Specijalni muzički rat

Na televiziji su protekle nedelje svi propevali. Predsednik je odradio turneju po rodnom kraju, a Čačanima je odao posebno priznanje jer oni znaju šta je Država i šta je Srpstvo. Da je još rekao Srbstvo, imao bi hit leta. Ovako je malo pokvario utisak, posebno nakon konferencije za štampu (pred mozaikom), sve uz nakisele osmehe, sekretaricu u belim cipelicama i surčinski gang. Rečeno jezikom muzičkih kritičara, Koštunica se vratio svojim muzičkim korenima. Nastup Premijera bio je, naravno, drugačiji. Na TV B92 je mirno, gotovo molitveno, sklopio ruke, ali ne lezi vraže. Čuperak na temenu nervozno je poskakivao dok nam se obraćao. Navodno će se stvari razjasniti na zatvorenoj sednici, gde će pokušati da slože glasove i pronađu zajedničku intonaciju. Probe ovog hora, nažalost, nećemo gledati na televiziji.

Za to vreme narod sledi vođe i peva na sav glas. Na TV Košavi, osim ajnca, dobrovoljci pevaju karaoke, a kad usfali teksta i spotova, tu je čupavac sa gitarom koji prati izvođače. Pevaju se hrvatske, makedonske i strane i domaće. Loptica skače po slovima, izvođači u transu šire ruke i sklapaju oči, a familija, prijatelji, svi koji ih znaju uživaju. Peva se i na TV Stankomu, ali tu je već u pitanju takmičenje sa nagradama za najbolje. Uvek se pojavljuje i prigodan žiri. Imam utisak da Stankom neguje lokal-patriotizam (u granicama graditelja Žike Muštikle), pa ako niste iz kraja, glupo je da se takmičite. Treći kanal RTS-a, naprotiv, od ranije sakuplja talente iz cele Srbije. Oni posle pevaju u 3K duru, a odskoro i u kvizu „Veza“ (veština i zabava). Omiljena disciplina Voje Nedeljkovića (u najboljoj tradiciji Marka Jankovića) jeste pevanje dok izvođač na ušima ima vokmen. Ova TV fora nastala u kvizu „Ko će koga“, funkcioniše i danas, samo na kraju ne dobijemo srećan par koji negde zajedno otputuje. Nema ni glasa razuma koji birku, ili birka, savetuje koga da izabere (eh, bio je to glas Nikole Pandilovića).

Na TV Metropolisu, inače muzičkom kanalu, u emisiji „Zuzu“, muzikom se bavio i gospodin Dragoš Kalajić. On ne prati trendove, već oni prate njega, a kao pravi intelektualac i europejac (monblanovskog tipa), ceni samo muziku sopstvenog kontinenta. Specijalni rat protiv Evrope vodi se i na muzičkom planu, pa treba dobro naćuliti uši i paziti šta slušamo. Mala nepažnja i eto nas kako cupkamo uz neke Afrikance ili Azijate, a onda svetski moćnici mogu da nam rade šta hoće.

Zato je bastion evropske kulture „Europink“, koji na najbolji način spaja naš domaći melos i evropsku tradiciju. U poslednjoj emisiji, izvesni gospodin Danijel, naš čovek, harmonikaš, poreklom Resavac a nastanjen u Parizu, prezentovao je svoj novi materijal. Cepa čovek kola ko da nikad nije ni odlazio iz domovine, a najlepše od svega je što mu je snimanje albuma organizovala rođena baba. Pozdraviše babu, a Danijel, sve sa zlatnom narukvicom, odsvira hit kolo u pratnji Vere Matović i gosn Smederevca. Dok omladina u zavičaju grca i uvija se pod turskim melosom, dijaspora neguje izvorne melodije. Znaju ljudi šta je srpstvo, što bi rekao Predsednik.

Na kraju se, ko što je red, oglasila i Vojska Jugoslavije. U emisiji „Pero i mač“, na Art televiziji, videli smo prvi deo Festivala vojničkih pesama i koračnica koji se (malo nimfomanski)zove „Četa korača u meni“. Na sceni orkestar, hor i mnogo talentovanih civilnih lica na službi u VJ, uglavnom ženskog pola. Sevaju maskirni minići i civilne krinoline, zaklinje se na Kosovo i čeznu devojke za momcima koji su (bez skraćenja) na odsluženju. Nastup ocenjen najvišim ocenama, pokazana velika zrelost, spremnost i rešenost da se brane i odbrane tekovine. Program vodile Anja Ranković i još jedna sa RTS-a, znači zbratimljene televizije, a ja jedva čekam drugi deo nastupa, pa da doslužim šta me sleduje. Voljno!