Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs
Članovi nesretnih porodica u vlasti kućnih psiho-tirana i društvo u Srbiji dele istu izloženost gaslajtingu. Definicija glasi: žrtva sumnja u vlastitu percepciju stvarnosti i sećanja, zbunjena je, nema samopouzdanja i samopoštovanja, emocionalno je i mentalno nestabilna, te zavisna od manipulatora
Možda jednog dana grupa sociologa i psihologa objavi obimnu studiju o sistematskom i umišljanjem sluđivanju Srbije. Pitanje je samo da li će tada biti ikog sposobnog da je shvati. O čemu se radi?
Glumac Marko Janketić izložen je odvratnim prijetnjama. Zašto? Između ostalog i zato što je poručio „velikim Srbima kojima su puna usta Kosova – skupite se, junaci, idite tamo pa se rokajte, nemojte nas da maltretirate“. Zar nešto slično ne kaže i prvi čovjek države kad mu desničari dođu pod prozor? Naravno da kaže. Zbog čega je onda Janketić izdajnik koga treba likvidirati po kratkom postupku? Pa zato što „Predaja nije opcija“, a „Kosovo je srce Srbije“ za koje se Aleksandar Vučić hrabro bori u Briselu, Ohridu i još ponegdje. Dakle, poštovani čitaoče, što god da kažete, odgovor je pogrešan.
Ovo gaslajtiranje naroda ima snagu uragana. Premijerka tako zapomaže da je „Aleksandar Vučić bio na neverovatnih 85 odsto naslovnih strana Danasa i čak 77 odsto Nove“. Naravno, kritičnih. Ana Brnabić to uzima za krunski dokaz da je njen šef izložen medijskom linču. Jadan on i kuku njemu: dva dnevna lista i, ajde, još par novina, ispadoše moćniji od cjelokupne propagandne mašinerije režima koja drži bar 90 posto medijskog tržišta i samog Vučića čija obraćanja ispunjavaju svaki kubni milimetar javnog prostora. Ali Brnabić se ne obazire na istinu i logiku – u sluđivanju naroda ona ne priznaje prepreke.
Uostalom, kao i Dragan J. Vučićević, vlasnik „Informera“. Nema tog člana Etičkog kodeksa i Zakona o informiranju kojeg on nije prekršio; mnogo je dao režimu, još više dobio. Sada ima horor doprinos u gaslajtiranju zemlje: dok pravi novinari trpe ogromne pritiske, on im pljuje u lice. Nad njegovim tobožnjim odlaskom u zatvor zbog „verbalnog delikta“ (nije hteo da plati novčanu kaznu za ogavne klevete) predsjednik države i premijerka ronili su gorke suze. Ovo sluđivanje odgovara zabijanju užarenog željeznog klina u mozak – vodeći režimski medijski jurišnik glumata žrtvu režima u korist tog istog režima.
Sličnih primjera ima bezbroj, ali i ova tri su sasvim dovoljna. Članovi nesretnih porodica u vlasti kućnih psiho-tirana i društvo u Srbiji dijele istu izloženost gaslajtingu. Definicija glasi: žrtva sumnja u vlastitu percepciju stvarnosti i sjećanja, zbunjena je, nema samopouzdanja i samopoštovanje, emocionalno i mentalno je nestabilna, te zavisna od manipulatora.
Čist Psycho Killer, što rekoše Talking Headsi.
Građani Srbije mole za smještaj u Sigurnoj kući. I to hitno.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Televizija sa nacionalnom frekvencijom od jutros emituje spot nepoznatog autora kojim poziva na hapšenje urednika medija koji kritikuju vlast i predsednika Vučića, zato što, poruka je spota, ako je vlasnik Informera završio u zatvoru iako govori istinu treba uhapsiti i njih
Kada su došli po Dragana ćutala sam, jer nisam Dragan…
