Foto: Aleksandar AnđićŠpanska Vlada je ponudila mladima 250 evra za kiriju, ne bi li se osamostalili. Glavni razlog zašto se mladi u Srbiji ne odvajaju od roditelja je ekonomski, što potvrđuje podatak da je prosečna plata mladih 16 posto manja od opšteg proseka
Podaci Eurostata kažu da mladi Hrvati najduže ostaju u zajednici – odlučuju se na samostalan život u proseku tek kad napune 33 godine. Na suprotnoj strani lestvice nalaze se Skandinavci, posebno Šveđani, koji napuštaju roditeljski dom u proseku sa čak 19 godina.
U Srbiji, mladi se osamostaljuju u proseku sa 31 godinom, muškarci tek sa 33,7 godine.
Poslednjih dana govori se o planu Španije – tamošnji premijer Pedro Sančez najavio je da će vlada ponuditi mladima od 18 do 35 godina pomoć od 250 evra mesečno koju bi trošili na kiriju, na period do dve godine, što govori da osim u zemljama u regionu, i mladi drugih evropskih država imaju problem sa osamostaljivanjem.
Milica Mutavdžić iz Beogradskog centra za ljudska prava rekla je gostujući na RTS-a da bi plan Španije definitivno bio dobro rešenje na kratkoročnom nivou, ali da je na duže staze potreban sistemski pristup.
Navodi da je najvažniji razlog ekonomski, i to potvrđuje podatak da je prosečna plata mladih 16 posto manja od opšteg proseka i taj njihov iznos zarade ne može da pokrije potrošačku korpu, kao i da postoji veliki broj mladih koji su nezaposleni, a čak i kada jesu zaposleni, ne ostvaruju pravične uslove rada – pravo na bolovanje, na prekovremeni rad, na plaćeno odsustvo i slične stvari, pa su primorani da rade i dva, tri posla.
Psiholog Radmila Vulić Bojović je kazala da „praksa pokazuje da do 25 godine možeš da kriviš roditelje za ono što ti se dešava ili ne dešava u životu, ali ako to radiš posle toga, sam si odgovoran jer nisi preduzeo ništa po tom pitanju“.
„Mislim da je važno da postoji svest da jedino samostalan pojedinac može da gradi zdravo društvo i to je stvarno tako. Samo neko ko je odgovoran za sebe, ko može da preuzme odgovornost, taj može i da učestvuje u formiranju jedne zajednice koja može da napreduje“.
S.Ć./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Da li Ratka Mladića treba sahraniti uz državne i vojne počasti, ili ne? Vrh države se ne izjašnjava, a lideri opozicije imaju, očekivano, oprečne stavove
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su poslati timovi koji će pomoći oko logistike nakon smrti Ratka Mladića i ponovio kritike na račun Haškog tribunala
Najava da će Ratko Mladić biti sahranjen uz državne i vojne počasti u Beogradu izazvala je burne reakcije širom regiona. Dok su u Republici Srpskoj služeni pomeni i paljene sveće za generala, iz Sarajeva i Zagreba stigle su osude glorifikacije nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom
Još svega tri dana „Vreme“ daje popust od tri hiljade dinara na godišnju pretplatu. Evo zašto je važno da se pretplatite
„Od Gavrila Principa do Ratka Mladića najbolje Srbe ubijaju vezane“, naveo je Aleksandar Vulin
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
