputanosti – izazivajući u vama pometnju do srži – onda dalja objašnjenja više i nisu potrebna
Velimir Stojanović: Nije čovek ko ne umre režija Gorčin Stojanović Zvezdara teatar
Istina je da sporazum iz Ohrida obavezuje bez ikakvog potpisa, s čime se predsednik Srbije složio, ali je istina i da nije potpisao sporazum koji se ne mora potpisati da bi bio obavezan, te tako nepotpisan sporazum ne vredi ništa jer on ga on nije potpisao, iako nije potrebno da ga se potpiše da bi bio obavezan. Zar nije tako? A ko kaže drugačije taj je izrod, lažov, izdajnik, homoseksualac, plaćenik i mrzi njegovog sina. Nije vladavina koja počiva na protivrčnostima ništa novo, praktikovao ju je i drug Staljin
Novi politički blok će pokušati da potpuno okupira nekakav državotvorni, patriotski, najširi centar, a svi oni koji budu izvan njega biće predstavljeni, manje ili više, kao ekstremisti koji rade po stranim nalozima, bilo da su im šefovi, kako se to obično kaže, u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu ili Kinšasi. Dakle, oni koji nisu u njemu po definiciji će biti antidržavni elementi i izdajnici, uz izvesnu gradaciju
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”
Lejla Kašić, producentkinja emisije „Dnevnica“ na Radio-televiziji Crne Gore, optužila je muzičara Ramba Amadeusa za seksualno zlostavljanje, potom se oglasio i UNICEF čiji je on ambasador dobre volje, a danas i Rambo Amadeus. Taj čin „nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane, kaže. Možda je seksističan, seksualan ne
Španska Vlada je ponudila mladima 250 evra za kiriju, ne bi li se osamostalili. Glavni razlog zašto se mladi u Srbiji ne odvajaju od roditelja je ekonomski, što potvrđuje podatak da je prosečna plata mladih 16 posto manja od opšteg proseka
Koprodukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Nacionalnog teatra Katalonije iz Barselone nastala kao deo šireg evropskog projekta “Katastrofa” u organizaciji Unije teatara Evrope
Na Telegram aplikaciji postoji domaći kanal posvećen snimcima i fotografijama ubistava, sakaćenja, mučenja, silovanja i ostalim sadističkim radnjama. Pet i po hiljada ljudi “uživa” svakodnevno u krvavom sadržaju. Kada admin malo utihne, odnosno nestane na nekoliko dana, masa žedna morbidnosti šalje zahteve propraćene porukama - “daj neko klanje da gledamo”
Na početku ulice u naselju je tabla sa obaveštenjima, na njoj se nalazi papir koji prolaznicima bode oči čim prođu pored njega. Crnim boldiranim slovima napisana je najava o budućim pregovorima za iseljavanje, kao i informacija da je stanovanje u ovom kraju neuslovno za život, naročito u prostoru sportsko-rekreativnog centra
Jedino što je preporučilo Sašu Sredanović za intervjue jesu njeni profili na društvenim mrežama, po čemu je uporediva sa, recimo, lažnim estetskim hirurzima, poput Save Kneževića, koji je u fensi ordinaciji na Terazijama kasapio žene i spaljivao im lica kiselinom. Oboje su imali savršene i verifikovane profile na Instagramu, reći će žrtve prevare
Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković
Predsednik Srbije zna u metar koliko je izgrađeno puteva i auto-puteva, imena svih sela i zaselaka u Srbiji i probleme sa kojima se suočavaju. Silne činjenice ili nešto što liči na njih kod velikog broja recipijenata proizvode osećaj autentičnosti, jer neko ne može da govori neistinu, misle oni, ukoliko recimo kaže da su u nekoj novoj fabrici zaposlena 372 radnika, ili da je izgrađen put od 34,67 kilometara
