Nova studija istraživača sa Univerziteta u Beču u Austriji i Univerziteta u Kembridžu u Velikoj Britaniji otkrila je da osam sati usamljenosti može da iscrpi pojedine ljude i poveća umor, koliko i osam sati bez hrane, objavio je portal Science Alert.
Laboratorijski test i terenski eksperiment tima pokazali su da su ljudi koji žive sami ili koji posebno uživaju u društvenim interakcijama, najverovatnije pogođeni nedostatkom društva. Štaviše, izgleda kao da je smanjenje energije rezultat promena u telu: nedostatak društvene povezanosti pokreće biološku reakciju.
„U laboratorijskoj studiji otkrili smo zapanjujuće sličnosti između socijalne izolacije i nedostatka hrane“, kažu autori studije, psiholozi Ana Stijović i Pol Forbs sa Univerziteta u Beču u Austriji. „Obe stavke su izazvale smanjenu energiju i povećan umor, što je iznenađujuće s obzirom da nedostatak hrane bukvalno čini da gubimo energiju, dok socijalna izolacija – ne.“
Za laboratorijsku studiju, 30 volonterki je ispitano u tri odvojena dana od po osam sati: jedan dan bez društvenog kontakta, jedan dan bez hrane i jedan dan bez društvenog kontakta ili hrane. Učesnici su davali povratne informacije o svom stresu, raspoloženju i umoru, a takođe su mereni puls i nivo kortizola u pljuvački (standardni indikatori stresa).
U terenskom eksperimentu učestvovalo je 87 učesnika koji žive u Austriji, Italiji, ili Nemačkoj, i to u vreme mera zatvaranja zbog pandemije korone između aprila i maja 2020. godine. Oni su proveli najmanje osam sati u izolaciji, i od njih je zatraženo da odgovore na ista pitanja kao i od ispitanika u laboratorijskim uslovima. Iako terenski eksperiment nije uključivao hranu, njegovi rezultati – niži nivoi energije nakon izolacije – poklapaju se sa radom u laboratoriji.
Test iz stvarnog sveta je pokazalo da su najviše pogođeni oni koji žive sami. i oni koji su po prirodi društveniji. Nivoi njihove energije su opali u dane kada nisu komunicirali ni sa kim, u poređenju sa danima u kojima su imali neku kratku društvenu interakciju.
Đorđa Silani, psiholog sa Univerziteta u Beču, ukazuje da kako se vreme u izolaciji produžava, šteta će se verovatno pogoršavati: prethodne studije su upoređivale usamljenost sa problemima javnog zdravlja kao što je gojaznost, sugerišući da postoji značajan rizik od prerane smrti zbog društvene izolacije.
Ranija istraživanja su pokazala povratnu spregu po kojoj nedostatak društvenog angažmana daje nedostatak želje da izađemo u svet i uspostavimo veze – neka vrsta spirale usamljenosti iz koje je sve teže izaći.
S.Ć./ScienceAlert
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
