Dečije nasilje
Zanemareni i zlostavljani
"Pravila su jednostavna", opisuje školsku svakodnevicu jedan dečak. "Istrpi maltretiranje jačeg i čekaj svoj momenat. Naići će slabiji, kad-tad"
Posledice studentskog protesta
Široko sito i uske klupe
Nakon što su se na većini fakulteta izborili za elastičnije uslove za upis naredne godine i dodatni ispitni rok, studenti sada moraju da se nose sa problemom o kojem u vreme protesta nisu razmišljali – previše ih je za kvalitetnu nastavu, a stečene povlastice nisu ih baš nimalo približile diplomama
Odliv mozgova
Bekstvo od statistike
"Da diplomiram pa da emigriram", parola je koja se nosila na mnogim studentskim protestima protiv bivše vlasti, a čini se da ni danas nije izgubila mnogo od svoje aktuelnosti
DOS u razbijenom ogledalu
Razlaz na godišnjicu?
Državna kriza, izvesnost razvrgavanja vladajuće koalicije u Srbiji, koja se zove "opozicija", dilema prvo ustav ili prvo izbori... U prelaznom periodu koji se skraćuje treba da se postignu ključni kompromisi jer mora da se donese odluka o saveznoj državi, jedan ili dva ustava, jedan statut, nekoliko zakona o državnoj reformi, jedan izborni zakon...
Akademski mobilni telefoni
Profesore, zvoni Vam telefon
Neki profesori traže od studenata da isključe svoje mobilne telefone na početku predavanja, a neki jednostavno ne obraćaju pažnju. Određena kultura korišćenja mobilnog telefona i pravila ponašanja postoje
Reforme i ujdurme
Krik iz crne rupe
DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".
Politika
SNS-u nije svejedno što studenti traže izbore: „Brojke nisu toliko povoljne“
Pet meseci od početka blokada, među studentima i u javnosti sve su češće indicije da će do izbora ipak doći. Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju smatra da je to dobar put ka političkoj artikulaciji bunta
Nadstrešnica
Pad nadstrešnice: Šest meseci protesta i političke krize
Prošlo je šest meseci od tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, a od tada u Srbiji mnogo toga nije isto
Potencijalni izbori
Profesori za „Vreme“: Ko bi pristao da bude na studentskoj listi na izborima
Kakvo je interesovanje među univerzitetskim profesorima za direktno učešće u politici, na potencijlanoj „studentskoj listi“, ukoliko bi se takva formirala i ogranizovali vanredni parlamentarni izbori u Srbiji
Studentske blokade
Dedlajn 15. april: Kako vlast misli da odblokira fakultete?
Prošlo je pet meseci od kada su u Srbiji počele blokade fakulteta. Vlast im je već odsvirala kraj, a kao krajnji rok za uspostavljanje nastave pominjao se 15. april. Kako Vučić misli da „studentima koji žele da uče“ usliši želju
Iz novog broja „Vremena“
Kud se dedoše toliki naprednjaci?
Kako partija koja navodno ima 700.000 članova i delovala je kao mašinerija danas jedva održi miting u seoskom domu kulture
Politika
Vučićev Svenarodni sabor: Kad „najveći skup“ izostane, najavi još veći
Istorijski skup u Beogradu 28. marta nije se dogodio. „Pristojna Srbija“ nije došla u Beograd. U međuvremenu, dan pred ovaj datum tabloidi su objavili da će novi skup biti, ipak, u aprilu. I to Svenarodni sabor koji će trajati tri dana (od 11. do 13. aprila)
Protesti u Srbiji
SANU uz studente
Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti podržava studentske proteste i osuđuje pretnje i fizičke napade na studente
Lični stav
Nasilje, društvo, politika
U stvarnosti vladaju moćne političke grupe i pojedinci, koji sebi pripisuju mesijansku ulogu. Takva društva karakteriše nemoć poniženih građana i sunovrat demokratije, a uspon populističke elite koja kontroliše sve
Razgovor: Branko Sekulić, teolog
Iza spiritualnog zanosa u pravilu se krije kvalitetan malj
“Veliki Danilo Kiš jednom je prigodom napisao kako ne želi živjeti u miru sa čitavim svijetom, već sa samim sobom, a to je negdje okvirno i moja deviza, s tim da bih ja još samo nadodao kako bi se vjerojatno već odavno predao da imam kome. Shodno tomu, da li će crkveni mehanizam na ovim prostorima postati nešto više od križarskog pohoda na slobodu duha, te da li će političke strukture ovdje biti ikad više nešto drugo od, načelno, kriminalnih, mene ne opterećuje odviše, ali sam siguran da doprinositi njihovu porazu, svaki dan u svakom pogledu, i te kako ima smisla – mišlju i djelima”
Istočna kriza
Pozovi P. radi mira
Telefonski razgovor Trampa i Putina koji nagoveštava pregovore o miru u Ukrajini, a od Evropljana se traži da ga, onako neobavešteni, poniženi i uvređeni, finansiraju i obezbeđuju
Studentske blokade
Studentski pokret iznutra: kako to zaista funkcioniše?
