Kratka istorija sloma - Vojska Jugoslavije 1992-2000 (4)

31.oktobar 2001. Filip Švarm, Tamara Skrozza, Biljana Vasić

Četiri krvave godine

Sa oružjem, opremom i dijelom kadra bivše JNA, Krajina i Republika Srpska brzo su zaokružile svoje granice. Međutim, uprkos podršci iz SR Jugoslavije, njihova premoć se u narednim godinama istopila. Slom se dogodio 1995.

Avganistanska kriza

31.oktobar 2001. Duška Anastasijević

Kraljevske cipele

"Kada je kralj otišao, s njim je otišao i mir", s nostalgijom se seća jedan Avganistanac koji je kao i milioni njegovih sunarodnika izbeglica u Pakistanu. "U njegovo vreme, ni komarce niko nije ubijao…", dodaje drugi

Nuspojave

17.oktobar 2001. Teofil Pančić

Treća smrt J.B. Tita

Titoizam je za Srbe preminuo u Gospodu samo u onom delu u kojem im je smetao da se busaju u rutava obilićevsko-sinđelićevska prsa; ovih dana ćemo videti da li je JBT ipak još živ

Intervju - Milan Milutinović, predsednik Srbije

03.oktobar 2001. Nenad Lj. Stefanović

Peti oktobar se morao desiti

"Većina ljudi iz ondašnjeg rukovodstva smatrala je da ne bi trebalo ići u drugi krug jer je razlika u broju glasova bila toliko očita i praktično nenadoknadiva. Ta ubeđivanja nisu urodila plodom. U takvim situacijama procene ne zavise samo od nekog kolektivnog mišljenja nego, i pre svega, od samog kandidata u čijim rukama je odluka da li će se ići ili ne u drugi krug"

Intervju - Milan Panić, specijalni izaslanik jugoslovenskog predsednika

26.septembar 2001. Miša Brkić

Referendum za Evropu

Milan Panić, bivši jugoslovenski premijer i većinski vlasnik multinacionalne kompanije ICN Farmasjutikals, postao je specijalni izaslanik predsednika Koštunice, a kao "privatni građanin" tri dana je u Briselu lobirao da se Jugoslaviji oprosti najveći deo dugova i da joj se skrati vreme čekanja predviđeno za ulazak u Evropsku uniju

Interpol

19.septembar 2001. Slobodan Anastasijević

Putarev trag

Krajem dvadesetih godina prošlog veka osnovana je međunarodna policija, a u zemljama članicama doneseni su zakoni o saradnji sa Međunarodnom kriminalističkom komisijom, kako se isprva nazivao Interpol

Globalno protiv terorizma

19.septembar 2001. Dragan Blagojević

Kolektivna odbrana

NATO, Evropska unija i Amerika nastoje da stvore "svetski savez" da bi što pre i što snažnije krenule u dugu, iscrpljujuću, opasnu bitku protiv islamskih terorističkih mreža, centrala i pokrovitelja u svetu

Denis Gilhuli, IT konsultant

13.septembar 2001. Zoran Stanojević

Prednosti pozitivne geografije

"Iz ugla UN i mog ličnog iskustva u radu na nacionalnim strategijama za informacione tehnologije, imate odlične uslove da postanete regionalni centar. Ali, najpre morate ukinuti monopole"

Evropsko prvenstvo u košarci

12.septembar 2001. Vladimir Stanković

Nove potere za zlatom

Trijumf plavih u Istanbulu nameće najmanje tri zaključka: naš tim je nedvosmisleno bio najbolji; naša ekipa je, uz špansku, daleko najperspektivnija; imamo selektora na kome nam zavide

