Krst i Krist

U vašem cenjenom listu objavljen je intervju sa Julijom Krstevom, koji je vodila vaša saradnica iz Pariza Nina Živančević. Želim se osvrnuti na prezime Julije Krsteve. Kao što vidite, ja ga pišem Krsteva. U originalu njeno ime se piše Julija Krsteva. Na Zapadu, iz nekih razloga uobičajena transkripcija njenog imena je Julija Kristeva. Smatram da u srpskom jeziku nije potrebno da znak ??? pređe u I jer se on ionako čuje, ali se ne piše kada se izgovara glas K ili R. Zato mislim da je na srpskom pravilno pisati i izgovarati Krsteva a ne Kristeva. U korenu njenog imena je reč Krst a ne Krist. Uostalom i značenje tih reči je različito.

U broju 10 za 2000. godinu časopis „Književnost“, odeljak Međunarodno pismo, doneo je njen esej „Ljubav prema drugom jeziku“, u kome u fusnoti piše o njenom prezimenu.

Želeo bih reći nešto o reči „revolt“, koja se nalazi u naslovu vašeg teksta, a kojoj Krsteva daje poseban smisao, imajući u vidu njena druga dela. Npr. naslov knjige L’avenir d’une re’volte u bukvalnom prevodu glasio bi Budućnost jednog bunta. Ali, to nije smisao naslova. Još na samom početku knjige, u belešci ispod crte, Julija Krsteva se vraća etimologiji prema „re’volte“ kako bi objasnila značenje koje stavlja u naslov. Stare forme Wel i welu, koje znače voljnu, zanatsku akciju, što vodi do imenovanja predmeta koji služe za pakovanje i zaštitu. Odatle volte–face, volume, vaudeville, Volvo. Smisao koji Julija Krsteva ulaže u pojam re’volte trebalo bi da bude „povratak sebi“, „pogled u sebe“, „pogled ka unutra“ itd.