Studentski protesti podigli su čitavo društvo na noge i doveli do pada Vlade u Srbiji. Neki analitičari ocenjuju da je ovaj studentski pokret veći i od onog iz 1968. Kako to iznutra funkcioniše? I koji su mogući dometi?
Slučajevi
Jedan poziv ništa nije promenio
Ovih dana se navršavaju četiri godine kako je Ivanka Mićić (62) poginula kod Loznice. I tek ovih dana zaista je počelo suđenje Đorđu Danojliću, okrivljenom da je automobilom udario ženu koja je pešačila, ostavio je da umre kraj puta i pobegao. Optuženi je u sudnici, ali istina je počela da se zatrpava i davi među sudskim spisima, brojnim veštačenjima i analizama. Veštaci tužilaštva tvrde jedno, a veštaci odbrane potpuno različito. Pravno, sada je nedoumica i koje je vozilo udarilo ženu. Kao da više nije važno šta je istina, nego čiji će veštaci jače braniti svoja mišljenja. A mišljenja stručnjaka u korumpiranom i politički opterećenom društvu podložnija su uticajima nego nauci... Šta će preovladati
Zaboravljeni
A da se nije zamerio kralju Aleksandru…
Kralj ga je ocrnio u štampi zato što se protivio njegovom braku sa Dragom Mašin, politički protivnici su ga smestili u zatvor i – javnost ga je sve do nedavno zaboravila iako je Vladan Đorđević bio jedan od onih koji su gradili modernu Srbiju
Esej
Zlatno doba je… sada?
Percepcija sveta koja, čini se, preovladava je mračna, postoji osećaj lične i kolektivne konfuzije, čak i straha, distopijska budućnost se smatra gotovo izvesnom. Ali, činjenice su drugačije
Intervju: Jete Liman, scenografkinja
Kako je to biti scenograf
“Nije cilj da se ljudi osećaju kao u muzeju kada gledaju istorijsku dramu. Važno nam je da mogu da osete odnos sa problemima svog vremena, da se poistovete sa situacijama i junacima”
Intervju: Milan Kučan
Tempirana bomba u džepu Evrope
Ako uprostim, Jugoslavija je bila zemlja koja je omogućavala da svi Srbi žive istoj državi. Kako se u postojećim uslovima i kroz decenije taj, da ga nazovem, “iskonski interes” može ostvariti, to je drugo pitanje. Način na koji je tadašnje rukovodstvo Srbije to pokušalo doveo je, pored ostalog, do raspada zemlje. I to one jedine, ponavljam, u kojoj su svi Srbi zaista živeli u jednoj državi
Upravljanje otpadom u Republici Srbiji
Vlast protiv životne sredine
“Na sednici Skupštine opštine Stara Pazova, održanoj 10. septembra 2024, svi odbornici iz redova SNS su glasali za usvajanje izveštaja o budžetu za 2023. godinu, kojim je nula dinara bilo opredeljeno za upravljanje otpadom i nula za zaštitu prirode”, kaže za “Vreme” dr hemijskih nauka Stanislava Gorjanović, odbornica Pokreta za zdravu Pazovu. “A od 2020. nemamo važeći Plan upravljanja otpadom, niti je prethodni bio sproveden”
Predlog za prevođenje
Težnja za dominacijom
Sa ratovima u Ukrajini i Gazi, te sve izraženijom pretnjom Kine da interveniše na Tajvanu, geopolitika i spoljna politika, kao i uloge država u međunarodnim odnosima, ponovo su došle u fokus svetske javne i naučne scene. Nova knjiga Džona Miršajmera i Sebastijana Rozata pomaže nam da shvatimo da li je ponašanje država u međunarodnim odnosima racionalno i u čemu se racionalnost sastoji