Intervju - Julija Kristeva

12.septembar 2001. Nina Živančević

Revolt nam je potreban

Jedan od najznačajnijih savremenih teoretičara, "zvezda vodilja pariskog intelektualnog miljea", psihoanalitičar, filozof i pisac, govori za "Vreme" o problemima epohe, savremenoj umetnosti, odnosu Istočne i Centralne Evrope i svom delu. "Mi smo Vizantija, mi svi sa Balkana i ja sam veoma ponosna da potičem iz tih krajeva. To je nešto što zapadnjaci ne razumeju", reći će Kristeva tokom razgovora sa našom saradnicom iz Pariza Ninom Živančević

Pred premijeru filma Apsolutnih sto

29.avgust 2001. Sonja Ćirić

Prilog neslaganju sa životom

"Evo sad završavamo film, i vidim koliko je to komplikovano i mentalno, i fizički i fiziološki. Organizam mora da bude spreman godinu dana na stresove, na život koji apsolutno nije normalan"

DOS u fraku

29.avgust 2001. Slobodanka Ast

Diplomatija bez rukavica

Kada se slegla prašina posle svih razbarušenih, pa i uvredljivih izjava DOS-ovog razmaženog enfant terriblea, koga neki u beogradskoj čaršiji odavno nazivaju "praunukom po zanimanju", ostale su i neke ocene i pitanja u ovoj javnoj prozivci na koje "Vreme" pokušava da odgovori

Lens Armstrong, biciklista

22.avgust 2001. Bojan Vukašinović

Kralj uspona

Sa samo trideset godina napravio je pun krug u životu, posle pobede na Olimpijadi prekinuo je karijeru zbog raka da bi se samo godinu dana kasnije vratio pobedom na najjačoj biciklističkoj trci na svetu Tur d’Fransu

Kontroverze oko kloniranja ljudskih bića

22.avgust 2001. Zoran Jevtović

Perverzna maštanja o selekciji

Prilikom prošlonedeljne konferencije u Vašingtonu, na kojoj je objasnio svoje namere, doktor Antinori doživeo je najveće poniženje za jednog naučnika: smeh. Vodeći engleski i američki doktori molekularne biologije koji već godinama rade na kloniranju životinja etiketirali su ga kao šarlatana i megalomana

Intervju - Mrđan Bajić,vajar

22.avgust 2001. Danijela Purešević

Dejstvo istorije na čoveka

"Svaki od tih eksponata u stvari traganje za drugom istorijom, za istorijom koja uspostavlja ciničan odnos prema ideologiji koja nam je nudila njeno tumačenje"

Intervju - Bogdan Tanjević

15.avgust 2001. Zoran Jevtović

Dimni signali

Bogdan Boša Tanjević je, zajedno s Vujadinom Boškovim, najmudriji i najzanimljiviji sportski trener u Italiji (Ratko Rudić nikad nije bio toliko medijski interesantan). Njihove izjave su uveliko deo sportskog folklora i u novinama su istaknute debljim slovima a najnovija Tanjevićeva odnosi se na Nikolu Radulovića, veliku nadu italijanske (!) košarke: "Talenat je kao kraća noga....vidi se na kilometar"

Džez leto u Evropi

15.avgust 2001. Vojislav Pantić

S Beogradom u mislima

Sabirajući utiske sa proputovanja evropskim džez festivalima ovoga leta, naš novinar otkriva ko su trenutno najatraktivnija imena svetske džez scene koja bi, da može, doveo na imaginarni veliki džez festival u Jugoslaviju. S njihove strane, kažu, nema nikakvih prepreka, većina jedva čeka da im stigne takav poziv

Senzacionalno arheološko otkriće u dolini Mlave

15.avgust 2001. Nebojša Grujičić

Najstariji rudnik u Evropi

Iskopavanjima na arheološkim lokalitetema Belovode i Belolice nedaleko od Petrovca na Mlavi dokazano je da je Vinčanska kultura od samog svog početka sredinom petog milenijuma pre naše ere poznavala obradu metala, što će za posledicu imati reviziju dosadašnjih predstava o rađanju civilizacije