Poljska se suočava sa masovnim protestima i političkom krizom koju je potpalio izuzetno restriktivan zakon o abortusu. To nije jedina tačka poljskog razmimoilaženja sa shvatanjima većine članica Evropske unije, ali jasno simbolizuje ekstremni konzervativizam vlade u Varšavi iz koga proizilaze svi drugi problemi sa Briselom
Jožef Štajer, mađarski konzervativni evroposlanik, zagovornik svetosti braka između muškarca i žene, uhvaćen je u Briselu kako za vreme policijskog časa prisustvuje raskalašnoj gej žurci. To nije usamljen primer dvostrukog seksualnog života među evropskim demohrišćanskim i desničarskim političarima
Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu
Mađarska i Poljska stavile su veto na sedmogodišnji budžet Evropske unije zbog namere da se isplate uslove poštovanjem vladavine prava. Plan "B" ne postoji. Usvajanje budžeta je odloženo na neodređeno vreme
Strašno je koliko je pamćenje kratko, i kako se brzo zaboravilo da su sa ovih prostora ljudi u milionima bežali od ratova, ali i od gladi – trbuhom za kruhom. Strašno je koliko se sve više gubi svest da ti "ekonomski migranti" beže iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, gde svake godine više od devet miliona ljudi umre od gladi, o ratovima da ne govorimo
Predsednički izbori 2020. u Sjedinjenim Američkim Državama bili su poprište najdublje generacijske tranzicije od ranih osamdesetih godina prošlog veka, kada su bejbi bumersi istisnuli do tada najbrojniju generaciju Amerikanaca koja je postala punoletna tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata. Sada je na scenu stupila generacija digitalnih domorodaca koji su razočarani u demokratiju i neretko padaju u zagrljaj populistima, generacija koja je više od drugih utonula u novo globalno okruženje
Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima
U EU se vodi bitka oko visine sedmogodišnjeg budžeta, ali i oko toga da li se državama članicama u kojima je zatajila vladavina prava može uskratiti finansiranje iz zajedničke kase
Po mom mišljenu, Viktor Orban je unuk Mađarske revolucije 1956, odnosno jednog njenog dela, onog negativnog, ekspanzionističkog, naglašeno nacionalističkog. On je politički unuk onih ustanika iz 1956. čija se dela ne samo u Mađarskoj nego i diljem zapadnog sveta najradije guraju pod tepih
Dejan Ilić: Fantastična škola.
Novi prilozi za drugačiji kurikulum: sf, horor, fantastika
Fabrika knjiga/Peščanik, Beograd 2020.
Da li bi Evropska unija mogla da pristane na još jednog Orbana ako Srbija prizna Kosovo
Nakon antiliberalnog manifesta Viktora Orbana u kome bez rukavica kritikuje politiku Zapada i izjave holandskog premijera Marka Rutea o Evropskoj uniji bez Mađarske i Poljske, jedinstvo EU je pred novim izazovima
Koncept neliberalne demokratije premijera Viktora Orbana je da su sve državne institucije, kakve poznaje liberalna demokratija, i svi mediji podređeni njegovoj volji. Odsudna borba za vlast jednog čoveka vodiće se na izborima 2022. godine
Očito da je predsednik Srbije izvukao mnogo pouka iz 5. oktobra, čak više i od onih koji danas pretenduju da ga ruše. Za razliku od opozicije, ili barem većeg dela njegovih političkih oponenata koji sanjaju rimejk 5. oktobra, Vučić na ovaj događaj gleda iz sasvim drugog ugla – kako da predupredi i teorijsku mogućnost da se njemu desi nešto slično onome što se desilo te 2000. godine. I, hteli to da priznamo ili ne, za sada u tome uspeva
"Teško je utvrditi koja je ‘ideologija’ kriva za ovo ili ono. Kada se neko pita kome bi se morao podneti račun za krivi način po kome se danas živi, najpre bi ga trebalo ispostaviti sebi samima. Malo je koja vlast, i ona najnesimpatičnija, došla na vrh bez beslovesne podrške tih istih ljudi što se naknadno pitaju u čemu su se to našli"
Posle maratonskih pregovora o načinu raspodele 750 milijardi evra namenjenih za pomoć zemljama ekonomski posrnulim pod pandemijom i sedmogodišnjem budžetu u visini od 1074 milijarde evra, Evropska unija je pokazala ono u čemu je najbolja: da podmiri svačiji prohtev, a da se pritom niko ne naljuti previše. Po više osnova rekordan samit pokazao je, međutim, i da se odnos snaga unutar EU promenio
U nedelju održani predsednički izbori u Poljskoj bili su referendum o politici stranke Pravo i pravda. Rezultati pokazuju da će Varšava nastaviti da korača utabanim konzervativnim političkim stazama ne osvrćući se na kritike iz Brisela kako se zemlja sve više "orbanizuje"
Znam da je svaki napredak krhak i lomljiv, i znam da se teško dobija, a lako gubi. Ali tako je bilo oduvek, i nikada ne bih izabrala neki drugi istorijski period za život
Tko se sve nadao da može preko cenzusa i zbog čega ga nije prešao? Zašto je naprednjačka proslava izborne pobjede izgledala jednako usiljeno kao i doček Nove godine u JNA 1985? Što govori nekontrolirana euforija Marka Đurića? Postoji li vlast u Evropi i nalik na ovu u Srbiji? Može li još itko išta vjerovati Vučiću i zašto mu dva miliona glasova koje je lično on osvojio ništa ne garantiraju
U Evropskoj uniji se lome koplja oko fonda za prevazilaženje privredne krize koju je izazvala pandemija virusa korona. Rasprava između "prebogatih" i "prezaduženih", "štedljivih" i "rasipnika" još jednom je pokazala sve slabosti EU, ali i da njen opstanak zapravo nema alternativu
"Ključ tenzija je što nema političkog razgovora i što se on ne vodi u institucijama, tamo gde mu je i mesto. Poziv za razgovor je morao biti otvoren i mnogo ranije, odnosno onog momenta kada je politika izmeštena iz institucija na ulicu. Mi danas nemamo političku borbu redovnim političkim sredstvima, a to su izbori, parlament, govornica, mediji"
Ako Srbija nema Ustav koji na nešto obavezuje, onda joj ne treba ni Ustavni sud, onako kako Austriji nije potrebna mornarica, a Centralnoafričkoj Republici zimska služba
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je spoljnopolitičku analizu pod nazivom "Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike", čiji autori su Marko Drajić, Maja Bjeloš i Isidora Stakić. "Vreme" objavljuje izvode iz te analize
Analizirajući zapravo ne sam fašizam, već pojavne oblike fašističke taktike kao mehanizme dolaska na vlast, autor upozorava da je poslednjih godina počela da prevladava određena vrsta ultradesničarskog nacionalizma
Kako su se druge države regije ponašale u korona krizi, ko je kakve mere uvodio, zbog čega izgleda da je Srbija "najgora od sve dece" i da, uprkos najstrožim merama, njen rezultat za sada nije toliko dobar
Zbog čega se predsednik Srbije drugačije ponaša od svakog drugog lidera u regionu? Kako je moguće da samo on preti svojim građanima i kuka zbog njihovog ponašanja? Zašto je u stalnoj ličnoj kampanji? Primeri Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije pokazuju da prakse kakva se u Srbiji sprovodi nema nigde i da je to nešto što niko ne bi poželeo u svojoj sredini
