Mladi u Srbiji: Uz mamu i tatu do posle 30 godina

Podaci Eurostata kažu da mladi Hrvati najduže ostaju u zajednici – odlučuju se na samostalan život u proseku tek kad napune 33 godine. Na suprotnoj strani lestvice nalaze se Skandinavci, posebno Šveđani, koji napuštaju roditeljski dom u proseku sa čak 19 godina.

U Srbiji, mladi se osamostaljuju u proseku sa 31 godinom, muškarci tek sa 33,7 godine.

Poslednjih dana govori se o planu Španije – tamošnji premijer Pedro Sančez najavio je da će vlada ponuditi mladima od 18 do 35 godina pomoć od 250 evra mesečno koju bi trošili na kiriju, na period do dve godine, što govori da osim u zemljama u regionu, i mladi drugih evropskih država imaju problem sa osamostaljivanjem.

Milica Mutavdžić iz Beogradskog centra za ljudska prava rekla je gostujući na RTS-a da bi plan Španije definitivno bio dobro rešenje na kratkoročnom nivou, ali da je na duže staze potreban sistemski pristup.

Navodi da je najvažniji razlog ekonomski, i to potvrđuje podatak da je prosečna plata mladih 16 posto manja od opšteg proseka i taj njihov iznos zarade ne može da pokrije potrošačku korpu, kao i da postoji veliki broj mladih koji su nezaposleni, a čak i kada jesu zaposleni, ne ostvaruju pravične uslove rada – pravo na bolovanje, na prekovremeni rad, na plaćeno odsustvo i slične stvari, pa su primorani da rade i dva, tri posla.

Psiholog Radmila Vulić Bojović je kazala da „praksa pokazuje da do 25 godine možeš da kriviš roditelje za ono što ti se dešava ili ne dešava u životu, ali ako to radiš posle toga, sam si odgovoran jer nisi preduzeo ništa po tom pitanju“.

„Mislim da je važno da postoji svest da jedino samostalan pojedinac može da gradi zdravo društvo i to je stvarno tako. Samo neko ko je odgovoran za sebe, ko može da preuzme odgovornost, taj može i da učestvuje u formiranju jedne zajednice koja može da napreduje“.

S.Ć./RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com